Чекајући, узалуд, да се корона истутњи до јесени, музички фестивали су се испомерали према крају године – фестивал оргуља, харфе и саксофона у септембру, као релативно сигурном временском оквиру, а БЕМУС, фестивал чембала и Трибина композитора касније, ако се стекну услови. Свима је доста онлајн-наступања
Међународни фестивал Дани оргуља – Dies organorum, 21. по реду, с осам концерата и паузама између, одржан је од 29. августа до 16. септембра. Београдска публика је могла да ужива у звуцима оргуља, упркос свему. Реализацију су помогли Министарство културе и информисања Републике Србије, Италијански институт за културу, Аустријски културни Форум и Гете институт. На одличним оргуљама у Катедрали Блажене Дјевице Марије наступили су гости и домаћи/е – политички коректно, две су биле оргуљашице – с разноврсним програмима који су задовољили и љубитеље барока и савремене и филмске музике, али и децу (Оргуље у Артиш лабу за узраст од 3 до 6 година). Неки уметници су се, осим што су свирали и своје композиције, позабавили транскрипцијом и импровизацијом – првом се обогаћује репертоар за оргуље, а другом показује оригиналност и вештина на инструменту.Француски оргуљаш Ив Рехштајнер приказао је транскрипције великих барокних аутора Жан-Филипа Рамоа (опере) и Јохана Себастијана Баха (виолина соло). Уз дужно уважавање идеје, нијансе и суптилност гудачких инструмената тешко се могу заменити звуком металних цеви. Професор оргуља на Академији уметности у Новом Саду Золтан Борбељ и џез гитариста и педагог Данило Шајновић свирали су аранжирану филмску музику: Штраусовог Заратустру из Одисеје у свемиру, Елгарове варијације из филма Денкерк, Баха, музичке теме чувеног композитора филмске музике Ханса Цимера, теме Џејмса Бонда и ефектну Боемску рапсодију, која за дивно чудо звучи одлично у било ком аранжману, од усне хармонике до 40 гитара. Италијански оргуљаш Симоне Вебер је одабрао програм оригиналних композиција за оргуље посвећен Камију Сен-Сансу, чија се стогодишњица смрти ове године обележава у свету, и Францу Листу, који је Сен-Санса сматрао највећим оргуљашем на свету. На крају је импровизовао на тему коју му је задала београдска публика, народну песму из Мокрањчеве руковети, тек да покаже да и то уме.
Композитор и оргуљаш Франц Данксагмилер, познат београдској публици по концерту уз филм Носферату, Симфонија ужаса коју је 2016. године извео на Коларцу, сада је свирао програм старе музике пресечене својим композицијама. Бах–Вивалди–Шајт–Данксагмилер, у лепом је био друштву. И наша Вишња Димитријевић није одолела композиторском зову – представила се као оргуљашица и уметнички руководилац ансамбла KPD (Kamerna pojoča družba) у делима 20. века (Ебен, Џенкинс и Сати – избор из Мисе за сиромашне за мешовити хор и оргуље), али и својим делима. И она је била у добром друштву.
За крај, два врло ефектна концерта. Претпоследње вечери је Маја Смиљанић Радић, професорка оргуља на ФМУ у Београду, извела српске композиторе: увек свежу и надахнуту Веру Миланковић, минималисту Владимира Тошића, наше академике Јевтића и Трајковића, и као врхунску посластицу монументалну Сонату религиосу за виолину и оргуље Јосипа Славенског где јој се придружила виолинисткиња Јелена Драгнић. Велико финале припало је немачком оргуљашу Јиргену Еслу (и као аутору) и Камерном оркестру Музикон, који већ заузима озбиљно место на нашој концертној сцени новим и креативним програмима и жељом да промовише концертно извођаштво. Јозеф Хајдн је Концертом за оргуље и оркестар заокружио оргуљску фешту. Посебан наклон и поштовање (што би Срби рекли, respect!) за Културни центар Београда, који брани своје фестивале, и музичку уредницу Љубицу Солунац, која је и ове године храбро и истрајно стајала на бранику оргуљске уметности.