КО ЈЕ НА НИШАНУ АУКУС-а?

Петнаести септембар ове године је била среда и до пред сам крај дана изгледи су били да је то сасвим обичан дан. Онда су, неколико минута пре десет сати увече (британско време), почеле да на друштвеним мрежама стижу поруке о обраћању нацији премијера Бориса Џонсона уз америчког председника Џоа Бајдена и аустралијског премијера Скота Морисона…

Врло занимљиво, помислили смо, ни речи о томе у претходним дневницима, по новинама, порталима. Чему овако изненадна природа обраћања? Да неће случајно да објаве рат Кини? Кина пада одмах на памет с обзиром на географски положај Аустралије. Да ово прво двоје праве пакт с Пољском, Русија би падала на памет, овако – Кина. Али објавили су га Француској. Метафорички. Од правог рата ништа (за сад), него се радило о томе да ова тројица добродушних и добронамерних политичара желе да објаве који су плодови рада њихових војних министарстава и других важних агенција још од састанка Г7 у Корнволу јуна ове године до, ево, овог дана у септембру. Резултати су – АУКУС!
Australia–United Kingdom–United States – AUKUS! Оригинално име и, што је најважније, лако се памти. С једне стране, на Атлантику имамо НАТО, а с друге, на Пацифику имамо АУКУС. Лепо. Што се самог имена тиче, само да констатујемо да је најчувенији акроним југозападног Пацифика – ANZAC, Australian New Zealand Army Corps, скупа војних јединица из ове две земље које су се бориле у Првом светском рату на страни Британије. Биле су ту аустралијске империјалне снаге (Australian Imperial Force – AIF) и новозеландске експедиционе снаге (New Zealand Expeditionary Force – NZEF). Укупно 50.000 Аустралијанаца и 8.500 Новозеланђана. Најчувенија битка ANZAC јединица била је код Галипоља у Турској 1915. године. Како је то изгледало каже податак да је NZEF ту изгубио 85% војске – 2.700 погинулих и 4.700 рањених. Aустралијски режисер Питер Вир je својeвремено (1981) направио одличан и потресан филм на ту тему – „Галипоље“.
Antipodians (шаљив, по потреби поспрдан енглески назив за Аустралијанце и Новозеланђане, људе с јужне хемисфере), дакле, када чују нови акроним који подсећа на стари, имају најблаже речено помешана осећања историјског поноса и егзистенцијалног ужаса. Но то су, наравно, само детаљи јер се, како већ сад сви знамо, перцепција публике да обликовати и усагласити са стратешким политичким и војним трендовима.
Борис Џонсон је те септембарске вечери ово најавио: … стварамо нови трилатерални одбрамбени савез АУКУС са циљем да блиско сарађујемо како бисмо сачували безбедност и стабилност Индо-пацифичке регије… и даље, сврха овог савеза је да помогнемо Аустралији да развије флоту подморница на нуклеарни погон, с тим што треба да нагласимо, наравно, да ће се дотичне подморнице кретати помоћу нуклеарних реактора, а не наоружане атомским наоружањем. Наш рад ће у потпуности бити у складу с обавезама које смо преузели у оквиру међународног Уговора о неширењу атомског оружја (1970). Џонсон је даље истакао да је овај пројекат технички врло захтеван, да ће трајати неколико деценија и да ће бити заснован на искуствима и знањима које је Уједињено Краљевство стицало током неколико генерација у последњих шездесетак година.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *