U petom stepenu ludila

„Amazon studios“ proglasio revolucionarnu politiku rada u kvotama

Kvotama „Amazon studios“ menja filmsku industriju koja postaje mesto na kome će se najpre obezbeđivati ravnopravno prisustvo svih boja, etničkih, seksualnih i svih ostalih neravnopravnih, zapostavljenih i zato ugroženih grupa. To je ideja iza koji stoji nedavna obznana nove poslovne politike ovog striming giganta koja bi bila baš smešna da nije previše žalosna. I opasna!

Neverovatna vest koju je prvi objavio nekada važni i čuveni filmsko-industrijski magazin „Varajeti“ je uspela svetu već prilično naviknutom na sumanute vesti iz svakodnevnog života ponovo da pomeri prag neverice. Ova objava koju je svečano i ponosno svetu lansirana iz poslovnog rukovodstva jedne od vodećih striming kompanija koje proizvode i svoj filmski i televizijski program, „Amazon studios“, a odnosi se na njihovu revolucionarnu izmenu u načinu rada u narednom periodu, nije neka novost. Svako ko pomnije prati novu filmsku i televizijsku produkciju već poduže je udavljen „odgovarajućim zastupljenostima“ predstavnika zapostavljenih rasa, polova, seksualnih „opredeljenja“ i ostalih grupacija navodno zapostavljenih. Otuda uz sve besmislene prizore boja u istorijskim i svim drugim kontekstima, davanja prednosti neprikladnim vrednostima, i pripadnicima koječega, umetnička vrednost proizvoda zabavne industrije (poduže inače u konstantnom padu) postala je ne samo zanemarena komponenta u ovom poslu već je čak sistemski izostavljena. Zapravo, uz nova pravila igre neoliberalne uravnilovke ona je nemoguća. „Amazon studios“ je za sada obznanom svojih novih smernica i direktiva po pitanjima koja nikada ranije nisu na taj način tretirana jedini koji je sve to potpuno javno otkrio. S ponosom. Postaće barjaktar primene naprednih društvenih vrednosti. Doduše, oni su samo potrčali da to otvoreno i jasno proklamuju pošto je manje-više sve ono što su naveli u poslovnim smernicama za naredni period već godinama unazad u primeni i kod drugih studija. Mada, kada se sve ovako detaljno objavi, deluje da su prag ludila dušebrižnici iz „Amazona“ ipak gurnuli još malo napred.

Bavljenje kvotama

Po njima rad na filmovima ili televizijskim proizvodima svih vrsta pre svega će biti bavljenje kvotama koje veoma podseća na komunističku uravnilovku u vreme hladnog rata ili, a što je tek prava ironija za taj toliko svojim slobodama i pravima ponosni demokratski zapad, na poslovnu politiku koja je poslednji put u nekoj sličnoj formi postojala u vreme Hitlera! Ako se ovako razmišlja, naime, uopšte nije bitno koje „vrednosti“ želite da uvedete u svoj svet. Ako ih namećete nasiljem jedina vrednost koju uvodite je diktatura. Doduše, zapadno viđenje demokratije podrazumeva nasilje prilikom nametanja „pravih vrednosti“. To čine i bombama, kao što znamo. Ali, da se vratimo na „Amazon studios“ koji je obznanio da unapređuje svoju poslovnu politiku najnaprednijim tekovinama vrlog novog sveta. Tako, od sada oni više neće angažovati najbolje profesionalce s obe strane kamere za svoje „projekte“. Ne, njihovi će saradnici biti isključivo angažovani po sledećim ključevima:
– Svaki film ili TV-serija čiji će kreativni tim brojati više od troje ljudi na najvažnijim autorsko-produkcijskim pozicijama moraće da ima najmanje trećinu članova koji pripadaju „zanemarenim“ etničkim ili rasnim grupama i trećinu žena. Onda dodaju da im je cilj da za tri godine ove zanemarene grupacije imaju prisustvo od pedeset posto u svim njihovim ostvarenjima! Ako se usudimo da ulazimo u ovo ludilo onda će, recimo, 2024. godine prilikom pripreme produkcije nekog njihovog filma koji broji autorsku ekipu od tri člana nju sačinjavati jedan i po crnac (ili pripadnik neke druge „nebele“ boje), jedna žena, a preostalu polovinu bi možda mogao da čini beli muškarac.
– Druga stavka zapravo dopunjuje prethodnu i u njoj nastalu rupu u ovom pravilniku, naime pošto nisu naveli šta biva ako neka žena potpada i u one zanemarene iz prethodne grupe sada su pojasnili da među ulogama sa tekstom u svakom njihovom filmu mora biti najmanje pedeset posto žena lezbejki (uključujući i one što ne znaju kog su pola, ali ipak nekako naginju ženama), invalida (možda je sada novogovorno neophodno reći invalitkinja?) i/ili, pazite ovo, „nekoga iz regionalno nedovoljno u filmovima zastupljene rase, etničke i kulturne grupe“. Jedna osoba, dodaju, može da se iskoristi kako bi pokrila više ovih „identiteta“. Važno je, naravno, da je zaista pripadnica nekog od tih „identiteta“. Da li zna da glumi nije pomenuto. Dakle, to je nebitno.
– Tako dolazimo i do treće smernice ovog poslovnika „Amazona“ kojim se izričito nalaže da ukoliko je neki lik pripadnik-ca bilo koje od prethodno pominjanih grupacija, odnosno „identiteta“, za takvu ulogu je neophodno pronaći baš takvu osobu. Retardirane igra retardiran, hendikepirane hendikepirani, seksualno izopačene zaista predstavnici odgovarajućeg izopačenja u tom smislu i tim redom dalje.
– Svi honorari moraju biti jednaki za sve. Ovo je tek neverovatna komunistička uravnilovka u srcu naprednog neoliberalnog kapitalizma! Svima isto, prema boji, hendikepu, polovima…
– A kada se priprema produkcija oni koji nabavljaju neophodne rekvizite, bilo koju vrstu opreme i materijala moraju da obave bar tri nadmetanja ili, kako se to kod nas naziva, tendera za svaku nabavku ali, po ključu: jedan od prihvaćenih ponuđača mora biti žensko, a jedan pripadnik neke od manjina! Dakle, nije značajno šta ko nudi, po kojoj ceni i kakvog kvaliteta!?

Lider u transformaciji filmske industrije

Na kraju su egzaltirano poručili kako baš sa ovakvom „politikom inkluzivnosti“ i baš ovako produhovljenim i naprednim poslovnikom očekuju da će njihova kompanija postati lider u transformaciji filmske industrije! Treba pomenuti i te gigante tako napredne poslovne politike. Na njihovom čelu je direktorka „Amazona“ Dženifer Salke koja ispunjava polovinu preferiranih vrlina nove poslovne politike filmske industrije – žensko je (ko zna, doduše, možda ima i one još važnije odlike oko pitanja seksualne „orjentacije“). Mada, avaj, belkinja je. Doduše, belci su najljući borci protiv bele boje tako da je to zapravo prednost. Što se tiče ostalih giganata koji stoje iza ovog proglasa i smišljanja revolucije u poslovanju filmske industrije treba samo obratiti pažnju na „institucije“ iz kojih dolaze: tu su dve doktorke iz nečega što se zove „Anenberg incijativa za inkluziju“, pa onda izvesna gospođa iz Internacionalnog udruženja dokumentarista i, pazite „Gejmčendžer filma“ (Film koji menja pravila igre!), kao i, razume se, odavno proslavljene grupe za zaštitu-promociju seksualno izopačenih, pa čuvena grupa „mudraca“ (Tink tenk) u vezi sa inkluzijom i jednakosti (ne treba pominjati koga s kim i koga gde), kao i Fond za prava i odbranu invalida.
– Znamo da je veliki posao tek pred nama – izjavila je pomenuta čelnica „Amazona” Dženifer Salke povodom ovog bravuroznog i svakako revolucionarnog poslovnog priručnika njihove kompanije. Ali politika inkluzije i jednakosti je naš poslovni prioritet. Učinićemo sve da obezbedimo primenu ovog poslovnika koji će učiniti da i ispred i iza kamere svi ljudi dobiju jednake uslove i prilike. Sa ovako jasnim direktivama i sa našom potpuno posvećenošću u njihovoj primeni ubeđena sam da ćemo uspeti da obezbedimo uslove za budućnost u kojoj će vladati jednakost!
Ne treba mnogo ulaziti u ovu glupost pa doći do zaključka, recimo, da će prva posledica primene ovog „poslovnika jednakosti“ i ono malo eventualne originalnosti, kvaliteta i umetničke slobode koji se tu i tamo još pojavljuju u novim proizvodima filmske industrije biti potpuno onemogućeni. Zapravo, nestaće i potreba za profesionalnim glumcima i bilo kojim drugim filmskim radnicima i autorima. Jer, ako će, recimo, neku retardiranu osobu moći da „igra“ istinski retardirani „glumac“, čemu onda uopšte glumački profesionalac? Čemu gluma? Snimaće se, valjda, samo dokumentarci. Glumci će, dakle, postati suvišni. A neće biti potrebni ni autori. Oni najmanje. Praviće se samo filmovi sa odgovarajućim brojem prigodnih boja kože i ostalih pripadnosti ugroženih grupa i manjina po smernicama umesto scenarija koji će biti prosleđivani iz kominterne sastavljene od genijalnih naprednih umova iz gore spomenutih organizacija. Gebelsova filmska propaganda je imala isti taj princip i znamo kako je unapredila filmsku industriju. Ostaje jedino da se mi koji naivno verujemo da je film stvar umetnosti a ne propagandnih agendi, „inkluzija“ i nemogućih jednakosti nadamo da će i ovi proći isto kao Gebels. Da će umetnost i njih preživeti i pobediti kao što to je to prava, slobodna, hrabra i još hrabrije „nejednaka“ umetnost uvek i činila.