Додик пред својим Рубиконом

Државни врх из Бањалуке не жели да мирно посматра тихо дављење Републике Српске

Ситуација у БиХ се заоштрава, а Република Српска је – ако је судити према најавама Милорада Додика – близу преласка Рубикона, после чега ни њен, али ни статус целокупне дејтонске творевине готово извесно неће бити исти. Мада је било немало оних који су наговештене одбрамбене мере Бањалуке испочетка примали с резервом, лидер РС понавља да, иако је свестан опасности које то носи за њега и његову породицу, неће одустати од пута враћања Српској отетих дејтонских уставних надлежности. Али и поручује да ће, уколико не буде могуће спровести програм „самосталне РС у оквиру дејтонске БиХ“, мањи ентитет бити приморан да крене путем проглашења независности.
„То не зависи од Републике Српске. Али не преостаје нам ништа друго уколико наше уставно право не буде поштовано“, тврди српски члан Председништва БиХ.

НЕСТАНАК ПРЕ ПРОЛЕЋА Већ смо писали да ће Додик као реалан политичар на убрзани процес проглашења независности РС кренути само у случају крајње нужде, односно уколико остане без маневарског простора за тражења других, мање ризичних решења. Он без сумње прижељкује да се садашња криза оконча враћањем широких дејтонских надлежности Српској (као и гашењем наметнутих протекторских институција), а његове изнуђене радикалне одговоре треба посматрати у контексту очигледних настојања моћних западних фактора да „реформишу БиХ“ на штету мањег ентитета.
Те планове је ових дана обзнанио председник Србије Александар Вучић, упозоривши да ће се „тражити нестанак Републике Српске пре пролећа“. Мада није апострофирао ниједну државу, не треба много маште да би се схватило на кога је конкретно мислио председник Србије када је рекао да ће на свему томе радити „најмоћније земље света“.

[restrict]

ВРАЋАЊЕ НАДЛЕЖНОСТИ Наравно да државни врх из Бањалуке не жели да мирно посматра ово планирано тихо дављење. Председница РС Жељка Цвијановић је 13. октобра потписала указ о ступању на снагу закона о непримењивању одлуке високог представника, чиме је Инцков скандалозни декрет постао неспроводив на територији Српске. А ускоро ће, како је саопштио Додик, Народна скупштина РС усвојити законе о „ништавности око 140 закона“ које су протеклих деценија наметнули високи представници. Парламент у граду на Врбасу ће повући раније дату сагласност РС на формирање Војске БиХ, Високог судског и тужилачког савета БиХ, фискалног система и Дирекције за индиректне порезе БиХ. Најављено је и поништавање закона о Суду и Тужилаштву БиХ, док ће Агенцији за истрагу и заштиту (СИПА) и Обавештајно-безбедносној агенцији (ОБА) бити забрањен рад на територији Српске.
Планирано је да Република Српска формира своју обавештајну структуру и, наравно, поново организује властиту војску. Свим припадницима српског народа који одлуче да напусте оружане снаге БиХ биће регулисан правно-радни статус у институцијама РС.
„Даће се и разуман рок да остали припадници Оружаних снага БиХ напусте Републику Српску у том својству. Могу да остану да живе ако су грађани, али не могу више да буду у служби Оружаних снага“, наглашава најутицајнији политички фактор мањег ентитета.
Чињеница је да све надлежности које РС намерава да врати у своје окриље по Дејтонском уставу припадају ентитетима. Пошто их се Српска приликом ранијих преноса надлежности на институције БиХ није трајно одрекла, у Бањалуци сматрају да је то довољан правни основ за реализацију најављених мера.
Слова дејтонског устава би – према замисли челника владајуће коалиције – требало да буду правни али и политички адут Српске у одбрани планираног пројекта, тачније, у неизбежној конфронтацији с бошњачким и страним противницима изнуђеног одговора Додика и његових сарадника.

Додик у Београду с Лавровим

Милорад Додик је у својству српског члана Председништва БиХ на Самиту несврстаних у Београду одржао говор у коме је саопштио да је Босна и Херцеговина „земља неслободе“, односно „протекторат САД, једног броја европских земаља, Канаде и Јапана, које руше систем Уједињених нација“.
Он се у Београду састао и с министром спољних послова Русије Сергејом Лавровим. После овог сусрета први политичар РС изјавио је да је имао „суштински добар разговор у којем су пријатељство Русије и њена подршка у реализацији Дејтонског споразума апсолутно јасни“.

ПРЕТЊЕ СИЛОМ Логично, уследиле су жестоке негативне реакције из Сарајева на најављени потез „главног реметилачког фактора у БиХ“. Из града на Миљацки стижу „правна објашњења“ да РС не може да враћа претходно пренесена овлашћења „јер је за такав евентуални поступак искључиво надлежан Парламент Босне и Херцеговине“. Безмало сви релевантни бошњачки политички фактори затражили су „хитну реакцију ОХР-а и Уставног суда БиХ“, али, попут чланова Председништва БиХ Шефика Џаферовића и Жељка Комшића, запретили и „употребом оружаних снага како би се спречила сецесија“.
Додик, бар у јавним наступима, покушава да умањи опасност од избијања оружаних сукоба, па је тако, гостујући 13. октобра у емисији „Телеринг“ на Радио-телевизији РС, оценио да „пошто је ово политичко питање, нема разлога за војно присуство странаца или за употребу силе“. Али је, ипак, у истом интервјуу поручио како ће, у случају „да кажу да ће НАТО интервенисати, Република Српска затражити помоћ пријатеља који су нам јасно и гласно рекли да своје пријатеље никад не остављају на цедилу“.
Додик није, наравно, обзнанио о којим пријатељима је реч. Као што у споменутој емисији није желео ни да – претходно давши потврдан одговор на питање новинара о њиховом постојању – конкретно именује седам европских држава које су спремне да признају независност РС.
Очигледно је да српски члан Председништва БиХ не искључује могућност да они који су земљу довели у најтежу кризу после потписивања Дејтонског споразума поново у њој потпале ратни фитиљ. Преостаје нам само да се надамо да ће, ако недајбоже заиста дође до нежељеног ратног заплета, неименовани пријатељи Бањалуке стварно пружити Републици Српској делотворну помоћ.

(НЕ)ПРИНЦИПИЈЕЛНА КРИТИКА Потврдило се нажалост да, за разлику од Бошњака код којих постоји консензус свих релевантних политичких партија у погледу онога што сматрају националним интересима, у Републици Српској опозиција није спремна да до краја подржи владајућу коалицију у њеним одбрамбеним мерама. Тако смо од председника ПДП-а Бранислава Бореновића чули да његова странка „неће подржати предлоге које грађане РС воде у изолацију и отворени конфликт“. Ово уз тврдњу да „радикалне мере које најављује Додик немају ничију подршку, већ им је циљ стварање сукоба и политичког хаоса у РС и БиХ“.
Иако је жестоко критиковао Додикову иницијативу, председник Српске демократске странке Мирко Шаровић је, после седнице Главног одбора своје странке, саопштио да ће његова партија „подржати враћање пренесених надлежности са нивоа БиХ на Републику Српску“. Међутим, најавио је да „уколико седница Народне скупштине РС буде заказана, СДС неће следити СНСД у њиховим иницијативама, већ ће изградити свој посебан став о сваком питању које је за Републику Српског од великог значаја“. Шаровић је нагласио да „све иницијативе морају бити спроведене на миран начин, без било каквих покушаја дестабилизације“, те оценио да су „политика СНСД-а и Милорада Додика највећа опасност по мир и дејтонску позицију Српске“.

Подршка Кристијану Шмиту

Амбасадори земаља чланица Савета за спровођење мира у БиХ у саопштењу, са којим се није сагласила Русија, подржали су деловање тзв. високог представника Кристијана Шмита и затражили да се „прекину све активности које воде дестабилизацији и поделама, укључујући претње отцепљењем од БиХ“.
Амбасада Руске Федерације у Сарајеву је саопштила да ова држава не признаје легитимитет такозваног високог представника Кристијана Шмита, те да „није учествовала у расправи и разради текста изјаве Управног одбора Савета за спровођење мира“.

У ЧЕТИРИ ОКА Тек, не треба да чуди што је одбијање дела опозиције да подржи најављене Додикове мере задовољни Бакир Изетбеговић искористио као аргумент у свом вербалном нападу на политику другог ентитета.
Иначе, први у Бошњака је првобитно одбио Додиков предлог да њих двојица и Драган Човић одрже састанак без присуства страних посредника. С образложењем да су „нам неопходни пријатељи из међународне заједнице (ОХР-а) за решавање овакве ситуације“.
Убрзо је, ипак, изразио спремност да у четири ока разговара са српским чланом Председништва БиХ. Међутим, приликом Изетбеговићевог боравка у Бањалуци (где је 15. октобра имао разговоре са челницима СДА за РС) није дошло до састанка двојице најутицајнијих политичара Босне и Херцеговине. Али је зато, без сумње нимало случајно, Председништво СДА у главном граду РС одржало седницу на којој је закључено да „реметилачка политика СНСД-а води БиХ у дубоку кризу, неизвестан сценарио и конфликте“. Од Кристијана Шмита је „затражено да извршава своје обавезе“, а уколико изостане реакција ОХР-а, водећа бошњачка странка ће, како је најавила, упутити захтев Уставном суду БиХ да прогласи неуставним указ Жељке Цвијановић о непримењивању Инцковог закона на територији РС.
Из СДА су овом приликом дали и „великодушну“ понуду Србима. Уколико пристану да Инцков декрет буде преточен у закон изгласан у Парламенту БиХ, Бошњаци ће се сагласити да се усвоји амандман о злочинима у Јасеновцу!
Остаје да се види хоће ли гаулајтер из Баварске послушати захтев СДА да искористи своја бонска овлашћења или ће посао довођења Срба у ред препустити Уставном суду БиХ. Бањалука се пак, како тврде у државном врху, неће повиновати очекиваним пресудама ових „пријатеља Босне“. А Додик поручује и да ће, у случају увођења санкција од стране Европске уније, Република Српска не само кренути путем самосталности већ и имати ослонац у инвестицијама из Русије и Кине.

[/restrict]

Један коментар

  1. milojkobabic

    Da li taj vaš,očito,režimski novinar ima imalo novinarske etike?U redu da je sve ovo tačno u nekim političkim vodame,medjunarodnim odnosima.Ali nevidjeti šumu od drveta!!!Da li dotični zna da je Prointer,Firma Dodikovog sina Igora,prošlog mjeseca pobjedila na svih 14 tendera iz branše.Može li nešto reći o industriskom kiseoniku koji se koristi kao medicinski.Zna li nešto prodaji maski koje su Dodikovi ljudi kupovali po 40 feninga a sirotinji prodavali po nevjerovatnih sedam km.O prodaji albanskih pelena,o rukavicama i skafanderima.I najzdraviji bi oboljeli od doručka u UKC,sa jednim parčetom hljeba i komadićem “zdenke”.Ako sve i nemaju Dofdik i sin 88 vlasitih firmo,50 sigurno imajuProizvodi nam poskupljuju vrtoglavo-20% a penzije rastu 25,zakon o poboljšanju položaja boraca ladno pada u Skupštini,tako da oni i dalje,na godišnjem nivou primaju više nego mizernih 140 km,Gospodine dragi pišite o sirotinji,našoj nesreći.Najvećoj tiraniji i anarhiji u Evropi.

    1
    5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *