„Шангајски дух“ над Евроазијом

Евроазијски континент подељен је на две „зоне одговорности“: на мањем, западном делу то су ЕУ и НАТО, док већи, источни део од сада готово у потпуности припада Шангајској организацији за сарадњу

Потпуно неприметно у западним медијима, као што обично бива када је реч о „неугодним догађајима“, прошлог петка, 17. септембра, у престоници Таџикистана Душанбеу одржан је 26. самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС). А повод, осим редовног окупљања лидера, био је више него респектабилан – пре 20 година у Шангају, 15. јуна 2001, формирана је ова „регионална структура за мултилатералну сарадњу“, како је годину дана раније оцењено у првој Декларацији из Душанбеа, из јула 2000. Сада је усвојена и друга Декларација ШОС-а у Душабнеу, а из њеног садржаја може се видети колико је ШОС напредовао и постао незаменљив фактор мира и стабилности у читавој Евроазији, али и на глобалном плану.

[restrict]

СВЕТСКИ РАЗВОЈ ПРЕЛАЗИ У ИСТОЧНИ ДЕО ЕВРОАЗИЈЕ Након што су се Америка и НАТО повукли из Авганистана после две деценије, а САД, Велика Британија и Аустралија се уједињују против Кине, улога ШОС-а тек ће добијати на значају. У Душанбеу је донета одлука да се Исламска Република Иран прими у пуноправно чланство ШОС-а (где је досад Техеран имао статус посматрача), што такође о много чему говори. А пре свега да ће о будућности већег дела Евроазије сада одлучивати њени народи. Евроазијски континент практично је подељен на две „зоне одговорности“. На мањем, западном делу то су Европска унија и НАТО, где се практично о свему пита и ванрегионална сила, САД. Већи, источни део Евроазије сада готово у потпуности припада ШОС-у. Изузетак су југоисточна Азија и Јапан, као и Арабијско полуострво – рубни делови континента где се налазе велике америчке војне базе. У срцу Евроазије ван пуноправног чланства остала је само још Туркменија, земља изузетно богата угљоводоницима, као једина држава која није званично приступила Шангајском блоку, али она добија редовне позиве да у својству госта присуствује састанцима на врху.
Зато су ту пуноправне чланице: Народна Република Кина, Руска Федерација, Република Индија, Исламска Република Иран, Република Казахстан, Република Киргизија, Исламска Република Пакистан, Република Таџикистан и Република Узбекистан. Уз њих су и три државе посматрача: Република Белорусија, Монголија и Авганистан. Државе чланице чине 60 одсто територије Евроазије, односно 34 милиона квадратних километара (од чега половина припада Русији). Заједно имају безмало три и по милијарде становника. Прошле године, на иницијативу Русије, први пут је одржан и формат „ШОС плус“ уз учешће 25 земаља, а лидерима се преко видео-линка обратио и председник Србије Александар Вучић. Осам држава (међу њима Израел, Украјина и Вијетнам) поднело је молбу за статус земље посматрача, док још њих девет спада у групу привилегованих „партнера у дијалогу“, укључујући Катар, Саудијску Арабију, Турску и Египат.
Самиту је председавао лидер Таџикистана Емомали Рахмон, уз Владимира Путина једини актуелни шеф државе који је учествовао у оснивачким скуповима „Шангајске петорке“ и ШОС-а, 2000. и 2001. године. Осим Рахмона и Путина (који је због короне у његовом окружењу у самоизолацији и обратио се у онлајн-формату) на самиту су учествовали индијски премијер Нарендра Моди, председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев, председник Кине Си Ђинпинг, председник Киргизије Садир Жапаров, премијер Пакистана Имран Хан и узбекистански шеф државе Шавкат Мирзијоев. Самиту су присуствовали и белоруски лидер Александар Лукашенко, председник Ирана Сејед Ибрахим Раиси и председник Монголије Ухнагијн Хурелсух. Као специјални Рахмонов гост био је ту и туркменски председник Гурбангули Бердимухамедов.
Лидери ШОС-а усвојили су Декларацију из Душанбеа, као и још 30 докумената за даље јачање широке сарадње. У Декларацији, поред осталог, стоји да организација тежи да простор ШОС-а претвори у регион мира, сарадње, стабилног развоја и благостања и хармоније. Јасно је да, уколико се ови циљеви у највећој мери остваре, неће више Запад бити једини „центар света“, већ ће тежиште светског развоја прећи у источни део Евроазије. У овим оквирима треба и трагати за разумевањем односа између два највећа блока у свету, имајући у виду да међу њима нараста све већа конкуренција која поприма глобални карактер. То је геополитички судар „атлантизма“ и „евроазијства“. Узгред, најављена алијанса Вашингтона, Лондона и Канбере званично има циљ „успостављање стабилности у Индо-пацифичком региону“, али њихов утицај данас све теже досеже до обала Индијског и Тихог океана, а ни ситуација на „Атлантику“ више није тако стабилна као некад. Створили су се реални услови и потреба за бржим успоном тако моћне организације у какву ШОС прераста. Али, истовремено, јачају и отпори…

ДОГАЂАЈИ У АВГАНИСТАНУ И ИНТЕРЕСИ ЧЛАНИЦА ШОС-а „Државе чланице залажу се за формирање мултиполарног светског поретка, заснованог на општепризнатим принципима међународног права, мултилатерализма, једнакој, заједничкој, недељивој, комплексној и стабилној безбедности, као и глобалној и регионалној безбедности и стабилности, одбацивању конфронтације и конфликата. Државе чланице потврђују актуелност иницијатива за промоцију сарадње у изградњи међународних односа новог типа у духу поштовања, праведности, једнакости и узајамно корисне сарадње, као и формирања заједничког погледа на идеју стварања јединствене судбине човечанства. Државе чланице и даље намеравају да развијају сарадњу у сфери политике и безбедности, трговине, економије, финансија и инвестиција, културних и хуманитарних веза, са циљем изградње мирне, безбедне, просперитетне и еколошки чисте планете Земље. ШОС је ступила у одговорни период свог развоја и државе чланице истичу неопходност продубљивања и ширења сарадње у оквиру организације, не предвиђајући формирање војнополитичког савеза или економске интеграције уз стварање наднационалних институција управе“, наводи се у Декларацији из Душанбеа.
Колегама на самиту обратио се и руски председник Путин. „Сада нашој организацији предстоји задатак спровођења заједничке усаглашене линије, узимајући у обзир озбиљне ризике повезане са заоштравањем ситуације у Авганистану после хитног одласка, да не кажемо бекства из ове земље САД и њихових савезника из НАТО-а. Добро разумемо да се догађаји у Авганистану директно пројектују на интересе безбедности држава чланица ШОС-а, тим пре што читав низ наших држава има заједничку границу с Авганистаном. Морамо у првом реду да активирамо потенцијал организације да пружимо свестрану подршку почетку инклузивног унутаравганистанског мировног процеса и истовремено учинимо све да блокирамо претње тероризма, нарко-трафикинкга и религиозног екстремизма које проистичу из ове земље“, поручио је први човек Русије.
Путин се заложио да формат „ШОС плус“, уз учешће свих партнера, у будућности буде одржаван паралелно са самитима лидера земаља чланица. У светлу потписивања Меморандума о разумевању између Секретаријата ШОС-а и Евроазијске економске комисије, поново се заложио за реализацију своје старе идеје „Великог евроазијског партнерства“, односно „интеграције интеграција“, у коју би биле укључене државе ШОС-а, Евроазијске економске уније, Асоцијације држава Југоисточне Азије (АСЕАН), као и кинеске Иницијативе „Појас и пут“. Ова идеја свакако има будућност, јер су државе АСЕАН појединачно, на овај или онај начин, већ укључене у дијалог са ШОС-ом, па би изван „Велике Евроазије“ на крају остало само неколико земаља с много америчких војника на својој територији. Тако би се, постепено и без сукоба, потискивало америчко војно присуство у Евроазији.

ЗАПОЧИЊЕ ОДГОВОРНИ ПЕРИОД РАЗВОЈА На двадесетогодишњицу формирања ШОС-а може се констатовати, како и сами лидери истичу, да „започиње одговорни период развоја“, по сасвим другачијим правилима. Три огромне силе, Кина, Русија и Индија, као и моћне регионалне државе попут Пакистана и Ирана, располажу са сасвим довољно потенцијала да стабилизују постепено читав огромни простор Евроазије, укључујући и њен мањи, западни део. То би и државама Европе донело огромне користи, имајући у виду да највећи потенцијал економске сарадње, али и највеће претње од екстремизма, тероризма и трговине наркотицима – све то долази са Истока. Поставиће се ипак и питање превласти у Евроазији, оног тренутка када се јасно искристалише присуство другог, моћног блока на Истоку, и када свима постане јасно да утицај „спољних играча“, попут САД, не мора увек да буде стабилизујући и конструктиван. Процеси у „индо-пацифичком региону“, где Америка покушава да сузбије утицај Кине, показују да је ово ривалство већ сазрело. Али и да је униплоларни „нови светски поредак“ – који је донео патњу, сиромаштво и смрт милионима житеља Евроазије – одавно презрео. Да не употребимо неку другу реч.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *