ПРИПРЕМА СЕ ВЕЛИКИ СУДАР СВЕТОВА

Светска историја се поново и убрзава и згушњава: Други хладни рат је у току

Због чега ће се Вашингтон за идеју „Лиге демократија“ борити „до последњег метка“ и шта то значи за свет?

Сједињене Државе су признале СССР тек 1933. године, али су знатно убрзале развој и технолошки успон Стаљинове „црвене диктатуре“.
Почевши од 1929. амерички индустријски гиганти саградили су у Совјетском Савезу – „под кључ“ – десетине великих фабрика и стратешки важних инфраструктурних објеката. Поред осталог: Стаљинградски тракторски завод, хидроцентралу на Дњепру, Магњитогорски металуршки комбинат… Још су омогућили „стручно усавршавање“ хиљадама совјетских инжењера и фабричких мајстора!
А Путинову Русију – демократску и капиталистичку – званични Вашингтон већ годинама држи под санкцијама које је почео да шири и пооштрава поприлично пре државног преврата (фебруара 2014) у Кијеву, пре Крима и Донбаса.
Да ли је то Стаљин знао неку тајну или вештину коју не зна Путин?
Стаљин је имао среће. Америка је 1929. ушла у Велику депресију, а удео САД у светској индустрији тада је био 48,5 одсто, па је Рузвелту било више него јасно да ће бити немогућ излазак из кризе без извоза индустријске опреме и технологија. „Златна рибица“ била је – Стаљинова индустријализација СССР-а.
Данас је све другачије.

[restrict]

ЛИГА ДЕМОКРАТИЈА УМЕСТО УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА Удео САД у светској индустрији износи само 10 одсто, па Вашингтон санкцијама и другим мерама покушава да обузда индустријски и укупни развој Русије, Кине, ЕУ и Јапана. Русија је посебан случај. Данас унутар америчке индустрије 69 одсто отпада на њен војни сегмент, а Москва је САД главни конкурент на тржишту наоружања. Поврх свега, Вашингтону више суштински и нису потребни ни руски ни кинески долари јер их сами штампају у фактички неограниченим количинама. На стотине и хиљаде тона. Само „хеликоптерских“ и пандемијских долара су САД досад наштампале безмало 10 билиона.
Пандемија је у функцији нове америчке стратегије корените реорганизације глобалног система власти ради успостављања и дугорочног одржавања беспоговорне доминације САД. На томе је на свој начин радио Доналд Трамп, на истом курсу је и администрација Џоа Бајдена која не крије да ће јој главно оружје против Кине и Русије бити – „Лига демократија“.
Амерички део глобалистичке дубоке власти спрема се да механизам Уједињених нација замени новом, једноставнијом конструкцијом – „Лигом (алијансом) демократија“, у којој би било више места за њене вазале. Негативно искуство са стварањем алтернативе УН у форми „групе водећих економија“ навело је америчку либералну врхушку и оне који преко ње владају да крену у конструкцију новог механизма управљања светом не на економском већ на идеолошком фундаменту.
„Лига демократија“, иако је као идеја громко зазвучала тек у време предизборне кампање Џоа Бајдена, као концепција се појавила знатно раније. Њеним „оцем“ се сматра амерички демократски политичар Ен-Мари Слотер, која је била политички директор у Стејт департменту. Она се упорно залаже за формирање „глобалне алијансе“ или „лиге“ блиских по духу „демократских земаља“ која прво треба да „допуни а касније и да потпуно замени Уједињене нације“. Своје идеје она је изложила прилично целовито још 2004. у књигама „Нови светски поредак“ и „Идеја Америке: верност нашим вредностима у опасном свету“.
По мишљењу Слотерове, „демократска лига треба да се оваплоти као нека врста суперимперије на федералистичким принципима и она би омогућилa да њене чланице заједно управљају остатком света“. Идеја је наставила да живи. Слотерова је 2016. битно проширила и развила сопствене предлоге. Учинила је то у својој новој књизи „Шаховска табла и Интернет: стратегија везе у опасном свету“. У њој је написала и ово: „Експерте за спољну политику одавно су научили да на свет гледају као на шаховску таблу. Данас, међутим, на међународни систем треба гледати као на паучину коју не чине земље већ – мреже. Сједињеним Државама је потребна велика стратегија промицања америчких интереса и вредности по Светској паучини – онако као што би то чиниле и на шаховској табли.“
Основа новог поретка, уверена је Слотерова, треба да постане „либерални интернационализам, прилагођен потребама дигиталног века“. Зато је указала да САД не смеју пасивно посматрати како Јапан или Европа стварају своје „забране“ у сфери финансија, индустрије, услуга, веза, образовања, медицине…
„Вашингтон треба, наравно, да призна тежњу својих савезника ка аутономији и самозаштити, али и да их подстиче на формирање заједничке мреже, односно – да ради на томе да се међусобне везе постепено претварају у заједницу.“ А та заједница – нема дилему Ен-Мари Слотер – има право на водећу улогу у свету јер је садашњи међународни систем застарео.

ОТВОРЕНОМ ГЛОБАЛНОМ СВЕТУ СТИЖЕ – КРАЈ! Слотерова је на овај начин дошла до замисли Сесила Родса о формирању „светске империје Англосаксонаца и њима савезничких народа“. Ово фактички значи признавање двеју чињеница. Прво, да отвореном глобалном свету долази крај. Друго, да конкурентски центри силе (Русија, Кина, Иран, Индија…) не само да просто одбијају да се потчине америчкој хегемонији него и да могу формирати сопствене регионалне кластере с правилима која ће формулисати сами, тежећи пуном избегавању сваког америчког утицаја.
Родсове идеје уопште није прекрила прашина времена.
У водећим америчким универзитетима, укључујући Оксфорд, најмање 30 „Родсових стипендиста“ изучава његову концепцију. По том програму је студирала Слотерова, а „Родсови стипендисти“ били су и Бил Клинтон, Бајденов помоћник за националну безбедност Џејк Саливан. Исте идеје активно пропагира и Ентони Блинкен.
Све „демократије“ биле би формално једнаке, али би неке биле „једнакије“, а врховна власт би припадала САД. Политичко-економско пространство „Лиге демократија“ било би одвојено од јавног и правног механизма УН. То би, дакле, био изоловани кластер супротстављен не само руском и кинеско, него и простору „Велике Азије“ преко којег Турска маскира обнову Османске империје. Унутар простора „лиге“ постојаће доминација не држава већ корпоративних форми. Ниво корпоративног опорезивања био би исти у свим земљама.
Бајден је изговорио и да САД желе да „демократски кластер“ буде економски конкурентан „тоталитарним“ регионалним кластерима, пре свега – кинеском.
У састав „лиге“ би, поред САД, ушли Мексико, Канада, Аргентина, Бразил, Британија, Француска, Немачка, Италија, Израел, арапске монархије Персијског залива и Турска. Плус: Јапан, Ј. Кореја, Пољска, Украјина, Грузија, балтичке државице… Бајден у овој „породици“ на сваки начин жели и Индију, али би то Њу Делхи обавезивало да активније стане против Кине.

ОДГОВОР ЕВРОПЕ Своја зазирања према овом концепту имају и Париз и Берлин, који унутар ЕУ могу рачунати на доминацију, а у оквирима „лиге“ би морали да се помире с америчким вођством, уступивши још већи простор америчким корпорацијама. Може се показати да ће ЕУ пристати на лигашко „Западно културно-цивилизацијско јединство“, али под условом да јој буде очувана геополитичка равноправност са САД. А на то већ неће пристати амерички естаблишмент.
Ако пропадне амерички интеграциони пројекат „Лига демократија“, САД ће дуго клизити ка нивоу регионалне силе, по аналогији са Шпанском империјом средином XVI века. У том случају ће у Тексасу и Калифорнији покрети за одвајање од САД само даље јачати. За транснационални корпоративни капитал, укључујући Big Number, такав развој би значио неизбежни крај досадашње монополске доминације. Вашингтон ће се зато за идеју „Лиге демократија“ борити „до последњег метка“.
Американци знају (они који треба то да знају) да ће свака њихова грешка на овом путу чак аутоматски довести до успостављања утицаја Русије у Европи. Уколико и не киксну у наредних неколико година, САД ће у следећој рунди са својом „лигом“ ипак изгубити против Кине. Тако, у сваком случају, мисле и у Москви и у Пекингу.
Сергеј Александрович Караганов, декан московског Факултета светске политике и економије и почасни председник угледног Савета за спољну политику и безбедност, наглашава да Совјетски Савез јесте изгубио „Први хладни рат“, али да Русија има добре изгледе да добије овај који је у току, а потрајаће још 10-15 година. Он наглашава: „Суочени смо с бесним контранападом Запада који губи позиције. Бес ће трајати све док се не успоставе нови баланси у свету, све док се Запад не навикне на свој нови положај. На то да више није хегемон – војни, политички, економски и културни.“
Караганов указује да је Русија Запад већ лишила главног адута – војне супериорности која му је омогућавала петстогодишњу доминацију у светској политици, економији и култури.
За илустрацију је навео: „Недавно је наша славна Тихоокеанска ратна флота извела моћну стратешку вежбу у близини Хаваја. Била је то бриљантна операција која је ошамутила све. Колико знам, неки су тамо панично почели да говоре о новом Перл Харбору. Осим тога, наше подморнице су у стању да пробијају лед изнад себе и да исплове негде у Арктику и тиме преполове време лета својих пројектила (до САД).“
По његовим речима, Кина је главни играч у овом хладном рату, а Русија ће – ако Пекинг почне да губи – морати да се заложи за много ближи савез с њим како би спречила Запад да победи јер су данашњи односи Русије и Кине изузетно достигнуће руске и кинеске политике. И један од највећих геостратешких неуспеха Запада.

ПРИПРЕМЕ ЗА ВЕЛИКИ СУДАР Караганов судар који се примиче види овако: „Већ је видљива вододелница. На једној страни ће се налазити ’Велика Америка’ (САД плус северозападна Европа), а на другој – ’Велика Евроазија’ која ће обухватити и неке земље Централне и Јужне Европе. Велико је питање где ће завршити Немачка. За њу се сада води борба. А за нас у Русији најважније је да стално имамо на уму да смо ми победнички народ који је бацио на колена све велике освајаче. И Џингисиде, и шведског краља Карла, који је освојио пола Европе, и Наполеона, и Хитлера. Нема друге такве нације на свету!“
Још додаје: „Треба нам и пуна свест о томе да смо ми народ који ослобађа. Ослободили смо Европу од Наполеона и Хитлера, а сада свет ослобађамо од западне хегемоније. Такође: да смо ми нација традиционалних вредности и да смо за то да људи остану људи. А оно што предлажу најновије идеолошке струје са Запада је трансформација људи у нељуде, у манкурте који немају пол и историјско памћење, који немају везаност за отаџбину, за своју културу.“
На ово се надовезао кинески министар спољних послова Ванг Ји, који је пред долазак у Пекинг заменика шефа Стејт департмана Венди Шерман јавно рекао: „Ако Сједињене Државе сада не науче да равноправно живе са другим земљама, ми, заједно с међународном заједницом, имамо одговорност да САД дамо добру лекцију у том погледу. Сједињене Државе увек желе да својом моћи изврше притисак на друге земље, верујући да су боље од других. Међутим, желео бих да јасно кажем америчкој страни да ниједна земља на овом свету није супериорнија од других и да не би требало да буде таква. Кина неће прихватити ниједну земљу која тврди да је супериорнија од других.“
Јиев заменик Ксие Фенг Американцима је додатно објаснио да за њих долазе друга времена: „Читава америчка влада је мобилисана да обузда Кину, као да само треба да обузда развој Кине како би сви најтежи проблеми Сједињених Држава били решени, те да Сједињене Државе поново постану велике и да се њихова хегемонија настави. Позивамо Сједињене Државе да промене ову крајње погрешну и веома опасну политику према Кини.“
Ово је утолико значајније што је Кина још пре више од десет година одбила лукаву понуду Вашингтона за формирање „Велике двојке“.
Очито: светска историја се поново и убрзава и згушњава. У таквим историјским периодима више великих догађаја и промена може да буде током једне године него за „мирнодопских“ 10 или 50. И због тенденцијско-процесне густине и потенцијалне турбулентности, војнодржавни врх Русије увелико гради два летећа командно-контролна пункта „судњег дана“. На бази авиона Ил-96-400М. Тај пројекат добио је назив „Линк-3С“, а омогућиће командовање у случају тоталног и нуклеарног рата у радијусу од шест хиљада километара. Свим чиме РФ располаже. А и евакуацију врха државе и војске у случају уништавања земаљске и сателитске инфраструктуре.
Припреме за велики судар већ су обухватиле и проверу функционисања Рунета, руског сегмента интернета, у случају да Сједињене Државе и њихова „Лига демократија“ пођу на искључивање РФ из глобалне мреже.
Кремљ је – не скривајући задовољство – објавио да је и та вежба показала да је Русија „спремна за све“. А зазвучало је као „спремна на све“. Због згушњавања и убрзавања.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *