Колапс Фејсбука и будућност ван мрежа

 

Тих седам сати „информатичког мрака“ отегли су се у вечност, а нагађања и контрадикторне информације само су појачавале нервозу и осећање неизвесности, док су људи, попут наркомана у апстиненцијалној кризи, очајнички кликтали и освежавали своје апликације у нади да ће Фејсбук и Инстаграм прорадити и да ће моћи да наставе да примају допаминске фиксеве у виду лајкова, прегледа и шерова од својих дигиталних пријатеља

Прошле недеље друштвена мрежа Фејсбук и платформе у њеном власништву попут Инстаграма, Месинџера и Вотсапа доживеле су изненадни крах, који је трајао непуних седам сати, што је довело до незапамћеног хаоса и свеопште панике међу корисницима широм света. Људи су, попут наркомана у апстиненцијалној кризи, очајнички кликтали и освеживали своје апликације у нади да ће Фејсбук и Инстаграм прорадити и да ће моћи да наставе да примају допаминске фиксеве у виду лајкова, прегледа и шерова од својих дигиталних пријатеља. Онима којима су пословање и зарађивање новца везани за ове мреже било је још теже, јер су наизглед преко ноћи остали без контакта с клијентима и пословним партнерима. Истовремено, почеле су да се развијају и шире теорије завере о узроцима прекида рада Фејсбука, чији се распон кретао од хакерских напада Кинеза и Руса преко инсајдерске саботаже огорчених радника до својеврсне казне америчке и глобалистичке политичке елите која је већ дуже време незадовољна Марком Закербергом и која жели да ограничи његову моћ и монополистички утицај. Процурила је и вест да радници компаније нису тог дана могли да уђу у зграду Фејсбука, јер им нису радиле електронске идентификационе картице. Како је пренела новинарка Њујорк тајмса, већина њих је само враћена кући, без могућности да уђу у канцеларије и без икаквог објашњења. Било како било, тих седам сати „информатичког мрака“ отегли су се у вечност, а нагађања и контрадикторне информације само су појачавале нервозу и осећање неизвесности.

АЛГОРИТМИМА ПОДСТИЧУ РАЗДОР У ПОПУЛАЦИЈИ У међувремену, конкурентске мреже попут Твитера и Тик-Тока бележиле су рекордан раст посећености, а слично је било и с руском платформом Телеграм, која је регистровала 70 милиона нових корисника за само један дан током Фејсбуковог помрачења. Када је Фејсбук коначно прорадио, званично објашњење које је, уз извињење корисницима, понудио власник компаније Закерберг било је да је проблем био у ДНС серверима који имају задатак да претварају откуцано име сајта у ај-пи адресу на основу које уређаји отварају конкретну интернет-локацију.
Ова грешка у саобраћају међу серверима наводно је коштала Закерберга око седам милијарди долара у изгубљеној вредности деоница на берзи, премда се тај губитак може делом приписати и медијском деловању бивше раднице компаније и узбуњивачице Френсис Хауген, која је у култној емисији „60 минута“ говорила о томе како су челници Фејсбука од почетка свесни да је та мрежа место где се шире дезинформације, мржња, политички екстремизам, расизам и антиваксерска пропаганда, али да, уместо да спрече те појаве, они подстичу такво понашање ради максимизације профита. Она је о томе недавно сведочила и у америчком Сенату где је посебан акценат стављен на погубан ефекат који друштвене мреже имају на ментално здравље тинејџера и омладине. Њено сведочење уследило је након серије текстова у Волстрит џорналу, насловљених „Фејсбук досијеи“, где су објављивани интерни дописи и документа компаније, прибављени од стране Хаугенове, а који су показали да Фејсбук често својим алгоритмима свесно подстиче раздор међу различитим сегментима популације и да има битно другачије стандарде модерације када су у питању јавне личности и политичари. Занимљиво је да Френсис Хауген, која је у Фејсбуку радила као „менаџер производње“ у тиму задуженом за грађански интегритет и етичка питања, није изнела ништа суштински ново у односу на све оно што је већ изговорено у Нетфликсовом прошлогодишњем документарцу „Друштвена дилема“, који се бавио штетним деловањем друштвених мрежа и то из угла инсајдера који су радили у Фејсбуку и другим високотехнолошким компанијама, али се, из неког разлога, та тема баш сада намеће као приоритетна у медијима главног тока. Још занимљивије је то што се Хаугенова није дотакла сопственог документованог учешћа у врло успешној кампањи цензурисања на Фејсбуку и на другим друштвеним мрежама свих информација које се тичу садржаја из лаптопа Хантера Бајдена, чиме су прекршени сви новинарски кодекси и сам принцип слободе штампе и објективног извештавања, и то у одсудном тренутку пред америчке председничке изборе. Стиче се утисак да је читав овај медијски спектакл приређен како би се „произвео пристанак“ за укидање и оно мало слободе која постоји на Фејсбуку и другим друштвеним мрежама и како би се, под изговором заштите омладине и демократских вредности, читав интернет цензурисао и ставио под најстрожу контролу глобалистичке кабале. Као да естаблишмент на овај начин подсећа Закерберга да друштвене мреже и паметни телефони нису створени превасходно ради стицања профита, већ ради масовне контроле, надзора и манипулације људском свешћу који су Орвел и Хаксли одавно најавили у својим књижевним делима. Ако узмемо у обзир чињеницу да Фејсбук данас има више активних корисника него Кина становника, да је убедљиво најутицајнија друштвена мрежа и својеврсна „држава унутар државе“ која својим одлукама вишеструко утиче на глобална збивања у готово свим сферама живота, онда све што се тиче уређивачке политике ове транснационалне компаније постаје прворазредно политичко питање.

ПОСЛЕДЊЕ УПОЗОРЕЊЕ Закербергов недавно обзнањен план да следећа фаза у развоју Фејсбука буде „метаверзум“, односно тзв. обогаћена реалност која би уз помоћ посебних кацига или наочара укинула границу између виртуелног и стварног света, у коме бисмо у наш мозак чулима примали садржаје с интернета потпуно равноправно с надражајима из спољног, физичког света – звучи заиста застрашујуће, попут некаквог дистопијског кошмара који обично налазимо у делима научне фантастике. Чак и да Закербергова суманута замисао не заживи у скорије време због своје технолошке неизводљивости, економске неисплативости или етичке неприхватљивости, постоји такође сасвим реална опасност да друштвене мреже у будућности све чешће трокирају и падају због најављене енергентске кризе и могућих несташица струје, али и сајбер напада који су есенцијалан део ратова тзв. четврте генерације, због чега би ослањање и зависност од ових видова социјалне интеракције и комуникације, како у личном, тако и у пословном домену, требало постепено смањивати а не повећавати. Да не говоримо о томе какве ефекте друштвене мреже имају на фрагилну психологију деце у развоју и адолесцената који, у просеку чим напуне десет година, добијају паметни телефон на коришћење преко чијег екрана свакодневно упијају разноразне штетне утицаје које је немогуће у потпуности надгледати и филтрирати. Док читате овај текст, баш у овом тренутку, неки несигурни и поводљиви тинејџер у свету преко Тик-Тока или неке друге апликације шареног дизајна и безазленог назива добија, у виду такозваног изазова, подстицаје и инструкције како да се самоповреди, изврши самоубиство, усмрти своје родитеље или изведе промену пола. Можда је управо овај недавни седмосатни прекид рада Фејсбука последње упозорење и шанса да се људи широм света дозову памети и мало-помало истргну из канџи друштвених мрежа.
Нема никакве сумње да су друштвене мреже, баш као и сви револуционарни изуми и технолошки помаци од открића ватре наовамо, донеле много тога доброг и корисног за људски род, али и да су, у међувремену, од добрих слуга неосетно постале зли господари. Њихова незадржива експанзија на готово сва поља људске егзистенције учинила је покушаје бекства од њих изузетно тешким и непрактичним, готово узалудним работама, неком врстом савременог еквивалента хајдучког одласка у шуму или слободољубивог, филозофског повлачења у природу какво је у „Валдену“ описао амерички трансценденталиста и природњак Хенри Дејвид Торо. Будућност друштвених мрежа и нашег места у њима зависиће у великој мери и од наше духовне снаге, дисциплине и самоконтроле да доследно спроводимо личну политику „дигиталног минимализма“, односно да технологију и мреже користимо у најмањој могућој мери која задовољава све наше приватне и професионалне потребе. Људи који су успели да се „скину“ с друштвених мрежа тврде да откако су потпуно напустили или драстично смањили присуство на тим платформама имају много мирнији и квалитетнији сан, бољу концентрацију и памћење, али и да се генерално осећају далеко позитивније и оптимистичније у вези са собом и светом у коме живе. Такође, они су открили да, откако не троше по неколико сати дневно на мрежама, имају много више слободног времена за своју породицу, читање књига и различите хобије који су раније занемаривали у жељи да привуку пажњу и допадну се непознатим људима с интернета. Зато је изузетно важно да, ако већ нисмо у могућности и у стању да их потпуно напустимо, научимо да користимо мреже на ефикасан, интелигентан и одговоран начин.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *