Светионик – Хотел „Батидур“

До мене, као код занатлије писца, дошао златни ватерполиста из Бијеле, у потрази за наративном помоћи… Саградио је породични мини-хотел на 12 метара од линије осеке, и пожелио да свака од 12 соба има посебну, аутохтону, бококоторску причу

Као када бих ја сазнао за најбољег међу столарима, и у њ наручио да ми за неограничени буџет направи савршену столицу (од врсте у коју кад човјек сједне, пожели да не устане), тако је и до мене, као код занатлије писца, дошао златни ватерполиста из Бијеле, у потрази за наративном помоћи…
Саградио је породични мини-хотел на 12 метара од линије осеке, и пожелио да свака од 12 соба има посебну, аутохтону, бококоторску причу.
Задуго сам размишљао како би то плаћени дизајнери по мојим језичким упутама осмислили ентеријер 12 соба с погледом на море – те дођох до сљедећих рјешења:
1. Породица З – од доба барока у Боки Которској: Прича о три вијека чувених свештеника, историчара, архитеката, професора, помораца, винара, спортиста;
2. Маслинарство – есенција Медитерана: Прича о првом од три лица малог обалног мјеста;
3. Винарство – рафинирана сторија која се пије: Прича о другом од три лица;
4. Рибарство – вјештина, занат, традиција: Прича о животу из мора;
5. Бијељанин Петар Желалић (1717–1811): Прича о православцу, витезу Малтешког реда;
6. Бродоградња у Бијелој: Прича о најпознатијем бродоградилишту на Јужном Јадрану, since MCMXXVII;
7. Ватерполо – спорт у коме море обликује Аполоне: Прича о јату златних делфина;
8. Једрење – снага бесплатног вјетра: Прича о умјетности навигације;
9. Петар II Петровић Његош (1813–1851): Прича из собе с погледом на Ловћен, гдје почива бокељски ученик, црногорски владар и генијални пјесник;
10. Папа Sixto V Peretti (1520–1590): Прича о папи чији је отац са Бјелских Крушевица;
11. Котор, Пераст, Херцег Нови: Прича о градовима у Боки;
12. Историја бокељског поморства: Прича о непрекинутом низу немирних времена, одважних капетана и њихових посада.
Вишеструки златни ватерполиста пожелио је из неких разлога да лијепи, нови, вижљасти хотел у називу обавезно има слово Р, што ме ограничавало, али и разигравало приде – јер је назив требало да буде огрнут у романизам, у неку „стару ријеч“ којој данас јесте потребан превод.
Изашао сам са ових седам сланих предлога, по растућем редосљеду: Хотел „Санторин“ (обални шљунак), „Портафортуна“ (поморска амајлија), „Перлето“ (љепотан), „Випера“ (поскок), „Траверсада“ (пут бродом од луке до луке), „Фигурин“ (онај који јесте, у естетском смислу), закључно с предлогом на који бих по задатим параметрима заиграо и у подне и у поноћ – Хотел „Батидур“. Батидур је звекир, алатка којом се куца на масивна врата, да би се она изнутра отворила добродошлицом.
Савршено.
Осмислио сам цијели наративни систем и Word документ прије пет година послао златном ватерполисти. До данас се није огласио. Можда зато што новосаграђени мини-хотел на 12 метара од мора и није постао породични него је издат. Под другим називом, на савршеној локацији, и даље је са изузетном наративном потенцијом.
Но што је нама до тога, је ли хотел породични, није ли, је ли с наративном потенцијом, или није?
Можда само због приче.
Ако ништа, научили смо што је то батидур.
Немојмо се заваравати: када бисмо усвојили само ријеч на дан, не само да бисмо постали златоусти него бисмо стварност око нас могли да посматрамо у већој менталној резолуцији.
Реците по души, да ли на Приморју звекире опажа онај ко не зна како се именује то у што гледа? Боме, границе нашег језика границе су нашег свијета.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море