Повећана свест људи о потреби да буду осигурани

Порука УОС: Расте број ризика јер пандемија предуго траје

С кризом какву је донела пандемија изазвана вирусом корона, нисмо се срели у претходних 100 година. Једна од последица је да смо постали свеснији ризика по здравље и живот, сопствене и безбедности породице, могућности губитка посла… Због тога, како каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић, расту и потреба и свест људи да буду осигурани. Из угла компанија, појачани су ризици од губитка тржишта, смањених прихода услед прекида пословања и ограниченог кретања људи и протока роба, потпуног прекида пословања или сајбер напада.

Да ли су и како осигуравајуће куће пребродиле кризу и које су последице по њихово пословање?
Сектор осигурања је стабилан и бележи раст. Премија је у 2020. достигла ниво од око 110 милијарди динара, што је раст од 2,3% у односу на претходну годину. Позитивни трендови настављени су и почетком ове године, па је на крају првог квартала регистрован раст премије за више од 3% у односу на исти период годину дана раније. Техничке резерве, које показују способност друштава да исплаћују штете, износе више од 200 милијарди динара. Средства су инвестирана у складу са законом и грађани не морају да брину да ли ће осигуравајућа друштва бити способна да испуњавају све своје обавезе. Криза нас је натерала да преко ноћи спроведемо дигитализацију. Сада се полисе купују онлајн, многе не морате да потпишете већ се уговор сматра потписаним када платите полису, штете се пријављују, а многе и процењују онлајн. Криза је показала и да нема успеха без прилагођавања потребама појединца. Осигуравачи су то на време схватили и брзом адаптацијом на нове услове пословања и нове потребе показали флексибилност чиме је учвршћено поверење код грађана.

У ком правцу ће се осигурање мењати?
Пандемија је из корена променила живот и навике људи и проузроковала тектонске поремећаје у економији. Из угла осигуравача, можда највећа промена је онлајн-продаја производа осигурања. Тај тренд ће бити настављен и убрзан, што значи да ће осигуравачи кренути у правцу додатног приближавања клијентима кроз већу доступност на интернету. Они који то брже и боље схвате и спроведу промене које су у складу с новим очекивањима купаца, обезбедиће бољу позицију на тржишту и светлију будућност. Можемо да очекујемо понуду нових или измену постојећих полиса које треба прилагодити новонасталој ситуацији. Суштина је да веће шансе да опстану имају компаније које ће се брже прилагодити новим условима пословања, новим потребама купаца и трендовима и које понуде производе који ће све те промене испратити. Примера ради, повећана је тражња људи за додатном финансијском сигурношћу у случају губитка посла, већ су промењене или ће претрпети промене полисе животног или путног здравственог осигурања. Очекујемо, а за решењима се још трага и на светском тржишту, одговор на питање да ли осигурање од прекида пословања треба да буде обавезно, које губитке треба покрити, да ли треба обухватити само мала и средња предузећа. Свакако, једна од највећих непознаница у научним круговима је да ли је и колико ризик заразних болести могуће осигурати. У том правцу ће се осигурање развијати у ближој будућности.

Који видови осигурања бележе раст, а који су у паду од почетка пандемије?
Највећи пад бележи осигурање путовања, али то је било очекивано. С друге стране су полисе здравственог осигурања, које су грађани Србије највише куповали у претходној години. Продаја тих полиса је увећана за 18,2% у 2020. у односу на 2019. годину. И ту је главни разлог пандемија, јер су се државне здравствене установе углавном бринуле о оболелима од короне. Сви остали имали су проблем да себи обезбеде правовремено лечење, што се решава овом полисом. Ту очекујем додатни раст, јер је пандемија показала све предности полисе добровољног здравственог осигурања, која је доступна већини грађана. Поред полиса добровољног здравственог осигурања највише су се продавале полисе имовинских и каско осигурања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *