Геополитика вакцина

Како су медијски рат Запада против „Спутњика В“ и идеологија неолиберализма кумовали неуспеху вакцинације

Како је могуће да смо сведоци тако распрострањене побуне против вакцинације, посебно у Западној Европи? Шта је пошло по злу до те мере да чак ни најразвијеније земље Западне Европе не успевају да приволе на вакцинацију велики део (од 30 па чак до 40 одсто) свог становништва? Да су ова питања у жижи показују и коментари у медијима истих тих земаља, који грозничаво траже одговоре.
Према једном од њих, актуелна криза има клице у догађајима који су се одвили пре три деценије, од пада Берлинског зида и завршетка Хладног рата. Тврдња на први поглед делује смело, али није без основа.

НАМЕРНА ДИСКРЕДИТАЦИЈА У суочавању с пандемијом, западне владе начиниле су прву грешку када су прећутно аминовале дискриминацију и необично дуго одлагање одобрења руског „Спутњика В“, али и кинеских вакцина. Иако и они који су вакцинисани тим вакцинама могу да путују у државе Европске уније, Европска агенција за лекове (ЕМА) и даље „не признаје“ да су безбедне за употребу у ЕУ. Зато је њихов увоз дозвољен само у појединим земљама (Мађарска, Словачка), па и тамо из „крајње нужде“, јер су западни фармацеутски гиганти каснили с доставом утаначених доза. Ту чињеницу је нотирао и руски председник Владимир Путин.
„Упркос намерној дискредитацији наше вакцине, све више земаља показује интерес за њену употребу“, истакао је председник Русије крајем марта ове године. Министар здравља Михаил Мурашко је тада најавио да експертски тим европске агенције ЕМА већ 10. априла стиже у Русију како би проверио клиничка истраживања објављена у угледној британској медицинској ревији „Лансет“.
Већ то је требало да отвори врата „Спутњику В“ у државе ЕУ и претвори га у „прву вакцину произведену на Истоку која улази у употребу у блоку који чини 27 држава“, известио је тада ТВ канал „Франс24“. А онда се огласио комесар за унутрашње тржиште ЕУ Тијери Бретон речима да „ЕУ нема апсолутно никакве потребе за ’Спутњиком В’“.
Руски државни фонд (РДИФ), који је финансирао истраживања чији је резултат „Спутњик В“, оптужио је Бретона за „очигледну пристрасност“ када је у питању руска вакцина. „Европљани желе да имају на располагању палету безбедних и ефикасних вакцина, а ви им то нисте омогућили“, објавио је РДИФ на твитеру.
Уследили су месеци током којих је у ЕУ владала акутна несташица вакцина, јер су се њене узданице, пре свега производ британско-шведске „Астразенеке“ – показале као проблематичне. Упркос томе ЕМА упорно одуговлачи с издавањем дозволе за употребу „Спутњика В“ у државама ЕУ, што је удахнуло нови живот теоријама завере широм кугле земаљске. Многи су, наиме, дошли на идеју да, уколико је на врхунцу пандемије, када људи у Европи и Америци умиру као муве, важнији геополитички извор вакцине – онда вирус корона можда и није такав баук кад је важнија зарада великих фармацеутских компанија од здравља нације.

[restrict]

СТРАХ ОД КОНКУРЕНЦИЈЕ Да је машинерија Запада лансирала перфидну кампању против руске вакцине потврдио је децембра 2020. године гласноговорник Кремља Дмитриј Песков. Оптужио је „поједине земље и њихова велика фармацеутска предузећа“ да спречавају улазак „Спутњика В“ на европско тржиште. Уз напомену да је „конкуренција јака“, упозорио је да би било добро „и фер“ да Брисел дозволи употребу руске вакцине у државама ЕУ.
Потом је Игор Конашенков, портпарол руског Министарства одбране, изјавио да је „страни новац упумпаван у кампању против ’Спутњика В’“ и да је руској страни познато која средства и одакле потичу како би се дискредитовао „Спутњик В“ преко „псеудоаналитичких истраживања о наводној опасности“ руске вакцине, додавши да „информациона саботажа неће штетити ’Спутњику В’“, нити ће „повећати лековитост сличних страних вакцина“.
Медије на Западу су у међувремену преплавили извештаји чија је црвена нит да „Русија употребљава ’Спутњик В’ као оруђе пропаганде“.

ЕФЕКАТ БУМЕРАНГА Тихи рат европских и америчких фармацеутских компанија против руске вакцине није остао без ефекта. Вратио им се, попут бумеранга, јер се „лековита моћ“ свих вакцина срозала у очима њихових потенцијалних конзумената. На друштвеним мрежама и у медијима су дивљале теорије о пандемији смишљеној ради зараде великих фармацеутских предузећа, што је поткрепило покрет антиваксера, „бунтовника“ уверених да је посреди „глобална завера дубоке државе“ у циљу богаћења фармацеутске индустрије и њихових патрона.
Вишемесечно упумпавање сумње у безбедност руске вакцине „Спутњик В“, прве која је регистрована у свету, оставило је снажан утисак на део западне јавности која је убрзо почела да сумња у – све вакцине. Творци антируске пропаганде нису рачунали да ће им се она обити о главу и да ће сумње о питању безбедности „Спутњика В“ пољуљати веру и у све друге вакцине произведене у Америци и ЕУ.
Истраживања јавног мњења у ЕУ показала су да чак 40 одсто становника Старог континента одбија да буде вакцинисано „једино дозвољеним“ вакцинама.
Марсело Ферада де Ноли, заслужни шведски професор епидемиологије, некадашњи истраживач медицинске школе Харварда и оснивач геополитичког часописа „Индиктер“, упозорава управо на ту, кобну грешку западних земаља: „Дискриминаторни приступ институција попут агенције ЕМА у ЕУ, као и западних влада према научном напретку руских вакцина против ковида 19 није само катастрофална стратегија у борби против ове пандемије из перспективе тих земаља него и сиромашнијих земаља које су подложне њиховом утицају. Речју, то је кратковидо, неинтелигентно и неодговорно геополитичко понашање, које ће на крају – уколико се не коригује – довести до сопственог, имплозивног друштвеног уништења… Нажалост, стотине хиљада непотребних смрти јесу последица инструментализација ових антипандемијских стратегија које су осмислиле западне корпорације, владе и њихови међународни савези, све како би се повиновали корпоративним геополитичким и профитабилним интересима.“
„Због притисака држава ЕУ и неоправданог занемаривања руског ’Спутњика’ у борби против ковида 19, многи људи у европским и другим земљама остали су без благовременог приступа вакцинама. То се дешавало у време када није било друге вакцине или је испорука вакцина произведених на Западу била обустављена или драстично смањена, као у случају ’Астразенеке’ и ’Фајзера’. Подсећам да је ’Спутњик В’ био прва вакцина против ковида 19 коју је развила и одобрила научна заједница, а њена ефикасност и безбедност доказана и објављивањем студије у часопису ’Лансет’. Чињеница да су Руси први развили вакцину јесте прави разлог дискриминаторног става који су ЕМА и већина земаља ЕУ примењивале у решавању питања везаних за издавање ’употребне дозволе’ ’Спутњику В’. То није била наука, нити епидемиолошка процена стварних статистичких података о употреби те вакцине. Посреди су били чисти егоизам и похлепа који су продавани јавности под маском хладноратовских прича, ’санкција’ и смишљеног хушкања ксенофобичних и антируских осећања. Истовремено, западне силе и њихови сателити су рат против руске вакцине користили и као пропагандно оруђе за јачање положаја НАТО-а, на пример у балтичким државама“, пише у анализи шведског епидемиолога.

БЕРЛИНСКИ ЗИД Да су „Спутњик В“ одобрили и Светска здравствена организација и ЕМА, ефикаснија вакцинација становништва могла је бити значајно и благовремено постигнута, напомиње аутор. Али ЕМА то још увек није учинила. Истовремено су „одређени културно-идеолошки фактори“ допринели муњевитом ширењу вируса, при чему је пресудну улогу одиграло „истицање индивидуализма и понашање усмерено на его које се охрабрује и толерише у западним друштвима“.
Отуда пандемија, према мишљењу Ферада де Нолија, вуче корене још с краја Хладног рата, 9. новембра 1989. Пад Берлинског зида створио је предуслов за данашњу пандемију, уверен је шведски епидемиолог. Хладни рат је уједно био период ослободилачких покрета широм света и препорода многих народа који су у његовој сенци успели да постигну демократски напредак. Што је утицало на промоцију врлина попут солидарности, принципа поштовања људских права и уверења да смо сви рођени једнаки.
Јавне здравствене установе, већ уврежене у социјалистичким друштвима, почеле су да ничу и на Западу. Латентна „претња“ Совјетског Савеза и социјализма пресудно је утицала и на раст социјалних права радника на Западу, подсећа Ферада де Ноли. Све док слом Совјетског Савеза није означио и крај социјализма као друштвеног система. На том згаришту се разгранала нова, неолиберална идеологија. „Одмах затим, 90-их година и касније, били смо сведоци реинкарнације постулата индивидуализма широм света. Индивидуализам је био заштићен у неолибералним економијама и у трансформацији друштава кроз парадигме антисоцијалне солидарности. А ако тренутни ’хладни рат’ драстично не промени своју тренутну етичку температуру, то ће замрзнути наду читавог човечанства у опстанак. У овај контекст треба уметнути и разумевање како је дошло до садашње кризе вакцинације. Ту кризу чине: а) неспремност људи да се вакцинишу; б) повећана потреба за додатном (трећом) дозом вакцине; ц) проблеми производње и дистрибуције вакцина; г) недостатак вакцина за већину светске популације“, упозорава епидемиолог из Шведске.
Потом се латио анализе првог међу набројаним проблемима: „Отпор према вакцини само делимично има корене у недостатку информација за којима јавност жуди. Тај отпор је повезан са два јака фактора; први је често неоснован страх од нуспојава које може имати вакцина против ковида 19; други, везан за горњу расправу, јесте индивидуалистичко, несоцијално оријентисано понашање кључних слојева становништва, посебно млађих. Све то утиче на развој пандемије у европским земљама. Неуспех влада западних земаља да спроведу ефикасну вакцинацију и сузбију епидемију плод је неолибералног културног феномена који је процветао истовремено с неуравнотеженим економским неолиберализмом насталим на рушевинама Берлинског зида 1989. године. Нова, потрошачка друштва су социјалистичке идеје солидарности замаглила и потиснула на маргину у складу с мантром о ’слободном тржишту које ће све регулисати’. Међутим, то ’тржиште’ је, као што смо искусили, генерално монополисано и ’неслободно’ јер грађани који су под паском менаџера друштвених медија уистину уживају мало слободе и приватности… Током тог периода су бројне државе, попут Шведске, раније чувене по високом развоју социјалне државе, почеле да напуштају већ освојене стандарде.“

СОЛИДАРНОСТ И ВАКЦИНАЦИЈА Била је потпуна друга ситуација током Другог светског рата и после њега, наглашава Ферада де Ноли: „Након Другог светског рата, катастрофа коју су искусили природно је навела људе да схвате колико је важна солидарност за обнову и просперитет друштва. Тада се, на пример, позив на заједничку вакцинацију подразумевао као неопходан корак за очување здравља читавог колектива. Данас то више није случај. Чуо сам да млади и средовечни људи прилично озбиљно пропагирају становиште да ’нека друге будале преузму ризик, а ми ћемо то већ преживети’ (дакле да ће преживети на рачун оних који ’преузму ризик’ и вакцинишу се да би се постигао ’имунитет стада’ – најмање 75 одсто вакцинисаног становништва). То је, суштински, иста група људи која ће, све док буде могла, занемаривати заштитне мере које користе јавном здрављу њихових сународника. У ствари, управо су ти који желе да преживе на рачун других, заједно с неспособним органима јавног здравства, у великој мери одговорни за огроман пораст инфекција прошле јесени и зиме у Европи.“
Шведски епидемиолог нема сумњи у то ко је одговоран за негативан заокрет људске заједнице у егоизам, отклон од солидарности и заједништва за рачун себичних порива јединке, изнад свега и изнад свих. „Западна друштва у целини и она која их следе, претворила су ову несрећу у сукоб ’демократије и социјализма’, у издизање ’вредности демократије насупрот социјализма’. То је кратковидо и убитачно, јер себични индивидуализам прождире демократско друштво и убија његове најсиромашније и најугроженије јединке. И за то користи чак и отпор према (руској) вакцини, то је ново оруђе против ’социјализма’“, упозорава аутор. Описани тренд није заобишао ни Србију, о чему сведоче подаци о великом броју невакцинисаних и оних који се не придржавају мера.

ТРЕЋА ДОЗА На крају, Де Нола разматра чињенице и о све популарнијој и преко потребној „трећој дози“ вакцине против ковида 19. Подсећа да се вакцине за сузбијање те болести обично дају у „хомологним секвенцама примарног повећања“ и додаје да су нове студије показале да се „главно повећање одговора имуног система може вршити различитим вакцинама, али с истим антигенима“. Пошто, примера ради, трећа доза вакцине „Астразенеке“ с истим аденовирусом не може да изазове снажнији имуни одговор тела од претходног, пред научницима је био изазов да нађу ново решење. На том фронту борбе против пандемије су проналазачи „Спутњика“ из Института Гамалеја открили нову вакцину која је успешна и против опасног „делта“ соја, а која може да послужи и као „појачивач“ (booster) другим, претходно примљеним вакцинама.
„Било је то уникатно откриће које би морало да заслужити више простора у западним медијима“, одлучан је шведски епидемиолог. Истиче да би додатан разлог за употребу „Спутњика В“ као „појачивача“ за имуни одговор тела могла бити и превенција анафилаксије. Вакцине с анафилактичким реакцијама биле су засноване на мРНА технологији, а то су „Фајзер-Бионтек“ и „Модерна“; у њима су такве реакције изазивале „пегиловане липидне наночестице полиетилен гликола“, назване ПЕГ2000. Зато у случају вакцинације трећом дозом, вакцине базиране на мРНА дефинитивно не треба давати онима са компликацијама након прве дозе, упозорава епидемиолог Ферада де Ноли. У таквим случајевима је опција вакцина која не садржи ПЕГ, а ту је идеалан – „Спутњик В“.
Али упркос саветима стручњака, у ЕУ и САД и даље занемарују руске вакцине. „Заправо нас, који радимо у епидемиолошкој области, то нити не чуди. Институт Гамалеја јесте регистровао прву доступну вакцину против ковида 19 коју сада користе бројне државе по целом свету, осим у ЕУ – због ескивација агенције ЕМА“, закључује шведски епидемиолог, свестан да се разлог такве политике скрива у жељи одбране профита великих западних фармацеутских компанија науштрб здравља грађана тих земаља, који због такве тактике владајућих све више одбацују производе „биг фарма“ предузећа, иако тиме продужавају и пандемију. Чиме штете себи, и другима. Захваљујући одважном шведском епидемиологу, сада и у медије западног света продире прикривана истина о пандемији, до сада гурана под тепих. На штету и јад десетине хиљада непотребних смрти због ковида 19.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *