Ирене Ваљехо
ЗАПИСАНО У БЕСКРАЈУ
Лагуна, Београд
Ово је књига о историји књигâ. Путовање кроз живот те очаравајуће творевине коју смо измислили да би речи могле да плове простором и временом. Ово је и књига путописа са заустављањем на бојиштима Александра Великог, у граду папируса, у Клеопатриним палатама и на попришту злочина над Хипатијом. У њој ћете обићи прве познате књижаре и радионице за преписивање, видети ломаче на којима су горели забрањени кодекси и тумарати по подземном лавиринту у Оксфорду 2000. године. Ово је нит која повезује класике с вртоглавим савременим светом и с данашњим расправама: Аристофана са судским процесима против хумориста, Сапфо са књижевним гласовима жена, Тита Ливија с феноменом фанова, Сенеку са постистином. Али пре свега ово је изванредна колективна пустоловина са хиљадама јунака који су током времена штитили књигу и чинили је могућом: то су усмени приповедачи, писари, илуминатори, преводиоци, путујући продавци, учитељице, мудраци, уходе, побуњеници, калуђерице, робови, пустоловке. Читаоци у планинским пределима и крај мора што хучи, по престоницама у којима се сабире моћ и у енклавама у које се знање скрива у бурним временима. Обични људи чија имена историја често не бележи, ти спасиоци књига прави су јунаци овог дела.
Милош Окука
НА ПУТЕВИМА СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Прометеј, Нови Сад
Ова књига проф. Милоша Окуке резултат је дугогодишњих истраживања, спроведених на богатом и разноврсном корпусу српске писмености 19. века. Према речима Ане Мацановић, ослоњен на релевантне језичке изворе, аутор је овим делом са различитих аспеката сагледао Вукову делатност у кодификацији српског језика и утицај његових савременика (и поборника и противника), који су при примени или одбијању Вукове књижевнојезичке и ортографске норме у својим делима, оштрим критикама и замеркама, употпунули Вуков рад и подстакли бржи развој српског књижевног језика.
Осећање за прошлост и садашњост српског језика, снажна подршка разумевању његове историје и очувању његовог идентитета, потврђују ауторову теоријску и практичну спремност за дијахронолингвистичко, социолингвистичко и културноисторијско сагледавање српске књижевнојезичке прошлости, те за осветљавање тешкога полувековног пута у развоју српског књижевног језика и усвајања Вукова језика и правописа у тадашњим државама и провинцијама – Србији, Војводини, Српској Крајини, Црној Гори и Босни и Херцеговини.
Жозе Сарамаго
МАЛЕ УСПОМЕНЕ
Лагуна, Београд
Португалски нобеловац у једној од својих последњих књига склапа незабораван мозаик успомена на своје детињство, проведено између Азињаге, села где је проводио лета код деде и бабе, и Лисабона, где је живео са родитељима. Његово приповедање је истовремено једноставно и мудро, дирљиво и духовито, а ове само наизглед „мале“ успомене откривају далеке корене пишчевог погледа на свет који ће пленити пажњу читалаца широм света у његовим најпознатијим романима. Дечак са искуством зрелог човека на крају свог животног пута призива у сећање догађаје који су се живо и неизбрисиво урезали у његово памћење, између осталих трагичну смрт свог старијег брата, мајку која сваког пролећа носи ћебад у залагаоницу и откупљује их почетком зиме, обожаваног деду и бабу који су му за студених зимских ноћи доносили прасенце у кревет да се угреје, своје прве сусрете са књижевношћу и муке са учењем да чита дешифрујући чланке из дневних новина, забаван дијалог у једном приручнику португалско-француског језика, који је заувек запамтио не знајући да је читао одломак из Молијерове комедије… Стога ова књига, пуна афористичких мисли и животне мудрости, као да следи мото на почетку, који је истовремено и пишчев књижевни аманет: Нека те увек води оно дете које си некада био.
Адил Исмат
ПРИЧЕ ЈУСУФА ТАДРОСА
Агора, Београд
Пред читаоцем се отварају странице романа који је, као сасвим аутентично књижевно остварење савремене египатске литературе, награђен Медаљом Нагиба Махфуза за књижевност. Главни јунак романа египатског књижевника Адила Исмата (1959), Копт Јусуф Тадрос практично монолошким приповедањем преноси приче о свом животном и уметничком стасавању и сазревању, о односима с родитељима и сестрама, о својим емотивним искуствима, о односу према Богу и цркви, успут градећи живописну слику живота по градовима и варошицама египатске провинције у периоду од шездесетих па све до данас, током којег је Египат доживео велике економске и друштвено-политичке промене пропраћене дубоким кризама. Иако се Исмат преко свог протагонисте, обичног човека, али необично надареног и страственог сликара, дотакао друштвених, политичких и верских догађаја током периода од пола века, као и атмосфере која је све то пратила, ово је најпре роман о уметности, о уметничком стваралаштву и стваралачком чину, као и о односу друштва према уметности и уметницима. Како аутор често истиче, овај роман је посвећен његовом сопственом уметничком искуству и стасавању, изазовима и мукама које је лично искусио.
Шубанги Сваруп
ГЕОГРАФСКЕ ШИРИНЕ ЧЕЖЊЕ
Дерета, Београд
Роман нас води широм целе Индије, од долина до острва, од градова до снежних пустолина, развијајући топлу лирску причу епских димензија, где пратимо наизглед неповезиве јунаке који имају само једну заједничку ствар: сви су у потрази за истинском, дубоком блискошћу. Упознајемо се с видовњакињом која разговара с дрвећем и научником који га проучава; геологом који покушава да оконча бесмислене ратове око глечера; љубавним паром који је зашао у осму деценију живота; мајком која покушава да ослободи свог сина револуционара; јетија који жуди за људским друштвом; корњачом која се испрва претвара у брод, а потом у жену; духом ишчезлог океана. И сви они ће бити део јединствене визије живота, бескрајне попут универзума. Шубанги Сваруп је овим романом освојила не само најпрестижније индијске књижевне награде већ је постигла и завидни међународни успех, јер је до сада преведен на више од двадесет језика. „Географским ширинама чежње“ ауторка је успела да створи јединствену визију човечанства у којој има и лепог и ружног, и љубави и зла, али и мистерија и тајни које стално откривамо у интензивном и смисленом односу са природом. Књига је овенчана најпрестижнијом индијском наградом „Сушила Деви“.