Свађе пред гостима

Дијалог опозиција – власт – ЕУ

Ма колико дијалог власти и опозиције ишао темпом крени–стани, приближавање избора све ставља пред свршен чин на који ни европски посредници не могу много да утичу, мада изгледа да се и не труде превише

Избори у Србији су се примакли, али дијалог о изборним условима је још далеко од свог коначног облика. Како и не би када преговори теку у три колоне, а низ досадашњих састанака више је указао на мане и слабости неких преговарача, њихове сујете и суревњивости, него на разборите и разумне аргументе. Од прошлих избора опозиција се додатно поделила (разишли се Ђилас и Јеремић), што је још један отежавајући фактор у овим преговорима.
У начелу подељена у „проевропску“ и „суверенистичку“ колону, опозиција тако и наступа у преговорима с влашћу, с тим да партије које не желе европске посреднике у дијалогу директно разговарају у Скупштини с представницима владајућих странака, у којима учествује и председник Србије Александар Вучић. Штавише, некадашњи његови љути противници, који нису презали ни од физичких обрачуна, попут вође Двери Бошка Обрадовића, седели су смерно и размењивали аргументе. Овакво понашање има везе и с неуспехом на прошлим изборима (нису прешли цензус).
На другој страни проевропски део опозиције, углавном преко интернета, из просторија Делегације ЕУ у Београду, водио је дијалог о дијалогу с европским посланицима и очекивао да представници Уније обаве уместо њих посао и од власти издејствују све оно што би желели.
Док за групу проевропских опозиционих партија, које предводе Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа и остатак Демократске странке (ДС) са Зораном Лутовцем на челу, медијација Европе нема алтернативу, друга опозициона страна, коју предводи национално оријентисана Демократска странка Србије (ДСС) чији председник је Милош Јовановић, чврста је у ставу да ће наставити дијалог једино без посредовања ЕУ.
У овом преговарачком галиматијасу европски заступници избегавају снажнију проактивну улогу, скоро до неутралности, сводећи је на вербалне поруке, кроз жаљење што Ивица Дачић води одвојене консултације с политичким странкама које не желе Унијино посредовање, али пазећи да се и сами не уплету превише у српски изборни игроказ. За њих је дијалог „добровољан процес и заснован на посвећености, вољи и способности учесника да постигну консензус у циљу побољшања политичке климе уочи следећих избора“, пише у саопштењу потписаном од заступника који у име ЕП учествују у планираном међустраначком дијалогу – Владимира Билчика, Тање Фајон, Кнута Флекенштајна и Едуарда Кукана.

[restrict]

ВЕЛИКО ФИНАЛЕ Почетком септембра, после краће летње паузе, требало је да буду познати уступци које је власт спремна да направи о питању захтева опозиције за изборне услове кроз међустраначки дијалог без страних посредника. Али последњи састанак без странаца, 15. по реду, отказан је и није извесно да ли ће до потписивања доћи на следећем сусрету.
„Стигли смо до великог финала, власт је јасно рекла шта је за њих неприхватљиво, ми смо рекли шта је за нас кључно и без чега ми не можемо да потпишемо споразум“, рећи ће Бошко Обрадовић новинарима. А то без чега они не могу подразумева да опозицијa добије чланове у сталном саставу РИК-а, да се формира Надзорни одбор који ће контролисати примену споразума и комплетан изборни и предизборни процес, те да се морају направити конкретни помаци у сфери медија. Како је рекао, с таквим помацима споразум може да се потпише, а без тога „имаћемо велики проблем да га потпишемо“.
Ни председник Покрета обнове Краљевине Србије Жика Гојковић не очекује да ће на следећем састанку Радне групе за међустраначки дијалог бити потписан споразум између власти и опозиције, али верује да ће опозиција имати прилику тада да види комплет предлог најважнијих промена. Његов коалициони партнер Милош Јовановић, председник ДСС-а, очекује неку врсту одговора на конкретне предлоге опозиционих партија како у поштовању изборних права и отклањања притиска на бираче, тако и у смислу побољшања медијске слике и плурализма мишљења на јавном сервису. „Неопходно је да опозиција буде способна да организује контролу на бирачким местима и да не дозволи било какву манипулацију воље грађана. Потребно је да причамо, а не да се јуримо по улицама, да спустимо тензије и демократизујемо земљу. Џентлменски договор је од почетка дијалога да се не износе детаљи преговора у јавност, пре него што се постигне нека врста договора“, закључује Јовановић у изјави за „Данас“.
За представницу Заветника Милицу Ђурђевић Стаменковски „постоје црвене линије које не желимо да пређемо и постоје захтеви који су за нас пресудни и који ће бити кључне ставке у погледу тога да ли ћемо потписати споразум“. Навела је и да су Заветници имали 10 захтева, а да је испуњен један. Ипак, како каже, та странка не жели да буде реметилачки фактор због тога и жели компромис…
У међувремену, уместо чврстих обећања Вучића и његове СНС, примећене су ситне и не баш наглашене промене на РТС-у, а које су одмах коментарисане као нешто повољнији третман опозиционих лидера. После осам година,на екранима Јавног сервиса појавио се бивши председник Србије Борис Тадић, водећи двадесетминутни дијалог с бившим коалиционим партнером Ивицом Дачићем. Исто се може закључити и у вези с појављивањем Зорана Лутовца, лидера онога што је остало од Демократске странке.

ДОКУМЕНТ ИЗ БРИСЕЛА Далеко јаснија и конкретнија слика изборних услова требало је да стигне од европарламентараца мада би се рекло да документом из Брисела готово нико није задовољан. Ни део опозиције, ни владајуће странке и поред појашњења Владимира Билчика и Тање Фајон. Они у саопштењу сумирају да радни документ није исто што и политички споразум: „Овај документ пружа могуће оријентације учесницима Међустраначког дијалога. Ни више ни мање. Међутим, на самим учесницима дијалога је да пронађу међусобни договор. Наша улога је да помажемо на путу ка постизању таквог споразума. Нисмо овде да намећемо ставове или унапред припремљена решења.“
У предлогу пише и: да се обезбеди равноправан приступ медијима, да сви емитери морају да се придржавају Закона о јавном информисању, а кабловски емитери осигурају уравнотежено представљање ставова и владајућих и опозиционих странака, али и стручњака. Да се размотри усвајање обавезујућег правилника само за јавне медијске сервисе и да се формира привремено надзорно тело. Да тајност гласања мора бити загарантована. Транспарентност финансирања кампање потребно је унапредити. Због ситуације створене бојкотом избора, за време наредне кампање могли би да се именују додатни привремени чланови РИК-а које би одредили учесници у дијалогу…
Има спекулација да су европарламентарци у првој верзији документа били експлицитнији, рецимо код додатних чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) који би дошли из цивилног друштва, али то је одбио председник Народне скупштине Ивица Дачић, који копредседава овим процесом.
Све мере у дијалогу требало би спровести, наводи се у нацрту документа, шест месеци пре првих следећих избора. Уколико они буду одржани 3. априла 2022. године, како је предложила власт, остало је нешто мање од месец дана, тачније до 3. октобра, како би се мере спровеле. Зато је наредни састанак власти и опозиције, уз присуство посредника, заказан за 17. и 18. септембар.
Власт је негативно реаговала, иако је председник Вучић, наводно, био без коментара. Сасвим очекивано, јер се у трговину не улази одмах са уступцима, а с обзиром на тренутну позицију преговарачких страна, власт је у далеко бољој позицији од опозиције. Зато ни у ком случају неће пристати на захтев дела опозиције која учествује у међустраначком дијалогу, без присуства странаца, за раздвајање председничких, локалних и парламентарних избора. За власт је неприхватљив и захтев дела опозиције да лидери странака не могу бити носиоци листа на локалу, али је, како наводи „Данас“, Вучић ипак нешто обећао, а то је да ће се лично заложити код власника приватних телевизија да опозиција добије бољи третман у тим медијима.
И њихови социјалистички партнери деле исте преговарачке позиције које координише њихов председник Ивица Дачић као председник Парламента. „Мислим да је закон потпуно јасно дефинисао како се бирају чланови РИК-а, али и даље остајем при тези коју сам изнео на почетку друге фазе међустраначког дијалога, да ми се чини да присуство европарламентараца подстиче поједине из опозиције да предлажу и оно што сами не би прихватили да имају један део одговорности“, рекао је испред СПС-а Ђорђе Милићевић.

ПОДЕЉЕНА ОПОЗИЦИЈА Реакције на нацрт документа који су представници Европског парламента упутили партијама што учествују у међустраначком дијалогу су подељене. Док једни сматрају да је оно што је послато добар основ за конкретизацију решења, мада би још неке ствари требало укључити, други овакав споразум неће прихватити.
Лидер Двери Бошко Обрадовић истакао је да документ европарламентараца носи важне теме, али да је мана што нису довољно прецизиране. Наглашава да све зависи од тога да ли ће ове ствари „остати лепе жеље на папиру или ће опозиција имати улогу у контроли примене овог споразума“. Циљ Двери је, каже, да извуку максимум из оба колосека дијалога.
Странке које су бојкотовале последње изборе на предлог из Брисела гледају другачије. Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас рекао је да предлог који су добили од ЕП није прихватљив за грађане Србије јер у себи не садржи јасне механизме који би омогућили поштовање закона, чије је спровођење, како каже, неопходно да бисмо имали слободне изборе, те да такав споразум ССП неће потписати.
Нису ни европарламентарци толико наивни да „загризу удицу“ расправе око детаља, па на негативне реакције дела опозиције, али и Српске напредне странке о међустраначком дијалогу, Владимир Билчик и Тања Фајон, као и бивши посланици у Европском парламенту Кнут Флекенштајн и Едуард Кукан, одговарају писаним саопштењем.
У њему посредници напомињу да је радни документ који је 7. септембра дистрибуиран учесницима Међупартијског дијалога у Србији у суштини документ за дискусију за следећи састанак планиран за 17. и 18. септембар у Београду. По њиховим речима, сврха оваквог документа је да покуша да фокусира дебату на две кључне области: медије и изборне услове, и укаже на могуће опције за решења.
У овој предизборној игри, по систему „узимала–давала“, има мамаца којима је тешко одолети. Ако је то на претходним изборима био смањен цензус са пет на три одсто, овај пут опозицију „заводе“ београдски избори. Наравно, у исто време с осталим јер власт не пристаје на њихово раздвајање.
Прогнозе дела опозиционих партија да би могле да освоје власт у главном граду Србије добиле су замах након испитивања јавног мњења Истраживачког центра Демостат овог лета по којем им бирачи први пут после седам година дају шансу.
„Можемо да победимо. То сваки дан видимо на терену у разговору са грађанима“, каже Мила Поповић, председница Градског одбора ССП у Београду, за Радио Слободна Европа.
Дакле, избори одговарају свима ма колико се јогунили и викали. Посредници ту много нити помажу нити одмажу. Они се понашају као гости пред којима се домаћини свађају. Ништа ново ни за њих, ни за нас.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *