Бошњачки удар на СПЦ

Лидер СДА оценио је да „СПЦ не служи Богу и добру“, те поручио да би је „поштовао кад би поправљала свој народ“, док је Жељко Комшић СПЦ оптужио да „своје политичке активности намерава из Црне Горе да пребаци у БиХ“

Из Сарајева се настављају атаци челника бошњачких политичких структура на све што је српско, па се тако на мети „бранилаца Босне“ сад нашла и Српска православна црква. Повод за реакцију била су дешавања на Цетињу, односно неуспели покушај „комита“ Мила Ђукановића да спрече устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија на трон Светог Петра Цетињског. Такав епилог је очигледно изазвао разочарање, али и забринутост Ђукановићевих савезника из града на Миљацки па су пожурили да упуте нове увреде на рачун СПЦ као наводног спроводника великосрпског националистичког пројекта.

ПОПРАВЉАЊЕ ЛОШЕГ НАРОДА Тако смо од Бакира Изетбеговића – који је не тако давно прогласио Србе за „лош народ“ – могли чути оцену како се „СПЦ као верска заједница већ два века упорно на штету мира и људских живота меша у политику“. То му, очигледно, није било довољно, па је нешто касније свој став допунио тврдњом да ова црква „не служи Богу и добру“. Те поручио да би он (претпостављамо, не само као муслимански верник већ и као утицајни бошњачки политичар) „поштовао СПЦ кад би она поправљала свој народ“!
Први у Бошњака је тако саопштио домаћој и светској јавности да неће поштовати Српску православну цркву све док она, по његовом „концепту“, не започне пројекат преваспитања (или, прецизније речено, однарођавања) своје лоше пастве. Можемо само замислити какве би биле негативне реакције како Бошњака, тако и муслиманских држава и Запада, када би рецимо Милорад Додик, или неко од челника Србије, изнео овакве оцене за Исламску заједницу БиХ чији је реис-ул-улема Хусеин Кавазовић – није згорег присетити се! – приликом обраћања верницима у Швајцарској Србе назвао Власима. Али исто тако – након свега што је „Алијин мали“ до сада радио и говорио – можемо претпоставити каква би судбина чекала СПЦ кад би, недајбоже, садашња дејтонска творевина била једног дана трансформисана у „грађанску Босну“ по мери Бошњака. Бакир Изетбеговић и његови истомишљеници би, без обзира на резултате Миловог експеримента, пожурили да формирају Босанску православну цркву, док би СПЦ, уз отимање имовине, била протерана из државе као страна, „великосрпска“ и „хегемонистичка организација“.
И Жељко Комшић се потрудио да испуни свој део задатка. Након сусрета Милорада Додика и митрополита Јоаникија, овај Хрват босанске политичке оријентације је закључио да „СПЦ своје политичке активности које спроводи у Црној Гори има намеру да пребаци у БиХ, што нимало не изненађује“. Наравно, у том „опасном пројекту“ који, по Комшићевом мишљењу, има за циљ „прекрајање граница и дестабилизацију региона“ као сарадника Српске православне цркве означио је Милорада Додика.

КООРДИНИРАНА ХИСТЕРИЈА Може се поставити питање јесу ли ови напади из Сарајева на СПЦ, и страховања да ће се „дешавања у Црној Гори пренети у БиХ“, заиста искључиво ауторска дела Бакира Изетбеговића и Жељка Комшића? Или су ове „босанске патриоте“ за покретање кампање против мрске им Српске православне цркве претходно добиле охрабрујуће сигнале од моћних пријатеља са Запада, којима можда још више смета буђење српског света, односно борба за заштиту нашег угроженог народа у Црној Гори и Републици Српској? Јер није баш случајна координирана, готово хистерична реакција из Сарајева, Загреба и (Ђукановићеве) Подгорице на оно што се с њихове стране, по добро познатом сценарију, лажно представља као „великосрпска политика потчињавања суседа у којој заједнички учествују Београд, Бањалука и попови“.
И зато не треба да чуди што страховања Жељка Комшића од преношења дешавања „из Монтенегра“ на БиХ испољава и загребачки „Јутарњи лист“. Реагујући готово истоветно као медији и политички фактори некадашњих западних република тадашње СФРЈ, као и оне централне, на „дешавања (српског) народа“ крајем осамдесетих година прошлог века – ово гласило упозорило је како би се „евентуалним падом Црне Горе (Ђукановићеве) променила слика целе наше регије“, док би „следећа на тапету била БиХ“.

Палмер надгледа изборну реформу у БиХ Бивши изасланик САД за Западни Балкан Метју Палмер именован је од стране америчке владе да надгледа програм изборних реформи у БиХ. Габријел Ескобар, заменик помоћника државног секретара САД за Јужну и Средњу Европу, похвалио је Палмера као „дипломату који има огромно знање и контакте, те сјајну визију како би избори у Босни требало да функционишу“.

ХАПШЕЊЕ ЕДИНА ВРАЊА Нови напад „чувара Босне“ на Србију уследио је након хапшења некадашњег функционера федералног МУП-а БиХ Едина Врања на граничном прелазу Увац. Он је лишен слободе због оптужбе да је током рата као иследник у Горажду чинио злочине над српским ратним заробљеницима, а његово привођење у Србији изазвало је експресну негативну реакцију босанског тандема у Председништву БиХ. Комшић и Шефик Џаферовић су у заједничком саопштењу поручили да „хапшење Врања преставља нови у низу срачунатих прогона које власти у Србији врше над грађанима БиХ“. Њихова оптужба на рачун Београда је, јасно, у функцији одбране сарајевске „неспорне истине“ да су злочине током рата чинили искључиво Срби и (у мањој мери) Хрвати, док су „босанске патриоте једино браниле земљу од агресора“. За Бошњаке и њихове истомишљенике попут Комшића посебно је неприхватљиво да се ова легенда доводи у питање на суђењу у „држави агресора“, каквом Србију и даље представљају.
Овим саопштењем нису, међутим, била окончана настојања да се хапшење Едина Врања искористи за дискредитовање највећег суседа БиХ. Из кабинета Жељка Комшића лансирана је „сензационална“ вест да је амбасадор Србије у Босни и Херцеговини Александар Ђорђевић одбио позив председавајућег Председништву БиХ да дође на састанак на коме би се разговарало о „случају Врањ“. У сарајевским медијама је, наравно, читава ствар презентована као недипломатски поступак амбасадора Србије који се потом огласио демантујући тврдње пласиране из Комшићевог кабинета.
Ђорђевић је саопштио да је 13. септембра у амбасаду у 10 часова стигао позив из Кошићевог кабинета у коме, супротно уобичајеним дипломатским прописима, тема разговора уопште није била споменута. Након што је објаснио да није у могућности да се појави на тако изненадно организованом састанку, поново је позван, овај пут од стране шефа Комшићевог кабинета. Који му је предложио да „дође на кафицу“! Уследио је очекивани деманти Ђорђевићевог демантија, па су тако из кабинета тренутно председавајућег Председништву БиХ објаснили како „амбасадор Србије није особа која се позива на кафицу и ћаскање“.
Да ће у Сарајеву и даље покушавати да дижу тензије због хапшења Врања показује и протестна одлука Џаферовића и Комшића да откажу одлазак на Самит несврстаних у Београду, као и враћање амбасадорке БиХ у Србији Аиде Смајић на консултовање у Сарајево.
Све наравно није могло да прође без оглашавања Изетбеговића Јуниора, који је, након дељења лекција СПЦ-у, ударио и на државу Србију и њеног председника Александра Вучића. Поручио им је да „не треба да нам шаљу вакцине и жито, нити говоре лепе речи“, већ да очекује да се „престане са прогоном бранилаца БиХ“. Ако је и од Бакира, превише је!

ШМИТ И ВУЧИЋ Активан је био и такозвани високи представник Кристијан Шмит, који се у Београду састао с Александром Вучићем. Након састанка председник Србије саопштио је да је у „отвореном разговору у коме на столу нису биле лаке теме изнео став његове државе о бонским овлашћењима“, те о „поштовању интегритета БиХ, али и Републике Српске“. Међутим, одговарајући на питање да ли је током дијалога с политичарем из Баварске било речи о раду представника РС у заједничким институцијама БиХ, Вучић је објаснио да „није, јер је то питање за Милорада Додика“.
„То су њихове одлуке. Ми се бавимо улогом Србије и Дејтонским споразумом, ониме на шта имамо право“, нагласио је Вучић.
Из штурог саопштења ОХР-а могли смо сазнати да је Шмит у Београду саговорника обавестио о томе да је „функционалност државе БиХ неопходан фактор како би се достигао степен на коме више неће бити потребна међународна супервизија“.
Мада је отворено саопштио да би волео да се „састанак Вучића са Шмитом никад није догодио“, Милорад Додик је изразио уверење да је председник Србије те разговоре „одржао из најбоље намере“. Али државник из Лакташа није скривао страховања да би гаулајтер из Баварске могао да злоупотреби састанак у Београду, те поновио да он за челнике РС и даље неће бити високи представник.
„Хоћу недвосмислено да кажем да Шмит може да буде где год хоће примљен и у ком својству хоће, али кад се врати у БиХ, тај исти Шмит није високи представник и то тако остаје. Сасвим је у реду да се разговара, али ми у БиХ не можемо да разговарамо јер тако манифестујемо другу причу“, тврди Додик.
Иако су с оптимизмом дочекали долазак наследника Валентина Инцка, у Сарајеву су с незадовољством примили његову најаву реформисања Изборног закона којим би (бар делимично) били испуњени захтеви Хрвата у БиХ. Пријатељ лијепе њихове је на скупу „Евроатлантске перспективе БиХ“ не само подсетио на чињеницу да је представник Хрвата Комшић изабран гласовима Бошњака већ и истакао да се „припадницима народа, који је додатно смањен исељавањем, мора дати могућност да се осећају заступљеним, како не би бојкотовали изборе у октобру идуће године“. При томе је – што је веома важно – Шмит означио границе концесија које би требало учинити Хрватима. Јер се, како упозорава, „држава не сме поделити на три ентитета, чиме би територијални интегритет БиХ био снажно доведен у питање“.
Ово лимитирање побољшања статуса Хрвата јасно показује да наредбодавци такозваног високог представника страхују од могућег распада Босне и Херцеговине. Што се никако не уклапа у њихове планове трансформисања дејтонске у „грађанску“ БиХ. Зато не би требало имати никаквих илузија о томе да би ово најављено „излажење у сусрет захтевима Хрвата“ могло да се протегне и на РС. Односно да је могуће – за шта стижу сигнали из редова опозиције у Бањалуци – са Шмитом постићи компромисно решење о садржају наметнутог Инцковог закона. Јер адвокат из баварског Обернцена сигурно није, од стране својих моћних газда, послат у Сарајево да би у њему спроводио задатак учвршћивања статуса нежељеног мањег ентитета БиХ.

Петрич страхује од распада БиХ Бивши високи представник у БиХ, Аустријанац Волфанг Петрич критиковао је свог сународника Валентина Инцка због наметања закона о забрани негирања геноцида, али је и изразио страховање од могућег распада Босне и Херцеговине. Према његовој оцени, „српски бојкот државних институција паралисао је земљу која се налази у највећој кризи последњих година“. „Ако наредни избори у БиХ пропадну због бојкота Срба и Хрвата, то би могао дефакто значити крај државе БиХ“, рекао је Петрич у интервјуу за бечки лист „Пресе“.