Ко другоме јаму копа…

Енергетска криза

Следећи неолибералне принципе и „прогресивни“ енергетски концепт којим је требало да „зеленом енергијом“ богатом Западу додатно олакшају живот, а сиромашне оставе у прашини традиционалних извора енергије и борби с додатним квотама и казнама, западне бирократе су изазвале својеврсан бумеранг који их је довео у ситуацију коју су, углавном, за друге предвиђали

Као у неком научнофантастичном филму, по светским градовима почела су да се гасе светла и искачу склопови за електричну енергију изазивајући код људи недоумицу и егзистенцијални страх од надолазећих хладних дана, јер зима у правом смислу још није ни почела. У Јапану код Токија и у Италији у Фиренци одједном су „експлодирале трафостанице“ и оставиле без струје стотине хиљада људи. Струја је искључена у целом Либану (због тихог ембарга Израела и САД) док рестрикције најављују Индија и Кина. У Европи се данима говори о надолазећој енергетској кризи, а у немачкој покрајини Северној Рајни – Вестфалији увелико се спроводи кампања која би требало да обучи становништво како да се носи с евентуалним нестанцима електричне енергије. Инструктори програма названог „Дан заштите од катастрофа“ подучиће становнике Бона како да се снађу у случају да дуже време остану без електричне енергије. Конкретно, како да загреју домове уз помоћ свећа и кувају без струје…
Сви су изненађени, осим историчара цикличара за које се историја понавља, али често као одраз у огледалу, што ће рећи исто то, код истих актера, али са супротним резултатом. Да ли то неке делове света, Европу пре свега, чека нешто што смо ми преживели пре тридесет година када су нам ти исти западњаци уводили економске санкције, пропраћене циничним изјавама енглеских високих политичара „како ће зима у Србији бити дуга и хладна“. Сада се баш у тој Великој Британији туку за бензин, точе сумњиво гориво из канти, закрчују путеве према пумпама, док енглеска влада и премијер обећавају да ће се ствари средити…

[restrict]

НАВИКАВАЊЕ НА МРАК Клаус Шваб, шеф Светског економског форума који се одржава у швајцарском скијашком центру Давос, још пролетос је најавио да ће се криза с енергијом одвијати следећим корацима: тотална обустава електричне енергије широм света у трајању од неколико дана (можда и недеља) због које ће бити обустављен транспорт, снабдевање, рад свих државних и јавних установа (под изговором пада система), а чак ни болнице неће примати пацијенте. Дакле мрак на који морају да се навикну.
Баш због таквих најава цене енергената су достигле неслућене размере, па се најављује цена барела нафте и до 100 долара, док цена природног гаса достиже и 2.000 долара за хиљаду кубних метара. Али не и за нас (о томе нешто касније). Широм Европе драматично су порасли рачуни за струју за домаћинства и предузећа. Током ове године цена се стално повећавала, али је најзапаженији скок био у септембру. Само у том месецу велепродајне цене електричне енергије у Немачкој порасле су за скоро педесет одсто.
Рекло би се да је главни узрок глобална несташица гаса, чиме се цена природног гаса у Европи од почетка године учетворостручила. Чини се да се ситуација погоршава и многе владе се плаше нестанка струје уочи неизбежног скока потражње током зиме.
Гасна криза у Европи изазвана је великом потрошњом, празним европским складиштима гаса, као и смањењем транзита руског гаса преко Украјине. У Кини је енергетска ситуација алармантна недељама, јер су недостатак и поскупљење угља, сировине од које земља добија 56 одсто електричне енергије, приморали кинеске власти да уведу рестрикције електричне енергије у бројним провинцијама. У Европи је струја већ поскупела за 50 одсто…
У Уједињеном Краљевству највеће енергетске компаније затражиле су од владе пакет хитне помоћи. Пет мањих добављача већ је престало с радом у последњих месец дана, због немогућности да плате енергију којом је требало да снабдевају предузећа. Други страхују да би наредних дана и недеља могло исто да им се деси. У Шпанији је влада усвојила хитан закон о смањењу високих рачуна за енергију за потрошаче преусмеравањем добити од енергетских компанија. Италија ове седмице представља пакет подршке домаћинствима у износу од 4,5 милијарди евра, док је Француска увела субвенције за милионе домаћинстава с ниским приходима.
У таквој ситуацији, да би се спасла властита кожа, тражи се кривац, и на Западу најчешће проналази у Русији, као највећем произвођачу и извознику ових енергетских сировина, а при томе занемарују властите грешке, опуштеност и лагодност који су их и довели у безизлазну ситуацију. Из Лондона оптужују да Русија намерно ограничава испоруке гаса Европи јер, како сматра влада Бориса Џонсона, Москва је смањила извоз енергената како би приморала ЕУ да одобри „Северни ток 2“. Сличне поруке стижу и из Вашингтона, а код нас би рекли: „Шта кога тишти, то и пишти“.
Шеф Одбора за економију и енергетику немачког Бундестага Клаус Ернст је, међутим, поштено оценио да Русија нема везе с тим, већ они који формирају гасну политику. А они су спекулисали да ће се цене гаса снизити и чекали су да се то догоди како би наставили да купују гас. Уместо тога, остали су без гаса, сада суочени с његовом вишеструко већом ценом. Ернст у прилог томе напомиње да је гас који је наручен из Русије стигао до Немачке, а вероватно и до других европских земаља.

СЕРИЈА КОБНИХ ГРЕШАКА Ако се подсетимо, Русија и Европа, тачније Немачка одавно су заинтересовани да се појача увоз гаса у Европу због чега је и годинама грађен „Северни ток 2“. Упркос великим политичким препрекама које су пратиле овај пројекат, пре свега из САД, које су, утичући на западноевропске земље, на разне начине покушавале да минирају и убију овај пројекат. Да је он завршен пре годину дана, када му је и било време, вероватно би и енергетска ситуација у Европи била боља.
Дакле, не само што европске земље нису обезбедиле велике количине природног гаса који је, пре свега током зиме, потребан њиховом становништву – већ су у јулу ове године, као да енергетски проблеми не постоје, донеле врло амбициозну зелену агенду, план по називу чудан („Fit Fifty Five“ – Фит за 55) који предвиђа да се до 2050. године емисија угљен-диоксида и других штетних гасова смањи за 55 процената, што ће се већ у старту показати као нереално. Додуше, агенду је усвојила Европска комисија, а земље чланице тек треба да је ратификују.
Онда је уследио пораст цена гаса, рекло би се не без узрока и основа. У исто време азијске земље су набавиле енормне количине природног гаса, најпре Кина из Катара, највећег произвођача природног гаса на свету.
Истовремено, обновљиви извори енергије у Европи, пре свега ветро-електране су прилично подбациле јер ветар није дувао како се очекивало, што је само нагласило то да зелена агенда стоји на стакленим ногама. А Немци су, сви знамо, погасили своје атомске централе (за разлику од Француза), ослањајући се управо на обновљиве ресурсе.
Тако је направљен огроман превид и занемарено правило да извор електричне енергије треба да буде стабилан и колико је могуће јефтинији а не скупљи, како се показало. Јер управо су обновљиви извори и најскупљи. Ту долазимо и до тзв. „угљеничних квота“, својеврсног политичког интервенционизма на енергетском тржишту, а које су у Европи вештачки подигле цену електричне енергије из термоелектрана. Наиме, свака фирма која производи такву енергију добија угљеничну квоту, својеврсну количину струје на коју се не плаћа казна за емисију угљен-диоксида. Квоте су додељене свим привредним субјектима који у производњи троше фосилна горива. За почетак обухваћени су произвођачи челика, минералних ђубрива, гвожђа…, управо они који најинтензивније троше струју. За производњу изнад угљеничне квоте плаћају се строге надокнаде. Додатак, то важи и за државе.
Овим мерама се грубо нарушава енергетско тржиште и додатно креира профитабилност ветроелектрана у односу на класичне електране, а највећи проблем лежи у томе што политика утиче на то ком произвођачу ће се одредити угљенична квота и колика. Србија је одолела том притиску, али не и Црна Гора, па држава откупљује квоте од једне приватне фирме, блиске председнику Милу Ђукановићу.
Србија, због застареле технологије, нарочито код неких термоелектрана, има проблем са загађењем, али има и начина да то исправи без прескупих ветропаркова, који су, уосталом, сви у власништву странаца.
Ако би Србија истрајала на пројекту „Колубара Б“, наш биланс би на нивоу термоелектрана био значајно побољшан, с тим што би се у њих уграђивала опрема против загађења, што је знатно јефтиније од улагања у ветропаркове из којих се добија веома мала количина струје, а добит обезбеђује само њиховим власницима.
Србија је, за сада, мирна јер се гас редовно допрема „Балканским током“, а складиште „Банатски двор“ је пуно. Добра вест за наше грађане је што се, у јеку енергетске кризе која потреса Европу, цена гаса неће мењати до краја године, као и то да ће „плавог енергента“ бити довољно за наступајућу грејну сезону. До краја године гас за топле домове ћемо плаћати по старом уговору и цени од 260 до 270 долара за хиљаду кубика, а од 1. јануара стручњаци очекују за нијансу више цене.
То је Србија обезбедила уговором о снабдевању руског гаса који истиче последњег дана децембра. У току су преговори о цени за следећу годину између „Газпрома“ и „Србијагаса“, а стручњаци најављују да би од Нове године и нас могло да очекује поскупљење, али вероватно не и за грађане, јер је Србија у бољем положају у односу на већину других европских држава, због тога што се налази на траси „Турског тока“, односно „Балканског тока“, али и због односа с Русијом.
Уједно, Србијом су продефиловали руски званичници, демонстрирајући и на тај начин руску подршку Србији, од оне политичке, везане за Косово и Метохију, па до актуелне енергетске, везане за дистрибуцију природног гаса.
Тако, усред гасне кризе потпредседник руске владе Јуриј Борисов посетио је Србију и на седници Међувладиног комитета за сарадњу Србије и Русије поручио да ће гаса бити за Србију. Разговарајући с Борисовом о актуелној глобалној енергетској кризи, председник Вучић је оценио да је у том контексту гасовод који повезује Бугарску и Мађарску преко територије Републике Србије од највећег значаја за Србију, не само у смислу привлачења инвестиција и напретка индустријске производње већ и због енергетске сигурности земље.
Одмах потом у Београду се обрео и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров – донео је председнику Србије поруку Владимира Путина која је, практично, послата целом српском народу. Лавров преноси вест да ће руски гас наставити несметано и у количинама које буду потребне да стиже у Србију, и то по цени вишеструко мањој од оне која тренутно важи на европским берзама.
То је, заправо, одговор на молбу коју је Вучић упутио руском председнику преко Јурија Борисова. Вучић је, како је сам рекао, због дивљања цене гаса у свету упутио личну поруку Путину, а долазак Лаврова је уједно и одговор да можемо да рачунамо на подршку Москве.
Тренутна енергетска криза ће сигурно натерати све да добро размисле да ли је зелена енергија решење и у којој мери, и да ли може Европа, а самим тим и Србија да се тако лако одрекне термокапацитета на угаљ и на гас. О поукама из прошлости нећемо, да не будемо злуради.

[/restrict]