ПРОГОН ИЗ ДОМА ОЧЕВОГ

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Иако су намере косовских Албанаца према Србима свима нама овде одавно јасне, последња дешавања их потпуно разголићују и за оне ван наших граница који желе да их виде и прихвате онаквим какве оне заиста јесу. Нервоза у Приштини очито расте из дана у дан и реалност да је њихова држава ипак само такозвана све више боли

Предуслов да Косово коначно одбрани свој државни суверенитет и истовремено заштити историјску истину од флагрантне злоупотребе Косовског боја, јесте да преузме меморијални комплекс на Газиместану и прогласи га спомеником културно-историјског наслеђа Косова. То значи редефинисање спомен-обележја са историјског и културног гледишта у складу са историјском истином, за шта би морао да се уклони садашњи споменик на Газиместану, насилно подигнут тридесетих година прошлог века, који има хегемонистички карактер – изјавио је неколико дана пед обележавање овогодишњег Видовдана „косовски“ „историчар“ Јусуф Буџови. Овај великан „косовске“ историографске мисли очито је инспирација и Вљори Читаку када Ричарду Гренелу одговара како Косовска битка није била српски подвиг него здружени (злочиначки?) подухват некакве балканске конфедерације против Османлија.
Озбиљан је прелом мозга потребан код косовских Албанаца да би један дан палили српске цркве и манастире, а други дан тврдили да су њихови, да се један дан (попут Албанца муслимана који је вашем аутору у Тирани причао како је му је Скендербег херој јер је пружио отпор продору ислама у Европу, о чему смо недавно писали) представљају као бранитељи хришћанске Европе, а други као жртве „хришћанског геноцида“ који се над њима спроводи још од 7. века. Проблем је, међутим, што они тачно знају шта јесте, а шта није њихово, и то просто избија из њих. Да није тако, и нама би било теже, јер да могу да се обуздају, не би палили српске цркве и манастире, испаљивали минобацачке гранате на њих (Дечани) и на њима исписивали графите мржње од „Смрт Србима“ (стара Црква Светог Ђорђа у Призрену 2004) до „Исус мрзи Србе“ (Црква Светог Николе у Приштини, 2021), него би око њих садили цвеће и тиме доказивали међународној заједници да су достојни чланства у Унеску и да им треба поверити српску културну баштину на Косову и Метохији. Овако, то што су причали јуче, демантују данас својим ужасним поступањем и константно доказују да је мит о „мултиетничком Косову“ заиста мит, за разлику од косовског завета који се потврђује изнова и изнова од 1389. године.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *