КРИЗА НА КОСОВУ
Једини логичан одговор на питање из наслова овог текста може бити – онај ко га има. А Србија га, Богу хвала, има све више. А и кад, како неки кажу, „звецка“ тим оружјем, не ради то улудо него с веома јаким разлогом. Такође, показује се и да то ради врло паметно и успешно
Тешко је поверовати да постоје медији косовских Албанаца који се штампају у Београду, али изгледа да је тако. Колеге из колико независног, толико и објективног дневника „Данас“ у последња два дана (понедељак, 27. септембар, и уторак, 28. септембар) објављују насловне стране које више доликују приштинским листовима „Зери“, „Коха“, или „Газета експрес“, него неком „српском“ гласилу. А поред тога, и пре него што се нађу на киосцима, стварност демантује тезе које износе. Иако тема овог текста није писање овог дневника, као ни анализа извештавања других сродних „независних“ и „објективних“ медија у Србији, њиме ћемо се послужити да бисмо у ширем контексту расветлили дешавања на северу Косова и Метохије (да не употребимо ту Биљани Србљановић неподношљиву кованицу Космет).Свима је већ познато да је актуелна криза на северу Космета почела прошлог понедељка (20. септембра) распоређивањем специјалних снага косовске полиције на граничним прелазима Јариње и Брњак у знак подршке управо донетој мери о скидању регистарских таблица с возила регистрованих у Србији, али и оних која не носе спорне ознаке „РКС“. Као што смо писали прошле недеље, оба ова потеза немају ни легалитет, ни легитимитет. Одлука о таблицама нема упоришта у споразумима из Брисела и представља крајње једнострану меру која не да није конструктивна у смислу постизања некаквог свеобухватног решења косовског проблема него је „антиконструктивна“, односно деструктивна јер јој је једина сврха подизање тензија. За случај да ово не буде довољно јако гурање прста у српско око, приштинске власти под вођством Аљбина Куртија одлучиле су се да све „забибере“ слањем такозваних специјалаца с пушкама и у оклопним возилима, супротно договору из Брисела постигнутом 19. априла 2013. у седишту НАТО-а по којем се тако нешто може чинити само уз сагласје Кфора и председника српских општина са севера Косова и Метохије. [restrict]
ОДГОВОР БЕОГРАДА Ту долазимо до онога што приштински „Данас“ назива „Вучићевим звецкањем оружјем (које) угрожава и Србе на Косову и Метохији“ уз оцене двојице приштинских аналитичара са седиштем у Београду (Драгана Поповића и Драгана Шутановца) и једног проамеричког Дрварца Драгана Шормаза. Из оваквог наслова (иако је илустрован фотографијом до зуба наоружаних припадника албанске јединице РОСУ на Јарињу) произлази да је „зли и наопаки“ Александар Вучић из чиста мира одлучио да мирољубивим косовским Албанцима припрети силом, чиме би, упозоравају, могао поново да изазове „праведни гнев“ и наведе ове иначе питоме људе на покољ какав су извели у јуну 1999. или марту 2004. Друга спорна насловница је украшена тврдњом да је „Вучићев ултиматум НАТО нова представа за народ“ из чега произлази да председник Србије само размишља о томе како да грађане ове земље „зезне“, а не како да заштити српски народ на Косову и Метохији.
Проблем је, међутим, у томе што стварност, као што смо већ навели, ове тезе демантује. Прво није тачно да српско „звецкање оружјем“ може на било који начин да угрози Србе на Косову и Метохији, јер су они већ угрожени и јер је њима више од четврт века сваки нови дан који дочекају чист бонус, пошто је опасност да се не врате из жетве, с купања у реци или пића у кафићу опште место. Баш као што ни, будимо реални, некакво звецкање оружјем Слободана Милошевића почетком деведесетих није могло да угрози Србе у Хрватској, јер ни Милошевића, нити Југославије као „тамнице народа“ није било пре 1918, а хрватски екстремисти су и тада Србе клали.
Друга поменута насловница демантована је још у понедељак, у време док је смишљана, а у уторак, када је објављена, постала је потпуно бесмислена због чињенице да се дан после „Вучићевог ултиматума“ и његовог разговора с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом на кризним тачкама на Јарињу и Брњаку појавио Кфор (амерички, канадски и пољски војници), који је ту требало да буде још првог дана. „Ми смо рекли недвосмислено, а то сам поновио и генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергом да нашим трупама нећемо улазити на Косово и Метохију, јер нећемо да угрозимо мир. Чекаћемо на вас 24 сата да реагујете као НАТО, ако дође до погрома над Србима. Ако се буде наставио погром нашег становништва, Србија ће реаговати и неће дозволити да се то дешава“, изјавио је Вучић у једној телевизијској емисији и изразио уверење да су га људи у НАТО-у добро разумели и да ће предузети све мере да заштите српско становништво. А видимо да јесу. То је, наравно, стидљив и недовољан први корак, али је, опет, корак којим се иде даље од јалових и крајње пристрасних саопштења ЕУ, НАТО-а и САД о потреби да „обе стране спусте тензије“. Од апсолутног нечињења дошли смо до макар једног геста, иако је он доиста крајње симболичан и потпуно недовољан. А то је очигледно Србија испословала тим „звецкањем оружјем“ и „ултиматумом“, јер су се претходних седам дана ЕУ, НАТО и САД правили луди.
Овакав приступ Београда довео је и до хитног организовања састанка представника Београда и Приштине у Бриселу који ће се одржати у среду, у време док овај број „Печата“ буде у штампи. Да се колективни Запад, у овом конкретном случају оличен у Европској унији, не понаша као покровитељ само једне стране у овом несрећном дијалогу, позив за долазак у Брисел не би требало, макар не у прво време, да се упути делегацији Београда, него само оној приштинској, како би јој се објаснило да своје специјалне параполицијске снаге има под хитно да врати у тор. Додуше, да се ради о објективним и неутралним покровитељима преговора и чуварима мира, Кфор на Јариње и Брњак не би послао тек неколицину војника, него силу довољну да албанске силеџије врати на место. Али сила Бога не моли… Срећна околност је, међутим, што се времена мењају, па је министар одбране Небојша Стефановић у обилазак снага распоређених у близини административне линије с Косовом и Метохијом отишао у пратњи руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка, док у исто време из Москве, из уста портпаролке Министарства спољних послова Марије Захарове стижу јасна упозорења НАТО-у и Кфору да раде свој посао, а из оних заменика главног команданта Ваздушно-космичких снага Русије Јурија Грехова да ће Москва средином октобра послати у Србију своје системе противваздушне одбране. Иако се ради о учешћу у војној вежби „Словенско братство“, временски оквир у којем је та изјава дата врло је речит.
ПРЕГОВОРИ Од преговора који се у Бриселу одржавају у среду не би требало много очекивати, јер су званичне поруке које стижу из ЕУ и САД још непромењене и даље се састоје од повлађивања својим приштинским пуленима. Петер Стано је опет поновио да је деескалација кључна реч за тренутну ситуацију између Београда и Приштине и да су за спуштање тензија првенствено одговорне две стране. Слично је, у интервјуу за „Глас Америке“ рекао и Габријел Ескобар, заменик помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања и нови изасланик Стејт департмента за Западни Балкан: „Верујемо да обе стране треба да се уздрже од штетне реторике и усмере пажњу и енергију на дијалог под покровитељством ЕУ, дијалог који ми стопроцентно подржавамо.“
Да би се чудо, ипак, могло десити и да би Запад коначно могао заузети чвршћи став према такозваном Косову, указују говоркања из приштинских медија према којима су у Стејт департменту били притегли њихову председницу* Вљосу Османи. Како телевизија „Кљан Косова“ наводи, позивајући се на некакве изворе, у Стејт департменту су Османијевој рекли да је акција Приштине на Јарињу и Брњаку „угрозила безбедност“. Из њеног кабинета су, међутим, ове наводе демантовали. Мало је, нажалост, вероватно да су наводи приштинске телевизије тачни, јер не верујемо да би се Вашингтон, да жели, либио то отворено и јасно да каже. Тако је, на пример, било прошли пут када се нису слагали с потезима Приштине у вези с увођењем такси на производе из Србије. Тада нису много крили ни да обарају владу у Приштини, а камоли да је критикују. Ово би пре могао бити плод неког унутрашњег разрачунавања пред локалне изборе, само што „Кљан Косова“ то паметније ради од приштинског листа „Данас“. Они нису рекли да Курти звецка оружјем, него да је из Вашингтона поручено да је угрожена безбедност „Косова“. То је као када би „Данас“ на насловници објавио из својих извора у Кремљу да је Путин позвао Вучића да не диже авионе него само хеликоптере.
А чудо би морало да се деси, као и у случају горепоменутих такси. Овај потез Приштине, био он уз прећутну подршку и претходни благослов Запада или не, показао се као мртворођенче, јер захваљујући одлучном и неочекивано чврстом реаговању Београда није постигао жељени ефекат свршеног чина. Београд у овом случају није ни под каквим временским притиском, а Европској унији и САД је стало да се дијалог што пре настави и да постоји нека фатаморгана о напретку. У датој ситуацији највећи је проблем како наћи излаз из садашње кризе на Јарињу и Брњаку, а да Курти сачува образ. Како се сада чини, Вучић не намерава да буде кооперативан у извлачењу Куртија из живог песка и инсистира на компромису који би се заснивао на ситуацији од пре 20. септембра, а не оној створеној десантом косовских параполицајаца.
Ko to tamo ZVECKA ORUŽJEM? Odgovor je dat u podnaslovu: onaj ko ga ima. A Srbija ga ima sve više.
Verovatno ću biti pogrešno shvaćen ako objektivno konstatiram da je JAKA VOJSKA SRBIJE samo jedna faza u vojnoj strategiji očuvanja teritorijalnog suvereniteta, integriteta i nacionalnog identiteta, pravoslavne vere i tradicije. A druge faze su nevidljive: demografsko pitanje srpskog naroda protiv bele kuge (od 1960 do 2020 god.), ili nepostojeće: politička nadležnost-uticaj vojske na sistemsku poltiku jačanja državnog suvereniteta.
SADAŠNJI DOGADJAJI na KiM – otimanje i predaja teritorije Briselskim sporazumom – su argumennti da su gorenavedeni zaključci tačni.
VOJSKA SRBIJE je i u Titovo vreme, do 2.000-te god. bila NAJJAČA NA BALKANU – a nikakvu POLITIČKU NADLEŽNOST nije imala niiti delovala, naprotiv dejstvovla humanitarno u izgradnji nekih infrastrukturalnih objekata-puteva za šiptare na KiM. Pisao sam ja o tome ranije u komentarima, na primer: Veći grad. Periferno iseljavanje pravoslavaca iz mešovite sredine, sa jedne polovine grada na drugu polovinu grada gde nema šiptara-albanca je vrlo izraženo. U epicentru tog dešavanja u sklopu grada, separatističkog delovanja, postoje velike kasarne vojske koje postoje figurativnivno-pasivno(!)? NARAVNO DA NE MISLIM da deluju vojno, nego –
da deluje vojska POLITIČKI u koordinaciji sa državnim organima – DA SE OTKLONE-ISKORENE UZROCI ISELJAVANJA pod pritiskom albanskih-šiptarskih i potencijalnih separatista???!!!
Može danas Srbija da ima i nuklearno naoružanje – kakve koristi od toga AKO NEMA PARALELNO I POLITIČKI -PREVENTIVNI UTICAJ protiv separatističkog delovanja i ugrožavanja Srbije?!
U nastavku o upadu kosovskih naoružanih specijalaca “ROSU) na Jarinje i Brnjak?…
…
(dopuna komentara)
Kako bi izgledalo praktično preventivno “političko delovanje” Vojske Srbije: Na svim terenima SRB gde su locirane vojne kasarne, bezbednosno-inforativne strukture zajedno sa SUP-om jednom godišnje da proveravaju da li ima iseljavanje stanovnika prouzrokovano na etničkoj osnovi koje proizvodi promenu etničke strukture stanovništva, da se preko opštinskih službi provere kupoprodajni ugovori, i utvrdi identitet ljudi, da se sa tim ljudima lično kontaktira i utvrdi uzrok iseljsvanja: to će rezultirati “političke mere” protiv negativnog uticaja na medjuetnićke odnose (separatističkih ideologija na štetu srpskog naroda). Naravno, anketno ispitivanje-proveravanje treba da vrše službe-službenici srpske nacionalnosti i patriotske-suverenističke orijentacije tajno, u poverenju (da ljudi-Srbi nemaju strah), na osnovu utvrdjnih argumenata. Da podsetim samo na jednu izjavu monahinje iz jednog manastira na KiM 80-tih godina: citiram: “Nekada 750 čisto srpskih sela – sada su postala albanska sela (100% promenjena etnička struktura)….
– – Nedžad Beljulji, Albanac iz Bujanovca koji ima svoju televiziju i firme, koji je češći gost na Tv Hepi u emisiji “Posle ručka”, u razgovorima o iseljavanju, manjina-većina, kaže, citiram: “Vi Srbi imate primer u Bujanovcu, Leskovcu i Nišu po jedno naselje gde su Srbi bili vćinsko stanovništvo – sada su manjina, a Romi manjinsko – sada su većina. U BUJANOVCU u udaljenom perifernom naselje gde su Romi postali većina – postoji Osnovna škola: Jedan broj Srba su ispisali svoju decu iz škole i upisali ih u škole u centru Bujanovca gde je prilično udaljeno da deca pešače ili koriste autobus. Danas u tri naselja (možda i više), za 30 god. možda će Srbi postati manjina u mnogim naseljima, a za 100 godina? Političku emisiju su gledali milioni ljudi.
Kako je moguće da niko od nadležnih zvaničnika, srpskih NVO organizacija za ljudska prava – nisu reagovali da se ispitaju UZROCI preseljavanja dece u udaljene škole kada su imali svoju školu u blizini svojih kuća? A jedan srpski mladić koji je na ulici prokomentarisao kako se u prolazu neka devojka romkinja loše našminkala – u novine kritika kako ima predrasude i vredja Rome(!), požurili novinari da objave(!).
— Drugi primer, otvorena ponoćna disko zabava na Kalemegdanu na košarkaškom terenu (bilo ranije). Malo posetilaca. Na betonskim tribinama bilo je starijih Roma sa decom. Na podijumu skoro sve Srbi i 7- 8 romskih mladića: dva navalentna Roma su pola sata muvali dve maloletne devojčice srpkinje koje su džuskale, i uspeli da ih zavedu, džuslali sa njima i izveli ih napolje, možda su ih silovali u parku (Kalemegdan) usred noći. I druga dva-tri Roma su smuvali devojke i zabavljali se sa njima. A jedna grupa od 4-5 momaka i 4-5 devojaka-Srbi napravili krug kao daa igraju narodno kolo i tako džuskali – da ne bi se Romi uključivali da muvaju devojke? Jer Romi prilaze devojkama i kada su sa mladićima, nikoga se ne plaše, a NEMA NIJEDNA devojka romkinja nema da se druži i zabavlja sa Srpskim momcima(!). Vidim srpske mladiće sa strane koji isto gledaju, ali niko nije smeo da brani one “maloletnice”, plaše se Roma. Kako je moguće u centru Beograda da se srpski momci plaše od Roma da ne sme slobodno da se zabavljaju, nego prave krug da se zaštite. Zato je zbog svega toga malo bilo posetilaca. Zbog veze sa muzikom lično sam bio tamo i video. Da ne dužim sa primerima, posebno u Rijaliti programima gde su desetak voditeljki po nekom scenariju-instrukcijama stalno nabacivale romskim učesnicima devojke srpkinje, prvenstveno nove koje ulaze u vili. Verovatno da EU vidi multikulturalizam da Srbi nemaju predrasude prema romima, zbog ulaska Srbije u EU? To je vrlo štetna i opasna delatnost jer se stvara “DESTRUKTIVNI MEDJUETNIČKI TRADICIONALIZAM na štetu Srba, kao na KiM? Da ne dužim… hvala na prostoru.