У петом степену лудила

„Амазон студиос“ прогласио револуционарну политику рада у квотама

Квотама „Амазон студиос“ мења филмску индустрију која постаје место на коме ће се најпре обезбеђивати равноправно присуство свих боја, етничких, сексуалних и свих осталих неравноправних, запостављених и зато угрожених група. То је идеја иза који стоји недавна обзнана нове пословне политике овог стриминг гиганта која би била баш смешна да није превише жалосна. И опасна!

Невероватна вест коју је први објавио некада важни и чувени филмско-индустријски магазин „Варајети“ је успела свету већ прилично навикнутом на сумануте вести из свакодневног живота поново да помери праг неверице. Ова објава коју је свечано и поносно свету лансирана из пословног руководства једне од водећих стриминг компанија које производе и свој филмски и телевизијски програм, „Амазон студиос“, а односи се на њихову револуционарну измену у начину рада у наредном периоду, није нека новост. Свако ко помније прати нову филмску и телевизијску продукцију већ подуже је удављен „одговарајућим заступљеностима“ представника запостављених раса, полова, сексуалних „опредељења“ и осталих групација наводно запостављених. Отуда уз све бесмислене призоре боја у историјским и свим другим контекстима, давања предности неприкладним вредностима, и припадницима којечега, уметничка вредност производа забавне индустрије (подуже иначе у константном паду) постала је не само занемарена компонента у овом послу већ је чак системски изостављена. Заправо, уз нова правила игре неолибералне уравниловке она је немогућа. „Амазон студиос“ је за сада обзнаном својих нових смерница и директива по питањима која никада раније нису на тај начин третирана једини који је све то потпуно јавно открио. С поносом. Постаће барјактар примене напредних друштвених вредности. Додуше, они су само потрчали да то отворено и јасно прокламују пошто је мање-више све оно што су навели у пословним смерницама за наредни период већ годинама уназад у примени и код других студија. Мада, када се све овако детаљно објави, делује да су праг лудила душебрижници из „Амазона“ ипак гурнули још мало напред.

Бављење квотама

По њима рад на филмовима или телевизијским производима свих врста пре свега ће бити бављење квотама које веома подсећа на комунистичку уравниловку у време хладног рата или, а што је тек права иронија за тај толико својим слободама и правима поносни демократски запад, на пословну политику која је последњи пут у некој сличној форми постојала у време Хитлера! Ако се овако размишља, наиме, уопште није битно које „вредности“ желите да уведете у свој свет. Ако их намећете насиљем једина вредност коју уводите је диктатура. Додуше, западно виђење демократије подразумева насиље приликом наметања „правих вредности“. То чине и бомбама, као што знамо. Али, да се вратимо на „Амазон студиос“ који је обзнанио да унапређује своју пословну политику најнапреднијим тековинама врлог новог света. Тако, од сада они више неће ангажовати најбоље професионалце с обе стране камере за своје „пројекте“. Не, њихови ће сарадници бити искључиво ангажовани по следећим кључевима:
– Сваки филм или ТВ-серија чији ће креативни тим бројати више од троје људи на најважнијим ауторско-продукцијским позицијама мораће да има најмање трећину чланова који припадају „занемареним“ етничким или расним групама и трећину жена. Онда додају да им је циљ да за три године ове занемарене групације имају присуство од педесет посто у свим њиховим остварењима! Ако се усудимо да улазимо у ово лудило онда ће, рецимо, 2024. године приликом припреме продукције неког њиховог филма који броји ауторску екипу од три члана њу сачињавати један и по црнац (или припадник неке друге „небеле“ боје), једна жена, а преосталу половину би можда могао да чини бели мушкарац.
– Друга ставка заправо допуњује претходну и у њој насталу рупу у овом правилнику, наиме пошто нису навели шта бива ако нека жена потпада и у оне занемарене из претходне групе сада су појаснили да међу улогама са текстом у сваком њиховом филму мора бити најмање педесет посто жена лезбејки (укључујући и оне што не знају ког су пола, али ипак некако нагињу женама), инвалида (можда је сада новоговорно неопходно рећи инвалиткиња?) и/или, пазите ово, „некога из регионално недовољно у филмовима заступљене расе, етничке и културне групе“. Једна особа, додају, може да се искористи како би покрила више ових „идентитета“. Важно је, наравно, да је заиста припадница неког од тих „идентитета“. Да ли зна да глуми није поменуто. Дакле, то је небитно.
– Тако долазимо и до треће смернице овог пословника „Амазона“ којим се изричито налаже да уколико је неки лик припадник-ца било које од претходно помињаних групација, односно „идентитета“, за такву улогу је неопходно пронаћи баш такву особу. Ретардиране игра ретардиран, хендикепиране хендикепирани, сексуално изопачене заиста представници одговарајућег изопачења у том смислу и тим редом даље.
– Сви хонорари морају бити једнаки за све. Ово је тек невероватна комунистичка уравниловка у срцу напредног неолибералног капитализма! Свима исто, према боји, хендикепу, половима…
– А када се припрема продукција они који набављају неопходне реквизите, било коју врсту опреме и материјала морају да обаве бар три надметања или, како се то код нас назива, тендера за сваку набавку али, по кључу: један од прихваћених понуђача мора бити женско, а један припадник неке од мањина! Дакле, није значајно шта ко нуди, по којој цени и каквог квалитета!?

Лидер у трансформацији филмске индустрије

На крају су егзалтирано поручили како баш са оваквом „политиком инклузивности“ и баш овако продуховљеним и напредним пословником очекују да ће њихова компанија постати лидер у трансформацији филмске индустрије! Треба поменути и те гиганте тако напредне пословне политике. На њиховом челу је директорка „Амазона“ Џенифер Салке која испуњава половину преферираних врлина нове пословне политике филмске индустрије – женско је (ко зна, додуше, можда има и оне још важније одлике око питања сексуалне „орјентације“). Мада, авај, белкиња је. Додуше, белци су најљући борци против беле боје тако да је то заправо предност. Што се тиче осталих гиганата који стоје иза овог прогласа и смишљања револуције у пословању филмске индустрије треба само обратити пажњу на „институције“ из којих долазе: ту су две докторке из нечега што се зове „Аненберг инцијатива за инклузију“, па онда извесна госпођа из Интернационалног удружења документариста и, пазите „Гејмченџер филма“ (Филм који мења правила игре!), као и, разуме се, одавно прослављене групе за заштиту-промоцију сексуално изопачених, па чувена група „мудраца“ (Тинк тенк) у вези са инклузијом и једнакости (не треба помињати кога с ким и кога где), као и Фонд за права и одбрану инвалида.
– Знамо да је велики посао тек пред нама – изјавила је поменута челница „Амазона” Џенифер Салке поводом овог бравурозног и свакако револуционарног пословног приручника њихове компаније. Али политика инклузије и једнакости је наш пословни приоритет. Учинићемо све да обезбедимо примену овог пословника који ће учинити да и испред и иза камере сви људи добију једнаке услове и прилике. Са овако јасним директивама и са нашом потпуно посвећеношћу у њиховој примени убеђена сам да ћемо успети да обезбедимо услове за будућност у којој ће владати једнакост!
Не треба много улазити у ову глупост па доћи до закључка, рецимо, да ће прва последица примене овог „пословника једнакости“ и оно мало евентуалне оригиналности, квалитета и уметничке слободе који се ту и тамо још појављују у новим производима филмске индустрије бити потпуно онемогућени. Заправо, нестаће и потреба за професионалним глумцима и било којим другим филмским радницима и ауторима. Јер, ако ће, рецимо, неку ретардирану особу моћи да „игра“ истински ретардирани „глумац“, чему онда уопште глумачки професионалац? Чему глума? Снимаће се, ваљда, само документарци. Глумци ће, дакле, постати сувишни. А неће бити потребни ни аутори. Они најмање. Правиће се само филмови са одговарајућим бројем пригодних боја коже и осталих припадности угрожених група и мањина по смерницама уместо сценарија који ће бити прослеђивани из коминтерне састављене од генијалних напредних умова из горе споменутих организација. Гебелсова филмска пропаганда је имала исти тај принцип и знамо како је унапредила филмску индустрију. Остаје једино да се ми који наивно верујемо да је филм ствар уметности а не пропагандних агенди, „инклузија“ и немогућих једнакости надамо да ће и ови проћи исто као Гебелс. Да ће уметност и њих преживети и победити као што то је то права, слободна, храбра и још храбрије „неједнака“ уметност увек и чинила.