Повратак Војске Републике Српске?

Након што је Уставни суд БиХ одлучио да му отме газдинство над шумама на територији РС, мањи ентитет ће, како најављује Милорад Додик, на седници Народне скупштине РС усвојити законе о повлачењу сагласности на формирање заједничке војске БиХ и увођење индиректних пореза, те забранити Суду и Тужилаштву БиХ рад на територији Српске

Уставни суд БиХ је, након краћег предаха током којег је задатак „сређивања“ неподобног мањег ентитета спроводио сад већ бивши високи представник Валентин Инцко, поново ударио на дејтонске надлежности Републике Српске. То би овог пута могла да буде иницијална каписла за (изнуђени) жесток одговор Бањалуке после кога у некадашњој централној југословенској републици више ништа неће бити исто.

ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Чланови овог судског тела – у коме тројица странаца и двојац бошњачких арбитара представљају већину која тумачи устав „у духу Дејтона“ – сада су ставили под лупу газдовање Републике Српске шумама на њеној територији. Те закључили да „поједине одредбе Закона о шумама РС нису у складу с Уставом БиХ, и то у делу у коме се наводи да су шуме у власништву Републике Српске“. У складу с тим, одлучили су да садашње стање толеришу само до доношења закона „којим ће бити регулисано право имовине на територији целе државе“, а донеће га Парламентарна скупштина БиХ.
С обзиром на то да „шумско земљиште“ не спада у оне области које су дејтонским уставним решењима стављене под изричиту ингеренцију Босне и Херцеговине, јасно је да оно које се налази на територији мањег ентитета потпада под пуну јурисдикцију РС. Али и да је најновије правно тумачење сарајевских судских уставотвораца безочно кршење устава којим се – према замисли њихових наредбодаваца – отимањем изворних надлежности треба од Републике Српске створити празна љуштура. А Босна и Херцеговина трансформисати у грађанску државу „пуног капацитета“, по мери њеног најбројнијег народа.

[restrict]

ДОДИКОВЕ ПРОТИВМЕРЕ У Бањалуци су свесни да шуме неће бити последње што ће Уставни суд БиХ, позивајући се на успостављену праксу, покушати да откине од Републике Српске.
Због тога је Милорад Додик – упозоривши да бисмо, „уколико се овако настави, могли изгубити РС“ – најавио предлог противмера. Које ће, ако их Народна скупштина заиста све усвоји на заседању које би требало да буде одржано у наредне три недеље, значајно променити ситуацију у БиХ.
Државник из Лакташа је саопштио да ће, у складу с одбацивањем свега што је наметнуто од стране високих представника и Уставног суда БиХ, предложити „повлачење раније дате сагласности Бањалуке на формирање заједничке војске БиХ и увођење индиректних пореза“. Као и забрану рада Суда и Тужилаштва БиХ на територији Српске, док би с друге стране „правосуђе било стављено у ингеренцију парламента РС“, те у „року од три-четири месеца (поново) формирана војска РС“.
Треба подсетити да је реализацију ових идеја српски члан Председништва БиХ најављивао још приликом доношења Инцковог декрета о Сребреници и нелегалног именовања Кристијана Шмита за високог представника. Ипак, највероватније због потребе да се постигне договор с опозиционим странкама, ти предлози нису нашли места међу „одговорима“ које је као законе усвојила Народна скупштина РС. Милорад Додик је саопштио да ће и сада своје, како их је назвао, „радикалне ставове“, покушати да усагласи с опозицијом. Али је и поручио да би се, „уколико у наредних шест месеци не буде повратка изворном Дејтону, требало вратити у Скупштину и прогласити независност“.
Ову, макар условну, Додикову најаву скорог проглашења независности Српске, ипак, треба примити с резервом, и то не само због тога што је нешто касније, гостујући на прњаворској К3 телевизији, изразио уверење да ће „РС 2030. године (дакле знатно касније – К. Б.) бити независна држава“.
Мада је често наглашавао да Српска тежи стицању независности, најутицајнији фактор наше прве државне творевине западно од Дрине је исто тако, као реалан политичар, објашњавао да се „у тај процес може кренути тек кад се за то стекну повољни међународни услови“. Због тога нам се чини да његово последње убацивање у игру могућности скорог проглашења независности треба првенствено схватити као средство притиска којима покушава доћи до повратка „изворном Дејтону“ и укидању Инцковог декрета. Што, међутим, не значи да га нове околности, попут притисака који скраћују даљи маневарски простор, неће довести у ситуацију да знатно раније крене у овај ризични процес који би дефинитивно требало да ослободи Српску од босанских окова.

Кривична пријава

Влада РС је Окружном јавном тужилаштву у Бањалуци поднела кривичну пријаву против градоначелника Драшка Станивуковића због основане сумње да је извршио кривично дело против здравља људи из члана 195. Кривичног законика РС, који се односи на непоступање по здравственим прописима у време епидемије.
У саопштењу Владе се наводи да је Станивуковић, који је и командант Градског штаба за ванредне ситуације, „дужи временски период користио сваку прилику да у медијским наступима проузрокује панику, страх и неизвесност код становништва РС, износећи неистините тврдње“. Посебно му се замера да је износио „неистините тврдње да се на УКЦ Републике Српске, као и другим здравственим установама у РС, пацијентима оболелим од ковида 19 даје индустријски кисеоник уместо медицинског кисеоника“.

ТАЧКЕ РАЗЛАЗА Тешко је очекивати да ће опозициони блок у Српској подржати Додикове најављене предлоге. Лидер СДС-а Мирко Шаровић је већ обзнанио да је „идеја мирне дисолуције БиХ тачка разлаза политике његове партије и СНСД-а“, пошто, по његовом мишљењу, „распакивање Дејтона води у нестанак Републике Српске“.
У складу с таквим ставовима, готово је извесно да ће врх најјаче опозиционе странке РС – одакле се већ упућују сигнали о спремности да се разговара са Шмитом – одбити да стане иза предлога о враћању отетих дејтонских надлежности Бањалуци, као и забрани рада Тужилаштва и Суда БиХ на територији РС. С вероватним образложењем (с којим ће се, очекивано је, сагласити и Бореновићев ПДП) да су на курсу, за ову партију опасне и неприхватљиве идеје о мирној дисолуцији Босне и Херцеговине.
И без гласова посланика опозиције владајућа коалиција има већину потребну да најављене противмере преточи у законе, а остаје да се види хоће ли Народна скупштина РС овај пут усвојити све Додикове „радикалне“ предлоге или ће предлагач, ипак, од неких поново одустати.
Не треба да изненађује што је већ сама најава повлачења раније датих сагласности Бањалуке изазвала негативне реакције, како бошњачких политичара, тако и западних пријатеља Босне. Од бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића чули смо да „Република Српска неће постати независна чак и у случају да Додик покуша да једнострано сруши Дејтонски споразум“. Јер како самоуверено тврди овај верни сарадник Бакира Изетбеговића, „босанске патриоте и евроатлантска заједница имају више него довољно снаге да то спрече“.
Још категоричнији је био шеф делегације Европске уније у БиХ Јохан Сатлер који је поручио да „приче о било каквом повлачењу надлежности не долазе у обзир“, а затим у класичном маниру бриселских бирократа упутио позив политичарима из некадашње централне југословенске републике да „започну разговоре о темама које су од суштинског интереса“.

Опозициони скуп у Бањалуци

У Бањалуци је 2. октобра одржан протестни скуп коме је, према процени полиције, присуствовало око 3.500 људи. Скуп је протекао мирно, а с њега су властима и телевизији Републике Српске упућена три захтева које је саопштио лидер СДС-а Мирко Шаровић.
Од Радио-телевизије РС се тражи да, након престанка емитовања аналогног сигнала, у наредних 15 дана омогући укључивање бијељинске Телевизије БН у дигитални пакет емитовања. Уколико се овај захтев не реализује, најављени су протести испред зграде Радио-телевизије РС. Органима судства и тужилаштва упућен је захтев да „хитно процесуирају све одговорне за афере настале током пандемије у вези са набавком кисеоника, заштитних маски и респиратора“. Такође је затражена и „моментална смена“ министра здравља и социјалне заштите Алена Шеранића и директора Универзитетског клиничког центра Владе Ђајића, као и свих директора болница који су, како се тврди, „поступали мимо закона и стандарда при набавци медицинског кисеоника“.

ПОСЕТА ГАБРИЈЕЛА ЕСКОБАРА Највише пажње су, ипак, изазвали разговори које је нови амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар приликом посете Сарајеву, на властити захтев, водио с Милорадом Додиком.
После овог састанка могли смо сазнати да је српски члан Председништва БиХ на претње америчког дипломате (који је пре 20 година службовао у БиХ) новим санкцијама одговорио речима да је „прошло време у коме је РС трпела интервенционизам међународне заједнице“. Додик је, такође – одбацујући тврдње да Српска има план за сецесију, али наглашавајући да је „то питање које се само намеће“ – саопштио саговорнику како актуелну кризу у БиХ „може само да реши самоорганизовани Савет за спровођење мира повлачењем такозваног Инцковог закона“.
Мада је, понављајући ставове наредбодаваца, подржао Кристијана Шмита као високог представника, Ескобар је изнео занимљиву тврдњу да именовање немачког дипломате на дужност у Сарајеву „није правно већ политичко питање“.
Након што је на твитер налогу амбасаде САД у Сарајеву објављено како је изасланик Стејт департмента пренео Додику став Вашингтона да су „претње отцепљењем антидејтонске“ и да „грађанима РС не нуде ништа осим изолације и економског очаја“, уследила је реакција државника из Лакташа. Он је, због, како је објаснио, „некоректног поступка америчке амбасаде“, одлучио да новинарима покаже стенограм разговора. Из кога ћемо пренети најзанимљивији део Додикове, иначе, нимало дипломатске реакције на Ескобарову претњу санкцијама.
Ескобар: Морам рећи да су нове санкције према Балкану предвиђене за оне који опструишу политички, али и према онима који имају корист од тога.
Додик: Ј..е ми се за санкције. То сам упознао већ. Ако хоћеш да са мном разговараш, немој ми претити.
Ескобар: То није претња, ово је чињеница.
Додик: Шта год ви урадили, то је ваша ствар, али да се вратимо мало на ову причу о реторици. То слушам већ 20 година, овде покушавате од нас да направите послушне људе који само треба да причају оно што вама одговара. А у суштини све ово што данас говорите, да је проблем у БиХ, то сте ви направили. То су ваше погрешне политике, нису наше…
У граду на Миљацки је, у оквиру нове дипломатске офанзиве Вашингтона, боравио и неизбежни Метју Палмер, овај пут у својству америчког представника за изборну реформу БиХ. Том приликом је, додуше у виду „сугестије“, саопштио идеју да на наредним изборима (2022. године) треба „уклонити национални предзнак приликом бирања чланова Председништва БиХ и посланика Дома народа Парламентарне скупштине БиХ“. Мада Палмер своју иницијативу није поткрепио претњом санкцијама, нема никакве сумње да се његова мисија, по суштинским антисрпским циљевима, уопште не разликује од оне Габријела Ескобара.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *