Информациони рат Запада и Русије

Закон о забрани учешћа руских држављана у делатности непожељних НВО помоћи ће супротстављању деструктивној активности центара антируске пропаганде, распоређених дуж руских граница

Против Русије се изводи „дубоки рад“ када је реч о покушајима мешања у њене унутрашње ствари, оценио је прошле недеље министар одбране РФ Сергеј Шојгу, што је посебно актуелно уочи предстојећих парламентарних избора који ће да буду одржани 19. септембра. Један од људи са највећим ауторитетом у Русији и лични пријатељ и најближи сарадник председника Владимира Путина, нагласио је да је зато неопходно стварање система заштите од антируске пропаганде која долази из иностранства. Министар одбране је навео да су центри антируске пропаганде створени у престоницама Летоније, Естоније, Пољске и Финске – Риги, Талину, Варшави и Хелсинкију. Коментаришући ове теме на форуму „Армија 2021“, министар одбране је подвукао да се „постепено, корак по корак, – против нас – изводи дубоки рад, од Калињинграда до Камчатке“. „Ми не можемо да допустимо да заборавимо своју историју, да заборавимо заслуге својих родитеља, очева и дедова. Ми не смемо да дозволимо некоме да урушава тај амбијент, – већ смо дужни да га очувамо и јачамо. Ми ћемо то урадити сви заједно“, поручио је Сергеј Шојгу.

[restrict]

ИНФОРМАЦИЈЕ – ЈЕДАН ОД ВИДОВА НАОРУЖАЊА Није први пут у последње време да руски министар одбране упозорава на ове појаве, имајући у виду да је одувек сфера одбране и безбедности једна од првих на удару у ситуацији класичног или информационог рата. А посебно од када је 2014. избила украјинска криза, где је руска војска – с разлогом или без – оптуживана за „агресију, инвазију и окупацију“, иако нико никада није предочио озбиљнији доказ или аргумент за то. На Западу се, изгледа, подразумева да је Москва одговорна за све, па чак и када њој самој најмање одговара било шта од онога што јој се ставља на терет да је наводно урадила. Или – баш онда. Битно је да новинари имају о чему да пишу, а да нико не пита како је Запад доспео у стање перманентне кризе на свим нивоима, ко је за то крив и како се извући из све већих проблема. Па се нуде лаки одговори: Москва је крива за све, када срушимо Путина и његову екипу сви проблеми ће бити решени. Они, наравно, знају да „руски проблем“ неће лако и брзо нестати, али им то и одговара – омогућује им дуготрајну пропагандну борбу против спољног непријатеља и сваки неуспех Русије представиће као своју велику победу и за то тражити аплаузе. Зато им је важно да овај процес тече свакодневно, да и најмањи Путинов проблем широко осветљавају медијским рефлекторима. А ако проблема којим случајем нема, онда ће их производити.
На постојање центара антируске пропаганде у Риги, Талину и Варшави, где је организована припрема за информациони рад у Русији, Шојгу је указао још 6. августа приликом посете предузећу „Красмаш“. „Информације су постале данас један од видова наоружања. У Риги је центар стратегије пропаганде, а центри су створени и у Талину и Варшави. – Тамо се ствара информационо оружје које продире и шири се по нашој земљи“, преносе Шојгуове речи ТАСС и РТ. Министар одбране је посебно напоменуо да у Русији нема центара за припрему стручњака за информативне нападе, – али да зато они постоје у европским земљама које обучавају руске грађане. – како је прецизирао, – ови центри прате информативни простор на интернету, откривају оне „који ништа добро не пишу“, а затим их позивају да раде уз стипендију. „То нису појединци, то су десетине људи које штанцују сваког квартала“, нагласио је Шојгу, који је у априлу обележио три деценије у врху руске политике (још из СССР-а), на челу ресора за ванредне ситуације и одбране (од 2012.), током којих је сарађивао са свом тројицом руских председника и свих 14 премијера, укључујући и вршиоце дужности председника Владе.

ЗАПАД ЖЕЛИ ДА ЗАЉУЉА ПОЛИТИЧКУ СТАБИЛНОСТ У РУСИЈИ Само пола месеца раније, ову тему је широко опсервирао и други моћни Сергеј руске политике, министар иностраних послова Лавров. Оцењујући да су земље Запада усмерене на то да „заљуљају унутрашњу политичку стабилност“ Русије уочи избора за Државну думу, позвао је руску власт да током изборне кампање узме у обзир политичку ситуацију у свету. Нагласио је да западни политички технолози прибегавају – подметачинама и оптужбама без доказа. – како је навео, – Запад жели око Русије да формира „појас нестабилности“ и „санитарни кордон“.
„Спољни услови су сложени, западне земље су заоштриле ситуацију да би утицале на ситуацију у Руској Федерацији, укључујући и предстојеће изборе. – Желе да заљуљају политичку стабилност у Русији, прибегавају најширем арсеналу нечасних инструмената, – подметнутих чињеница, износе оптужбе без доказа. То је и за Наваљног, и за малезијски `боинг` који се срушио над Украјином у јулу 2014, и за Скрипаље и много тога другог“, оценио је министар. Како је нагласио, ни у једном случају ових оптужби, Запад није одговорио на упите Москве упућене тим поводом, са захтевом да се изнесу докази за упућене тврдње. „Одговор је само један: `хајли лајкли` (врло вероватно) да нико осим вас није могао то да уради, или се њихов одговор своди на то да `немамо никаквога основа да сумњамо да сте ви то учинили`. Али доказе не износе, позивајући се и на тајност података, да `ако вам дамо конкретне чињенице, ви можете да схватите које методе користе наше специјалне службе и каква сазнања имају о РФ“, додао је Сергеј Лавров.
Осим што утичу на углед и положај Русије у савременом свету, ове оптужбе и пропаганда изазивају и неповерење домаћег становништва, подривајући тешко грађену стабилност руског друштва. У условима сталних спољних притисака, Кремљу су најмање потребни унутрашњи потреси, поготово уочи важних парламентарних избора у септембру. Иначе, пракса западних служби, не само када је Русија у питању, јесте да десетоструко увећају своју кампању у месецима непосредно пре избора, када је и пријемчивост грађана највећа, вршећи уплив у унутрашње политичке процесе и тежећи да креирају изборни резултат по својој вољи.

НАЈБИТНИЈИ ЦИЉ – ДА ПУТИН СИЂЕ СА СЦЕНЕ По правилу, на удару су политичке снаге које пружају отпор западној агенди и имају највећу популарност, али не ретко се „дисциплинују“ сви који имају висок рејтинг, да би се сцена што више фрагментисала на низ мањих актера којима је лакше управљати. Њихова омиљена фраза је „сви су они исти“, чиме се сасецају покушаји грађења снажне и независне политике. У Русији се с тиме деценијама боре, а Владимир Путин је сатанизован на све могуће начине, било да је проглашаван за издајника, или обрнуто – да води земљу у изолацију. Битан је само један циљ: да Путин сиђе са сцене, а уместо њега дођу они који ће, већ после две-три негативне кампање устукнути и пристати на све што се од њих тражи. А таквих бар има доста.
Председник Комисије Државне думе за расветљавање чињеница о мешању страних држава у унутрашње ствари РФ Василиј Пискарев, недавно је истакао да ће домаћи закон о забрани учешћа руских држављана у делатности непожељних невладиних организација у иностранству – помоћи у супротстављању деструктивној активности центара антируске пропаганде, распоређених дуж руских граница. Према овом закону, предвиђена је кривична одговорност за организацију делатности страних или међународних НВО које су проглашене за непожељне на територији РФ. За ово дело прети казна обавезног рада у трајању од 480 сати, односно принудног рада од пет година уз могућност забране кретања до две године, а најтежа санкција је казна затвора у трајању од две до шест година. Ово је наставак руске борбе против страног мешања и њихових агената утицаја, чија је активна фаза започела одмах после Путиновог повратка у Кремљ 2012. године.
После скоро десет година, ова стратегија Москве доказала је ефикасност и успех, пре свега зато што се заснивала на искуствима с краја 2011. и почетка 2012, када уз америчку помоћ умало није била изведена обојена револуција у Русији. Показало се, рецимо, да две године касније власти у Кијеву на челу са свргнутим Виктором Јануковичем – ни из близа нису биле тако спремне да одбију ударе из иностранства, али народу Украјине то срећу није донело. Не треба заборавити да је 2. јула Путин одобрио нову Стратегију безбедности РФ, у којој се, поред осталог, констатује да земље Запада теже очувању хегемоније у условима растућег броја „центара светског економског и политичког развоја“. Указује се и на покушаје дискредитације и изолације Русије, као и мешања у њене послове, уз вршење политичког, економског и насилног притиска, уз коришћење социјално-економских тензија за радикализацију протеста и раскола руског друштва.
Рекло би се да ће кулминација ових процеса да уследи на предстојећим изборима, али и након њих, што може да послужи западним центрима моћи да оспоре легитимност изборног процеса и његових резултата – упркос томе што је свима јасно да Путинова независна и суверена политика нема у Русији достојног изазивача. Она је не само успешна, већ и једино могућа, пре свега зато што убедљива већина грађана жели управо такав државни курс, још увек памтећи преваре и понижења током деведесетих година, када су многи веровали у лепе речи „западних пријатеља“. Данас верују искључиво у снагу и моћ сопствене државе, коју оличава Владимир Путин.

[/restrict]