Култура поништавања: Шуберт или Боб Марли, питање је сад

Енглеска краљевска Музичка академија (Royal Academy of Music) решила да се деколонизује тако што ће из колекције слика и скулптура великих композитора избацити на пример Хендла(1685-1759), који је имао деонице у Royal Africa Company, трговцима робљем. Разматра се и судбина историјских клавира и виолина из 18.века, чије су дирке и рукохвати направљени од колонијалног абоноса и слоноваче

Немајући паметнијег посла, свет се бави закаснелим исправљањем вековних неправди, колонијализмом пре свега. На жалост, у светлу агресивне политичке коректности, цео покрет једнакости, различитости и инклузије доводи сваку тезу до апсурда. Тако је енглеска краљевска Музичка академија (Royal Academy of Music) решила да се деколонизује тако што ће из колекције слика и скулптура великих композитора избацити на пример Хендла(1685-1759), који је имао деонице у Royal Africa Company, трговцима робљем. Такође се разматра судбина историјских клавира и виолина из 18. века, чије су дирке и рукохвати направљени од колонијалног абоноса и слоноваче. Из Оксфорда стиже сугестија да се деколонизирају и елитни музички програми, да би били мање европски бели. Савет је да се бела хегемонија западне класичне музике замени другим формама: мање Моцарта, Бетовена и Шуберта, више афричке, мешовите, глобалне или популарне музике са обележјима потлачених народа. Предлаже се и ревизија западне музичке нотације, то јест нотног писма, које се дефинише као колонијалистички систем представљања. Да ли ће Боб Марли заменити Шуберта у програмима музичких факултета света, и да ли ћемо уместо нота читати рецке на рабошу, видеће се. Борба ће бити дуга, исцрпљујућа, са неизвесним крајем.

СРБИЈА У ВОЗУ ЖЕНСКЕ КОРЕКТНОСТИ У светлу горе наведеног, и наш мали вилајет се напреже да не остане на репу савремених трендова. Факултет музичке уметности и Факултет драмских уметности током три године спроводиће пројекат Женско лидерство у музици уз подршку Фонда за науку Републике Србије кроз програм ПРОМИС за подршку изузетним младим истраживачима. Крајем јуна одржан је први симпозијум на задату тему – Женско лидерство у музици: крос-жанровско проучавање женских улога, моћи деловања и колаборативних пракси стварања музике у Србији, где је циљ био боље разумевање историјске маргинализације музичарки, текуће стање женског музичког лидерства у локалном културалном и економском контексту, као и оснаживање музичарки на сцени традиционалне, алтернативне и world музике. Наравно, и опсежна дисеминација резултата и закључака пројекта академској и широј публици. У преводу, ФМУ и ФДУ су се вешто прикачили на брзи воз женске политичке коректности, коју свесрдно подржавају фондови ЕУ и многе фантомске либералне институције. Етномузиколошка катедра ФМУ је врло паметно реаговала, па је руководилац пројекта др Ива Ненић (бави се чвориштем музичких пракси, идеологије и идентификације, са фокусом на репродукцију/осујећење владајућих родних режима, као и на политике интерсекционалности, ма шта то значило), а учествују још и ред. проф. др Мирјана Закић, ванр. проф. др Сања Ранковић и асистенткиња Ана Петровић.

КАД ТАМБУРА ЗАСВИРА До сада смо пратили изванредне резултате у области наше етномузикологије, од оснивања одсека етно музике у Средњој музичкој школи Мокрањац који је предано и успешно водила др Сања Ранковић, преко одличних монографија др Девића, др Закић и др Големовића, све пропраћено изузетно садржајним активним радом на терену. Питање је колико ће теме као што је женско свирање кавала (Women’s Actions to Revitalize the Practice of Kaval Playing in Serbia, др Закић) или жене као тамбураши (The Role of Women and Sustainability in the Practice of Playing Tambura Instruments in Vojvodina, др Ранковић) – све звучи тако елегантно и научно кад је на енглеском – допринети бољем квалитету наставе етномузикологије код нас. Можда сигурно хоће. Странци су излагали неке врло релевантне теме, као што су Women Musicians from Syria in Europe; Glass Ceilings, Glass Harmonicas: Challenges for Women in Musical Leadership; Sarah Ndagire’s Ugandan Way to World Music, итд. Благо нама музичаркама кад смо одједном центар научних истраживања! Желимо пројекту FLIM (Female leadership in music) срећно трогодишње добијање новца из европских фондова, који се свакако може касније искористити за неке много озбиљније и сврсисходније циљеве. Без обзира ко свирао тамбуру, Јаника Балаш или Милана Миланковић.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *