Не само љубитељима Бернхарда Шлинка, и не само љубитељима прича, ова књига ће се указати као антологија савршено исприповеданих савремених људских односа у различитим прекретницама у животу
Има већ двадесет година да немачки писац Бернхард Шлинк (1944) суверено заузима прва места по читаности међу нашом публиком. Након Читача (2002), који је много пре Оскаром награђене екранизације (2008) доживео успех нетипичан за књижевна дела која не спадају у бестселерску књижевност кратког даха, уследила су још четири романа и две збирке прича у ове две деценије. Бернхард Шлинк, по професији правник, који је радио и као професор на Хумболт универзитету и као судија уставног суда, у својим романима бавио се темама промишљаним управо из своје професије. Нацистички злочини, однос генерације синова према историјским гресима генерације очева (Читач и Повратак кући), те герилски напади РАФ-а и Бадер–Мајнхоф групе крајем шездесетих година (Викенд и Жена на степеницама) или колонијални злочини предбизмарковске Немачке у афричким земљама (Олга), теме су које је Шлинк обрађивао кроз појединачне, веома личне људске судбине, али увек их је промишљао из перспективе филозофије права, морала, етике. За разлику од оваквих епохалних тема, по којима је остао препознатљив широкој публици, у збиркама прича увек се указује један помало другачији Шлинк. Његове приче су у великој мери интимистичке, усмерене на породичне и љубавне односе, најчешће међу припадницима више средње класе, интелектуалцима различитих генерација, професионално оствареним, али који имају неке инхибиције на пољу емоција.На овакав распоред тема као да упућују и сами наслови збирки прича – Бекства од љубави, Летње лажи, до најновије Боје растанка. Да је у причама Шлинк личнији него у романима, може се закључити и праћењем промене приповедача или јунака његових прича. У прве две збирке (из 2004. и 2011. године) Шлинк приповеда углавном о младим људима или људима средњег доба. Тема старости је присутна у њима, али најчешће из перспективе односа деце с родитељима који су ушли у дубоку старост, те отуђења у породици, генерацијских разлика. Чини се као да Шлинкова приповедна визура прати његове личне године, из збирке у збирку. Јер у најновијој збирци, Боје растанка, приповедачи и јунаци прича су људи већ зашли у старост. Они сви, на неки начин, сумирају своје животе, али ти животи нису још увек угашени. Осећање љубави их и даље чини живим. Оно је, међутим, некад окренуто на тренутну животну ситуацију, а некад је израз сећања на љубави из младости и растанке којима су се завршавале. У овим причама Шлинк највише трага за могућношћу поновног сусрета љубавника из младости у старом добу и исправљања грешака. У маниру Чехова или Ибзена (у драмама) код Шлинка се из садашње ситуације отвара прича из прошлости и реконструишу односи и прећутане или недогођене ствари међу протагонистима. Како су последице тих неспоразума, растанака или бекства од љубави већ видљиве, јер се цео живот већ догодио, промене или зацељења при новом сусрету најчешће нема, али аутор као да сугерише да вреди расправити нешто што је остало нерасправљено у младости. Шлинка у овим причама занима и однос старијег, или тачније, остарелог мушкарца и младе жене. Разлика од по тридесет година између љубавника нивелише се интелектуалном супериорношћу и искуством старијег партнера, али јунаци таквих прича најчешће откривају немир, неспокој и привременост таквог односа који разоткрива сву своју непримереност. Теме које Шлинк овде покреће задиру и у односе брачног неверства. Приповедајући у причи „Лето на острву“ из перспективе дечака који с мајком проводи лето на мору, на Балтику, Шлинк показује како са стицањем првих еротских искустава на прелазу из дечаштва у пубертет, дечак долази у стање када може да разуме и подржи мајчину потребу за љубавном авантуром као краткотрајним извором животног узбуђења. Идући помало у корак са савременим „политички-коректним“ темама, Шлинк тему брачног неверства проблематизује из вишеструких моралних перспектива, где је она у служби пружања подршке пасторки хомосексуалног опредељења да заснује мајчинство. Иако и у тој причи („Вољена ћерка“) Шлинк настоји да покрене дубоке психолошке и моралне теме, намеће се утисак да је она, као данак савременој европској уметничкој агенди, веома натегнута и слабија од осталих. Приче у којима Шлинк проблематизује однос политичке издаје пријатеља у доба НДР-а („Вештачка интелигенција“) или отуђен однос двојице браће од којих је један био због болести растављен пет година од породице у детињству („Daniel, my Brother“), показују његово суверено владање људским драмама и моралним раскршћима у животу.
Не само љубитељима Шлинка, и не само љубитељима прича, ова књига ће се указати као антологија савршено исприповеданих савремених људских односа у различитим прекретницама у животу. займ онлайн на карту срочно на год