ПАРАДОКС КОЈИ МОЖЕ ПРОМЕНИТИ ФРАНЦУСКУ

КО ЈЕ НОВИ КАНДИДАТ ФРАНЦУСКЕ ДЕСНИЦЕ?

Француска је на ногама. И то не само због масовних протеста против ковид пропусница већ због новог лика на политичкој тржници, чија појава, само шест месеци уочи председничких избора, тресе учаурено и стерилно политичко игралиште. Ерик Земур, човек који још није званично објавио кандидатуру, по свему судећи биће главни такмац Емануелу Макрону за место у Јелисејској палати

Ерик Земур – политиколог, новинар, есејиста и писац – у последњих неколико месеци почео је да фигурира као највероватнији кандидат француске „деснице“ и као човек који може нарушити традиционално и вишедеценијско преимућство породице Ле Пен и Националног фронта / Националног окупљања на десној страни политичког спектра. Земур, као дугогодишњи колумниста француског листа „Фигаро“ и писац књиге „Човек који није волео самог себе“, односно биографије Жака Ширака, већ неколико деценија познат је француској јавности као ватрени говорник и друштвени делатник чији ставови и јавни наступи балансирају на ивици жилета политичке коректности. Левитирајући између „крајње“ и „традиционалне деснице“, успео је да изгради имиџ човека окренутог против глобалистичких владајућих наратива и поборника конзервативних и традиционалних вредности, али и човека који би, по речима новинара „Њујорк тајмса“ Рафаела Глуксмана, „могао да избрише границу између републиканске деснице и крајње деснице и то под заставом крајње деснице“.
Према последњим испитивањима јавног мњења, Земур би имао 17% подршке бирача, што га сврстава на друго место, иза актуелног председника Емануела Макрона, али и испред осталих кандидата деснице попут Марин ле Пен (15%), Гзавијеа Бертрана (13%), Валерије Пекрес (11%) и Мишела Барнијеа (10%). Овакав резултат плод је вртоглавог раста у само два последња месеца, с обзиром на то да је Земур у августу био котиран на око 7%, а у јуну на само 5%. У овом међупериоду десило се неколико јавних наступа, од којих је као катализатор послужила дебата с кандидатом „левице“ Жан-Луком Меланшоном коју је испратило више од 3,8 милиона људи. Троскок популарности у периоду од само неколико месеци представља вртоглав успон какав Француска дуго није видела и, што је још значајније, озбиљан је земљотрес на десном полу француске политичке стварности.
Новост и diferencia specifica Земурове појаве је његова популарност међу представницима француске елите и богатијих слојева француског друштва, који традиционално осећају дозу анимозитета и несимпатија према Националном фронту, партији која заступа широку лепезу популације с нижих социјалних лествица. Дакле уз Земура су пре свега припадници буржоазије и интелектуалних кругова. С друге стране и поред тога што су постојале гласине да би Земур могао бити кандидат републиканаца на предстојећим председничким изборима, његово приближавање републиканцима осујећено је њиховим изгласавањем „клаузуле против Земура“, којом је руководству републиканаца дозвољено да поништи све активности које нису у складу с „вредностима деснице и центра“.
У сваком случају Земур може да рачуна на подршку разочараних присталица како Националног фронта, тако и републиканца, односно људи уморних од јалових и неуспешних политичких представника и људи који не успевају да артикулишу политичке идеје традиционалне, конзервативне, „деголовске“ Француске. А на плану освајања умова и срца француских конзервативаца Земур се већ истакао.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *