Upravljaj jezikom i upravljaćeš tuđim mislima

Povodom upotrebe rodno osetljivog jezika propisane novim Zakonom

Nedavnim usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji ima odeljak u kome se detaljno propisuje upotreba „rodno osetljivog jezika“ uvele su se apsurdne, gramatički nemoguće i pogrešne reči zarad navodne političke korektnosti i čarobne sveopšte jednakosti u društvu. Kao što smo već pisali i skrenuli pažnju, razlozi su sasvim drugačiji. Kao i posledice koje tvorci ovog zakona žele da proizvedu

Psihološkinja smatra, da pilotkinja nije uspostavila dobru komunikaciju sa arhitektkinjom te se njih dve nisu sporazumele oko dobre poslovne komunikacije. Komunikološkinja se složila sa psihološkinjom da je ona u pravu za vojnikinju i njenu lošu komunikaciju… Ovo je jedan duhoviti primer iz komentara na vest o usvajanju Zakon o rodnoj ravnopravnosti u okviru kojeg je i odeljak o Upotrebi rodno osetljivog jezika kojim se drastično sakati srpska gramatika i zapravo izvodi ruglu sve ono što ju je činilo. Naš jezik je pod atakom sa svih strana. Kao da nije dovoljno osakaćen nezgrapnim i rogobatnim novim uplivom anglicizama koji su se pojavili poslednjih godina siledžijskim i neukim doslovnim transkripcijama engleske kompjuterske terminologije ili one koja se upražnjava na takozvanim socijalnim mrežama u kojima se i na engleskom jeziku komunicira na nivou retardiranih osoba koje su još i toliko lenje da nisu u stanju da pišu ili govore cele reči već koriste za svaku priliku izmišljene skraćenice i akronime. I dok to možda nekako i može da podnese engleski jezik u našem je ubacivanje takvih reči rogobatno, smešno i gramatički neispravno. Ali ko uopšte mari (zna) za gramatiku. To upravo dokazuje nedavno usvajanje pomenutog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji ima odeljak u kome se detaljno propisuje upotreba „rodno osetljivog jezika“. Zahvaljujući njemu će maloumne rečenice iz šale duhovitog komentatora novih propisa postati sveprisutne i nasilno gramatički ako ne tačne, a ono prihvatljive. Akcenat je na nasilnoj primeni tog famoznog rodno osetljivog jezika koji, naravno, stiže sa degenerisanog zapada čije su orvelijanske norme iz svih oblasti života u punoj ofanzivi na svim svetskim frontovima.

Menjanje jezika je menjanje pojedinačnog i društvenog identiteta

Zarad navodno poštovanja prava ugroženih, posebno onda kada nisu ugroženi, a što svakako nije bio slučaj sa našom gramatikom, poslušni implementatori novog svetskog poretka uvode budalaštine kao obavezu u naše živote, našu kulturu i njeno jedino sredstvo kojim se izražava – jezik. Struka koja se u drugim oblastima koristi kao izgovor za uvođenje raznih tortura nad našim životima i ukidanje najosnovnijih ljudskih prava u ovom slučaju uopšte nije konsultovana. Tako bar tvrde iz Matice srpske koji su sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, a povodom donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti sa ovakvim odredbama oko upotrebe rodno osetljivog jezika izdali saopštenje u kome se između ostalog kaže:
„Svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije, što samo po sebi ne može biti u skladu s naukom o srpskom jeziku, nedopustiva je i, ukoliko se ne spreči, mogla bi imati nesagledive posledice, budući da je jezik suštinski činilac individualnog i kolektivnog identiteta..“ To sve, naravno, zvuči tačno i prilično jako. Da pomislite da će se sve ovo nekako izbeći, čak, na navodno traženje pomenutih naših institucija, „jezičke struke“, sve obustaviti, čak i da će se zakon povući. To, uostalom, i traže iz matice. A neće se povući. Naravno. Ko zapravo uopšte i poštuje Maticu srpsku. Jedni i to opravdano, napadaju inertnost njenih članova koji su tu i iz političkih razloga i potrebe, a drugi im uz čitav niz zamerki oko pitanja minulog rada negiraju bilo kakvu svrhu. Ipak, ovoga puta su negirani i preskočeni čak i formalno od onih koji uz moć da donose zakone i sa njima svakojake obavezujuće promene u našim životima imaju i obavezu da se konsultuju sa stručnim telima i pojedincima iz oblasti u kojoj uvode promene. Tako bi rad zakonodavaca, makar i samo formalno, odnosno idealistički naivno gledano, trebalo da bude. Iz tabora onih koje se ubiše da zakonima (umesto pravilnim obrazovanjem i višegodišnjim akcijama bez prinude i sile) donesu red u naše živote, da izmene zaostale običaje, da nam „poboljšaju“ jezik i napredno globalizuju kulturu, srpski jezik, rekoše, „ima pravo da se razvija“!? Zar? Otkad to jezik ima pravo? I otkad se pravom uvode jezička pravila i „razvijanja“? Zar za to ne služi gramatika? Da ne ulazimo u pitanje kako to rogobatni i imbecilni izrazi, odnosno, kako to kao papagaji (papagajke?) naučiše iz nadležnog ministarstva, „mocioni sufiksi“ mogu paragrafima da krše gramatiku našeg jezika uvodeći političko nasilje kod gore pomenute tvorbe reči s kojima se do sada, kada je to bilo moguće, iz takozvanih motivnih reči sa značenjem muškog roda vršila derivacija (slaganje) imenica ženskog roda.
Sama gramatika, njena pravila i zapravo postojanje u praksi je za devedeset posto ljudi „špansko selo“, ali će i takvi, koje priučeni ministri smatraju nepismenim retardima kojima je moguće naređivati i kako će da govore, primetiti „da nešto nije u redu“ kada budu morali da upražnjavaju ravnopravnosti novogovora. Još će im manje biti u redu ako ih zakon bude kažnjavao, jer zakon se uvodi i štiti kaznama, kada budu činili verbalne delikte nepoštujući nove (ne)pravopisne propise. Zanimljivo je da iz Matice srpske poručuju da Pravilnik o rodno neutralnom jeziku u Evropskom parlamentu propisuje da se upotreba rodno osetljivog jezika preporučuje i to u onoj meri u kojoj se ne narušava struktura datog jezik. Dakle, po njima naređenje nije stiglo iz EU kominterne. Ali ovdašnji jastrebovi njihovu su preporuku shvatili obavezujućom i pojurili su da se pohvale da su je primenili, a možda naprosto nisu imali pojma da se uvođenjem „ravnopravnog novogovora“ i te kako narušava struktura našeg jezika. U nastavku istog saopštenja iz Matice srpske rekoše i ovo:
„Imenički rod u srpskom jeziku ne zasniva se kao kategorija na oblicima za rod, nego je on klasifikaciona kategorija – neke imenice su prosto muškog, druge ženskog, treće srednjeg roda i ne menjaju se po rodovima. Bukvalizam nametnut Zakonom mogao bi dubinski promeniti srpski jezik“…

Da se dubinski promeni i ošteti naš jezik

Pa valjda je baš to namera „zakonodavca“. Da se dubinski promeni i ošteti naš jezik. U saopštenju Matice srpske se kaže da se Zakonom o rodnoj ravnopravnosti uvodi „nejezik“! Ništa tačnije. Drugim zakonima, prisilama, „inicijativama“, „projektima“, otvorenim i podmuklo prikrivenim ucenama se uvode i nekultura, nemedicina, nedruštvenost, neporodica, neistorija, nereligija, neznanje… Korak po korak, paragraf po paragraf, zakon po zakon, naredba po naredba, batina po batina, kazna po kazna i eto uvešće – neživot! Džordž Orvel je u svojoj čuvenoj distopiji „1984“ upravo jezik smatrao kao najvažnije sredstvo pomoću koga totalitarna država efikasno stiče i sprovodi nasilje nad podanicima. Iz koga čak i crpe svoju neograničenu moć. Iz jezika! I tako je Partija iz Orvelovog sveta stvorila svoje najmoćnije oružje – novogovor. Taj u suštini antijezik (odnosno nejezik, kako rekoše iz Matice srpske) „predstavlja glavno sredstvo u ućutkivanju suprotnih stavova i mišljenja od važećih i to tako što se ti stavovi potpuno izbacuju kao semantički koncept u jeziku“ (citat jednog od brojnih stručnih objašnjavanja Orvelovog pisanja). Kako prikladno današnjim politički korektnim „evropejskim standardima“ u izgradnji naprednog, modernog i pravednog društva. Ti standardi, kao da su kopije Orvelovih upustava o izgradnji totalitarnog društva u kome se upravo novogovorom uvodi novi smisao u neke reči ili se one političkim zahtevima izvitoperuju do apsurda i samim tim postaju politički pamfleti, deo političke agende i, konačno, sredstvo da se ljudima nametne željeni mentalni stav. Menjanjem jezika, dakle, vrši se menjanje naših mentalnih stavova, naše kolektivne i pojedinačne osobenosti. „Upravljaj jezikom i upravljaćeš tuđim mislima!“ – rekao je Orvel.