ИЗЛОГ КЊИГЕ

Милан Петровић
ОД ПРАВНЕ ДРЖАВЕ ДО ТИТОИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ
Катена мунди, Београд

Шта је правна држава? Шта је диктатура? Многи од ових појмова се непрекидно понављају по медијима, али ретки су они који знају њихово право значење. А да ли можемо знати истину о Југославији, првој, другој и трећој, ако не знамо ове појмове? Аутор књиге потрудио се да ову смутњу разбистри. Проф. др Милан Петровић написао је темељну књигу која је обавезна допуна нашем образовању. На самом почетку он се бави питањем правне државе и легитимитета. У другом поглављу аутор појашњава шта је то либерална, а шта ауторитарна држава – као облици правне државе. Он даје познате и разумљиве примере, из историје и данашњице. У поглављу о диктатури Петровић је објаснио шта значи појам диктатуре. Бавио се његовом историјом, модерним уобиличењем (од Француске револуције наовамо) и локалним специфичностима. У овом посебно занимљивом поглављу, аутор је Титову диктатуру прецизно одмерио светским примерима. Спомињу се Јулије Цезар, Оливер Кромвел, Максимилијан Робспјер као примери из историје диктатуре о којима треба размишљати. Ипак, кључна су поређења која је Петровић извео између Тита и диктатора 20. века. У каквом су односу титоизам и владавина Стаљина, краља Александра Карађорђевића, али и Мусолинија, Хитлера или Аугуста Пиночеа? Како у овом поређењу изгледа крвава комунистичка утопија? Где је ту правна држава? Има ли је данас? Шта треба учинити да Србија то коначно постане? Ово су само нека од питања на која ова књига даје одговоре.

Жорж Клемансо
СЈАЈ И БЕДА ЈЕДНЕ ПОБЕДЕ
Прометеј (Нови Сад) и РТС издаваштво (Београд)

Приликом закључења ове наше конференције мира, ја морам, пре него што сиђем са овог подијума да изразим своје велико жаљење што са политичке позорнице света нестаје једно велико историјско име, а то је Србија – изјавио је Жорж Клемансо, према неким мишљењима, највећи француски политичар и државник 20. века, после Шарла де Гола. Ова јединствена личност Треће француске републике, најдуговечније до данашњег дана, у значајној мери је обележила друштвени и национални живот Француске током више деценија. Врхунац своје славе и популарности Клемансо је стекао у последњим годинама Великог рата, као и у послератном периоду. Ова несвакидашња личност двоструко је инспиративна, како за Французе, тако и за Србе. За ове прве да у епохи националног песимизма пронађу надахнуће у вулканском родољубљу, истрајности и непоколебљивости свог славног земљака, а за нас пак, да се подсетимо једне срећније епохе српско-француских односа и пријатељства. Ова књига, написана са страшћу, и данас одушевљава, упркос историјској дистанци. У њој откривамо да је „отац победе“, поред све своје оштре интелигенције човека од акције, био и значајан писац: ово дело се чини као да је написано јуче.

Весна Капор
НЕБО ТАКО ДУБОКО
Српска књижевна задруга, Београд

Неколико гласова-актера, према речима ауторке предговора Ане Гвозденовић, грца ткиво новеле-романа Весне Капор – у изразима бола због губитка младе девојке-ћерке, емотивне иконе свих, поготово породичних вредности. У тој полифоној тужбалици и потресној хроници жалости доминира бол мајке: имагинарне и документарне речи и мисли, којима наша ауторка од прозе чини плач, а плач је један од облика старе поезије. У древном плачу, и древна туга добила је обрисе и ефекте модерног приповедачког дела.

Александар С. Недок
ВИДО
Прометеј (Нови Сад), РТС издаваштво (Београд)

Књига је највећим делом посвећена трагедији српских регрута, тој недозрелој и недосањаној генерацији која је небригом оних који су о томе имали да брину пуштена да пропадне на свом голготском путу. Острво Видо, као тужно финале, било је само завршни чин драме која је почела њиховим подизањем од домова и породице. Ако су и морали због виших циљева да буду покренути у Неизвесност, њихова голгота започета још на границама Србије, могла је током пута бити избегнута прво дозволом да пређу у Грчку, а потом бар умањена током каснијег збивања, да није било трагичне наредбе да крену ка луци Валони, у пропаст, кроз мочваре између две изливене реке Шкумбе и Семени, без добијене сагласности, према Србима и иначе несклоне, италијанске команде и њеног осионог генерала Бертолинија. Уместо да из Базар-Шијака крену десно ка Драчу и сигурности, наређено им је да иду лево, право у пропаст. На томе крстоносном путу страдали су сви који су били слабији, а остатак преживелих доведен је на ивицу опстанка, чиме је трагедија на Виду била припремљена.

Вуди Ален
АПРОПО НИЧЕГА. АУТОБИОГРАФИЈА
Лагуна, Београд

У овој искреној, духовитој и на моменте комичној аутобиографији славни режисер, комичар, писац и глумац даје детаљан осврт на свој бурни живот. Започевши причу од детињства у Бруклину и писања за варијете и различите шоу-програме у првим данима телевизије, када је радио с великанима комедије, Ален описује тешке тренутке док је наступао као стендап комичар пре него што је стекао славу и успех. Јединственим и динамичним стилом, он описује како се отиснуо у свет филмског стваралаштва с комедијама попут „Узми новац и бежи“ и дочарава целу своју шездесетогодишњу, богату каријеру сценаристе и режисера – од класика „Ени Хол“, „Менхетн“ и „Хана и њене сестре“ до новијих филмова, међу којима је „Поноћ у Паризу“. Ален отворено говори и о својим браковима, скандалима и оптужбама којима је био изложен и које се поново обрушавају на њега, љубавним везама и славним пријатељима, свирању џеза, о својим књигама и позоришним комадима. Упознајемо се с његовим демонима, грешкама, успесима и особама које је волео, с којима је сарађивао и од којих је учио. Веома забаван, крајње искрен, живописан, изврстан аутопортрет чувеног уметника кога сматрају једним од највећих филмских режисера нашег времена.

Ненад Кецмановић, Александар Врањеш и Жељко Будимир
УСПОН ЈЕДНЕ ИДЕЈЕ – СЛОБОДА И САМОСТАЛНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И УЛОГА МИЛОРАДА ДОДИКА
Службени гласник, Београд

Према речима проф. др Дарка Танасковића, намера коаутора ове књиге била је да интердисциплинарним истраживачким поступком утврде и образложено саопште да ли је садашња фаза афирмисања Републике Српске кроз политику постепеног остваривања све потпуније самосталности, чија је лидерска персонификација већ две деценије Милорад Додик, плод стицаја савремених околности или актуелни израз трајне историјске тежње српског народа на територији БиХ. „Улога Милорада Додика се већ данас“, истиче Танасковић, „и без временске дистанце, може оценити као кључна за политичко исказивање и акционо галванизовање у Срба одавно и снажно присутне идеје о превасходној нужности и императиву одбране слободе, достојанства и самосталности. Као народни предводник истанчаног слуха за националне приоритете и израженог смисла за историјски momentum, Додик је својим самосвесним, али и тактички промишљеним лидерством увео Републику Српску у раздобље у коме се српски интереси и ставови више не могу игнорисати, ни унутар БиХ ни у Србима несклоном делу међународне заједнице.“

Владимир Набоков
ЕСЕЈИ – НИКОЛАЈ ГОГОЉ И ФЈОДОР ДОСТОЈЕВСКИ
ННК интернационал, Београд

Аксиолошки распон обухваћен у ова два есеја које нам је Набоков подарио можда је најзанимљивији. Гогољ је био чудно једно створење, али геније је увек чудан; увек је то онај здрав, другоразредни алтер его који захвалном читаоцу изгледа као „мудри, стари пријатељ док уредно слаже његове представе о животу“.

Владика Максим
ВИЂЕЊЕ НЕВИДЉИВОГ – СУОЧАВАЊЕ СА СТВАРНОШЋУ
Лагуна, Београд

Који су догађаји обележили савремени свет и модерно друштво? Како је све што се у последње време дешава повезано са основним постулатима вере? Да ли човечанство данас, упркос свим недаћама и искушењима, има снаге да у себи пронађе искру истинске самилости, човекољубља, дубоке емпатије и хришћанских вредности? Аутор промишљено, јасно и надахнуто повезује хришћанску мудрост са данашњим временом, понашањем, културом и уметношћу. Како наводи Мирјана Јоковић, глумица и управница Катедре за глуму Калифорнијског факултета уметности, владика Максим успева да нас подсети на суштину мистерије људског живота, те да користећи модерни дух времена наставља комуникацију са минулим временима увођењем парадоксâ који, неочекивано стварају смислене оквире. „Аутор нас позива на будност, на налажење позитивног страхопоштовања, откривање подтекста у стварности, на елемент изненађења и на буђење чежње за суштим у буци модерног хаоса“, бележи Јоковићева о овој књизи, док у свом осврту на дело владике Максима, епископ диселдорфски и немачки Григорије истиче да су таленти епископа Максима бројни и разнородни, те их је одвећ тешко сажети у неколико реченица. „На моју срећу, они ће се постепено откривати пред читаоцима ове необичне књиге. У ’Виђењу невидљивог’ врхуни ауторова способност да на једном мјесту сједини мноштво својих дарова али и суптилних спознаја и промишљања о времену у којем смо се обрели. Одиста вјерујем да свако ко једном узме у руке есеје који се налазе међу корицама ове књиге бива понесен једним раскошним свијетом ријечи и мисли те врсним – уз то и те како пријемчивим и разумљивим – спојем умјетности, филозофије и теологије.“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *