НЕВОЉЕ ЦРНОГОРСКОГ СОМОЗЕ

Мило Ђукановић, Пандорини папири и реконструкција владе

Свако ко се нада да би доживотни председник Монтенегра могао бити смењен и процесуиран у скорије време, у складу с открићима која је обелоданила новинарска Пандоринa кутијa почетком месеца, нека слободно престане да се (само)заварава. Ђукановић ће остати ту док год то буде неопходно онима који су га ту и поставили а Црна Гора ће такође остати заглављена у транзицији из милократије ка (макар привиду) демократије и демонтажи претходног режима

Може бити да је он ку..н син, али је он наш ку…н син – рекао је наводно амерички председник Френклин Делано Рузвелт 1939. године за Анастасија Сомозу Дебајлеа, никарагванског диктатора који је у два наврата, на крилима америчких авиона и њихове безрезервне подршке, обављао (за њихов рачун) власт у својој земљи. Иако се не може тачно утврдити истинитост ове изјаве и анегдоте (око чега расправе међу истраживачима трају и данас), она је ипак симболичан показатељ односа вашингтонских јастребова према њиховим спољнополитичким диктаторским узданицама у земљама које држе под контролом. Tако је остала плејада диктатора и тирана које су САД подржавале у хладноратовском периоду због „вишег добра“ (борбе против комунизма), а с овом „добром праксом“ се наставило у великој мери и дан-данас.
Што ће рећи да се од Фулхенсија Батисте с Кубе (Кастро га је у комунистичкој револуцији свргнуо с власти 1959. године), раније споменутог Сомозе, Фердинанда Маркоса са Филипина, Мобуту Сесе Секоа из Заира, Аугуста Пиночеа из Чилеа и шаха Мухамеда Резе Пахлавија (ког је Хомеини свргнуо с власти у исламској револуцији 1979) није много одмакло. То неспорно доказују примери подршке заливским петромонархијама и разним исламистима широм Блиског истока и Магреба, украјинским неонацистима и бандеристима, средњоазијским диктаторима и наравно „последњем комунистичком диктатору“ у Европи Милу Ђукановићу.
Шаблон је увек исти. Све мане и недостаци актуелног тирана, сва његова знана и незнана непочинства, све грешке и сви злочини које је починио су „мање важни“ и могу се „опростити“ и пренебрегнути спрам „већег добра“, тј. улоге коју обавља на терену у корист „дубоке државе“, у супротстављању „већем злу“, оличеном у Русији, Кини, Ирану… И он ће остати ту док год његови спољни старатељи буду могли да га ту држе или док не процене да им више није неопходан па га „пусте низ воду“. Било како било, ситуација са „црногорским Сомозом“ није ништа другачија.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Tоплица

    Лепо и разговетно. Само је несхватљиво како су ономад многи добронамерни – са наше тачке гледишта – људи поверовали да се литијама може онде уопште ишта променити. Борба мора да се настави. Упорна и жилава, све док нам Бог не пошаље моћне савезнике.
    А фотографија Сомосе је права. Уобичајена надменост једне лутке али опасне, која је добровољно пристала да то буде . Ето примера где и љуштура казује све. Увек је тако када иза љуштуре нема ничега.

  2. Др Миљан Јововић

    Он је већ пуштен низ воду.Да ли ће то бити за пола године или годину и пол,није толико битно ,и већ сад нема и никад неће имати власт коју је некада имао!!!
    С друге стране,нови западни миљеник у Ц.Г. без подршке Скупштине,влада и пријети да постане нови црногорски Сомоза макар у једном мандату, супротно вољи грађана од 30.8.2020!!!…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *