Либерална награда за мир

Нобелова награда за мир претворила се, кажу неки, у инструмент подршке либералним снагама у светској политици од како је (безразложно) 2009. године додељена америчком председнику Бараку Обами на самом почетку његовог боравка у Белој кући. То, нажалост, није истина, јер је та „традиција“ започета много раније, а и данас се, како видимо, наставља

Већ три године заредом шведска тинејџерка Грета Тунберг фаворит је за добитника Нобелове награде за мир због свог полуобразованог блебетања (из удобне фотеље од 10.000 евра) о апокалиптичном сценарију који нам прети уколико на глобалном нивоу не предузмемо хитне кораке којим би се зауставило, или макар успорило глобално загревање. Док својим буржоаским кукањем о „уништеном детињству“ убира симпатије светске олигархије која је свим силама промовише, њен допринос бољој сутрашњици тинејџера који су заиста угрожени диљем Трећег света је никакав, ако не и негативан, јер земље у којима живе просто немају новца за развој у условима „зелене“ агенде коју им намеће богати Запад.
Неким чудом Тунберговој ова награда измиче, али ју је за сличан рад 2007 (две године пре Обаме) добио несуђени председник САД Ал Гор који је обављао функцију потпредседника у време када је његова земља повела нелегални рат против СР Југославије. Није Ал Гор награђен за свој допринос миру бомбардовањем једне суверене европске државе (мада ни то није искључено) него за пропагандни активизам у ономе што се назива „борбом против климатских промена“ у чему је стекао глобалну славу снимивши Оскаром награђени филм „Неугодна истина“ (An inconvenient truth). Међутим, у том филму је заиста неугодно то што у њему има врло мало истине и што га је последњих 15 година у великој мери демантовало. Још 2007, годину дана пошто је филм премијерно приказан и у години у којој је Гор награђен Нобелом, Високи суд Енглеске и Велса закључио је да садржи нетачности у „контексту ширења панике и претеривања“ и наложио свим школама у којима би се приказивао да обезбеде и контратежу једностраним аргументима које филм садржи.
Шта је о својим аргументима мислио Гор, указује нам чињеница да је – иако је у филму упозоравао да ће се у року од 10 година ниво мора подићи за 20 стопа (нешто више од шест метара), што би, на пример, довело до потпуног потапања Холандије, Менхетна, Флориде итд. – неколико година од објављивања свог ремек-дела купио кућу у Калифорнији, на обали Пацифика, вредну осам милиона долара. Он је, за разлику од Нобеловог комитета, очито више веровао прогнозама Међународног панела за климатске промене (који и сам уме да буде контроверзан) да ће се ниво мора у овом веку подићи између шест милиметара и 60 центиметара (хиљаду до стотину пута мање од Горове тврдње). Како се ово Горово обећање, као ни она Обамина о затварању Гвантанама и заустављању америчких ратова (напротив, само их је интензивирао) нису остварила, можемо закључити да она представљају лажи, па последично и да Нобелов комитет награђује лажи, ако већ не награђује истинита дела која су корисна западној (либералној) олигархији.
Неистине и рад у интересу западне олигархије су у корену и овогодишње одлуке Нобеловог комитета да Награду за мир додели двома новинарима који се боре за „истину“ и „слободу говора“ – Русу Дмитрију Муратову, главном и одговорном уреднику „Новаје газете“, и филипинској Американки Марији Реси, оснивачу и генералном директору онлајн-медија „Реплер“.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Нобелова награда за мир одавно је изгубила свој углед па је нико више и не схвата озбиљно, сем, наравно, оних који новчани део стављају у свој џеп. Врло је илустративна карикатура из Вечерњих новости која приказује управо устоличеног председника Америке Барака Обаму који стоји поред глобуса док заврће рукаве, као да ће се сместа бацити на неки важан посао, док му једна рука већ пружа Награду уз речи: Довољно је! (или тако нешто, заборавила сам тачне речи). А знамо шта је Обама, одмах по ступању на власт прво урадио управо ПРОТИВ мира! То довољно говори о вредносним ставовима Нобеловог комитета у овој области, и свих следећих награда управо за мир, али и у другим областима, посебно у књижевности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *