Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
60 година од Београдске конференције несврстаних (II)
Излагање на форуму „Разговори о Покрету несврставања“
| Београд ће 11. и 12. октобра 2021. бити место окупљања високих представника несврстаних земаља који ће обележити 60. годишњицу Првог самита Покрета несврставања, одржаног 1–6. септембра 1961. Тада је Покрет бројао 25, а данас има 120 чланица. Србија чува традицију плодне сарадње с несврстаним земљама, дубоко међусобно поштовање и поверење и настоји да обнови и ојача пријатељство у новим условима, без обзира на то што је данас у статусу посматрача. Београд ће ових дана поново бити место из којег ће кренути заједнички позив „савести човечанства“, онима који су најодговорнији за будућност човечанства, да се обезбеде мир, попуштање, дијалог и мирољубива коегзистенција. Ако је пре 60 година из Београда кренула порука да блоковска конфронтација није неизбежна, наредних дана може кренути позив – партнерство уместо неповерења |
У условима снажних притисака блокова на несврстане земље да се определе за једну или другу идеологију и систем друштвено-економског уређења, Покрет несврставања определио се за принципе активне мирољубиве коегзистенције као суштине и основе његове стратегије. То је укључивало слободу избора пута развоја унутрашњег друштвено-економског система, уз поштовање специфичности сваке земље појединачно, односно да различитост идеологија и путева развоја не сме бити повод за мешање у унутрашње послове или нарушавање принципа суверене равноправности. Готови рецепти за политичке и економске системе нису прихватани ни с Истока, ни са Запада.
НЕОДРЖИВОСТ СИСТЕМА ИЗ ДАВОСА Није сувишно упитати се какво је стање данас с поштовањем специфичности и слободом избора путева унутрашњег развоја, немешањем у унутрашње послове под било којим изговором?
Ако смо се тих година, што се Југославије тиче од 1948. па надаље, борили за самостално уређивање политичких и друштвених односа, упркос оптужбама за ревизионизам, шта се изменило у нашој свести ако после 5. октобра 2000. амбасадори тзв. Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија) позивају српске лидере и диктирају им ко може, а ко не може бити члан нове владе, и шта је за владу битно, а шта није?! Ако смо у годинама самоуправљања и несврставања имали Корчуланску школу, где нам је данас у „демократији“ нешто налик тој школи? Или, можда, сви треба да поверујемо да је данашњи систем либералног, мултинационалног корпоративног капитализма – савршен, па је било какво размишљање о променама излишно!
Повремено срећем стране истраживаче, историчаре и аналитичаре који се интересују да ли у Београду постоји литература о несврставању и самоуправљању на неком од светских језика. Јасно је да се нико од њих не интересује о томе зато што се бави „ларпурлартизмом“, или што жели да копира, калеми, механички комбинује. Таква питања долазе од људи који су схватили да је садашњи ретроградни и дехуманизирајући либерално-капиталистички систем постао неодржив, а који не верују у делотворност козметичара из Давоса или из сличних светских салона. То су они који имају воље и храбрости да размишљају о новом, људски обликованом систему.
СУВЕРЕНИТЕТ И СУДБИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ Дакле, Покрет несврстаних и конференција у Београду имали су за циљ да глобалну конфронтацију зауставе пре него што постане касно, посебно да спрече глобални нуклеарни сукоб, да се охрабре дијалог и коегзистенција у различитости. Да ли смо данас, 60 година после Прве конференције ПНЗ у Београду, ослобођени глобалне конфронтације, нових сврставања, трке у наоружању, милитаризације? Опасности су и данас наша стварност, а глобални економски, здравствени, безбедносни, еколошки, мигрантски и други трендови, осим мултиполаризације, нису охрабрујући.
Ипак, важније од свега је стање духа, свести и политичке воље. Предстојећи јубилеј ПНЗ и велико окупљање у Београду, верујемо, неће протећи у формату протоколарног дешавања већ као импулс да „највећи мировни покрет“ на глобалном нивоу подигне свест о нужности снажнијег ангажовања свих, а посебно најодговорнијих за мир, дијалог и коегзистенцију.
Један од основних циљева Покрета несврстаних земаља је поштовање суверенитета и територијалног интегритета сваке земље. Можемо ли пребројати колико је суверених држава разбијено у међувремену, колико је народа исцепкано, претворено у националне мањине, избеглице, мигранте?
СФР Југославија, оснивач УН, ОЕБС-а, ПНЗ, земља јединственог унутрашњег друштвено-економског система, самоуправљања и несврставања, разбијена је активним деловањем споља и посредством експонената изнутра. То није био спонтани, нити процес који можемо разумети само анализом понашања носилаца унутрашњих улога.
Након тога, креатори и егзекутори геополитике најмоћнијих сила Запада разбили су и СРЈ, заједницу Србије и Црне Горе. Сада им је и Србије превелика па, силом и махинацијама, настоје и њу да издробе. Крајње је време да се ствар врати на колосек Савета безбедности УН, где је отпочетка био, пре него што се развој отргне сваке контроле.
ЗИДОВИ И МИГРАЦИЈЕ Политика и циљеви Покрета несврстаних земаља актуелни су и потребни и данас. Методе Хладног рата, политика подели па владај, поделе и сврставања на демократске и аутократске земље, покушаји успостављања нових „завеса“ и „зидова“, грубо мешање у унутрашње послове, злослутни раст јаза између богатих и сиромашних земаља и људи – део су грубе стварности.
Трка у наоружању данас узима 1,5 трилиона америчких долара годишње. Како би изгледали Авганистан, Ирак, Сирија, Либија, Јемен, Сомалија и низ других расточених, разорених и унесрећених земаља да су трилиони долара, уместо у разарања, инвестирани у развој, да ли би било толиких таласа масовних избеглица и миграната какве данас имамо?!
Док ЕУ и даље не може да се договори око „квота“ за старе и за нове избеглице, изгледа да се некоме врти у глави да би Балкан, поред свих других проблема, требало претворити у сабиралиште или карантин за те унесрећене људе, жене и децу које је „коалиција вољних“ приморала на бекство? Јасно је да с њима долазе и многи који, осим оружјем, тешко рукују било којом другом справом. Ко и уме чега приморава земље Балкана да на своја слаба плећа примају терет катастрофалних грешака најбогатијих и најмоћнијих сила света?
ПОЧЕТАК СТВАРАЊА МУЛТИПОЛАРНОГ СВЕТА Конституисање покрета 1961. године може се посматрати и као почетак стварања мултиполарног света. Поред два војнополитичка савеза и две супротстављене идеологије, створена је нова снага која је против подела и конфронтација и која снажно подржава принципе поштовања суверенитета и територијалног интегритета, суверене равноправности, немешања у унутрашње послове, обострано корисне сарадње, неприпадања блоковима, неприхватања страних војних база. Данас је процес мултиполаризације глобалних односа у фази без повратка на биполарни или униполарни поредак. Несврстане земље имају огроман интерес да тај процес подрже јер он отвара широке авеније за демократизацију глобалних односа, мир и стабилност, а тиме и за привредни и друштвени напредак свих, а посебно недовољно развијених земаља.
Београд је место рођења Покрета несврстаних. Обележавање јубилеја 60 година постојања и деловања ПНЗ је прилика да се покрету удахну свежина и нова енергија, а за Београд да потврди своју историјску улогу места одакле крећу идеје мира, дијалога и напретка. Иако је Србија данас посматрач у Покрету, она баштини његове највредније тековине. Зато је ПНЗ за Србију и данас важан партнер у економској, политичкој, научнотехничкој и другим видовима сарадње. За Србију је посебно значајно то што већина од 120 чланица покрета подржава њен суверенитет и територијални интегритет, а Резолуцију СБ УН 1244 третира као незаменљиву основу за мирно, уравнотежено и одрживо решење питања Покрајине Косово и Метохија.
Крај
