ИЗЛОГ КЊИГЕ

Константин Петровић
ПОСЛЕДЊА ВЕЗИРОВА НОЋ
Вулкан издаваштво, Београд

Ово је прича о животу великог везира Мехмед-паше Соколовића. Аутентични историјски догађаји обликовани су снажном имагинацијом аутора, а све то са настојањем да се прикаже судбина човека који је од детињства био разапет између Истока и Запада, и чији је живот остао трајно обележен знаком амбиваленције. О судбини Мехмед-паше Соколовића записано је безброј прича, и све оне осветљавају његов лик из различитих углова посматрања и тумачења. Ипак, на страницама ове књиге читалац ће пронаћи досад ненасликани портрет великог везира, јер се овога пута клупко живота одмотава од последње везирове ноћи. Како изгледа крај кад га онај коме је додељен ни не слути? Чему је стремио, чему се надао и о чему је сневао неустрашиви Мехмед-паша Соколовић у последњим тренуцима живота?
Аутентични историјски догађаји обликовани су снажном имагинацијом аутора, а све то са настојањем да се прикаже судбина човека који је од детињства био разапет између Истока и Запада, и чији је живот остао трајно обележен знаком амбиваленције.

Ноам Чомски
ЈЕР МИ ТАКО КАЖЕМО
Службени гласник, Београд

Реч је о аутору који, као опонент, утиче на креирање америчке стратегије, а истовремено је у тој земљи изложен специфичном виду цензуре – његових текстова нема у угледним часописима и тиражним новинама, доступни су искључиво на сајтовима са малим бројем посетилаца, како не би угрожавали миран „амерички“ сан просечног конзумента масовне културе.
„Јер ми тако кажемо“ трећа је књига у низу збирки кратких есеја које је Чомски изворно писао за New York Times Syndicate и News Service и представља интересантно штиво – како за оне који се први пут сусрећу са његовим делом, тако и за познаваоце његовог опуса које занима шта има да каже о најактуелнијим темама – климатским променама, глобалној нуклеарној политици, Ирану, Ираку, Израелу и Блиском истоку, државној безбедности. 

Коста Димитријевић
РАЗГОВОРИ СА МИЛАНОМ КАШАНИНОМ
Катена мунди, Београд

Књига разговора Косте Димитријевића представља приређене интервјуе које је Милан Кашанин дао угледном новинару Политике. Разговори су вођени од краја шездесетих година 20. века па до последњих Кашанинових дана. Међу бројним информацијама које књига нуди посебно су битна сећања на дане после Другог светског рата и притиске којима је Кашанин био изложен. Познати писац и историчар уметности посебно опширно је говорио о тешкоћама бављења српским средњим веком за време владавине комуниста. У том контексту, посебно је интригантан случај када РТС није хтео да сними серију о српским средњовековним градовима.

Милада Паулова
ЈУГОСЛОВЕНСКИ ОДБОР
Прометеј (Нови Сад) и РТС издаваштво (Београд)

Повест југословенске емиграције у време светског рата 1914–1918. Са становишта савремене историографије, књига Миладе Паулове има вишеструку вредност. Написана на основу изузетно обимног изворног материјала, она садржи обиље докумената непознатих или мање познатих домаћој историјској науци, независно од тога што није праћена научним апаратом. Затим, написала ју је странкиња, која је уз то имала прилику да разговара са учесницима догађаја о којима је говорила, иако је њихов поглед неретко бивао субјективан.
Овај проблем добија при томе другачији смисао ако се има у виду да су саговорници Миладе Паулове преносили своје ставове, те да у том контексту посматрано, њено дело представља важно сведочанство, не само о процесу стварања прве југословенске државе него и о развоју историографије о Југословенском одбору, неодвојивом од историјских околности.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *