ПРИЧА О ТРИ ГЕНОЦИДА

ДИЈАЛОГ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

Шта се, заправо, десило на преговорима у Бриселу и ко одбија да допринесе напретку у дијалогу Београда и Приштине. О каквим то „геноцидима“ говори Аљбин Курти

Разговарано је о неколико конкретних предлога, али је једини исход о којем данас могу да известим да ће дијалог бити настављен – саопштио је у понедељак увече специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак. У жестокој конкуренцији бесмислених и испразних саопштења из бирократије ЕУ с којима смо се до сада сусретали, ово би сигурно могло да се сврста у сам њихов врх. Избегавајући да каже било шта конкретно, Лајчак је додао да је састанак председника Србије Александра Вучића и такозваног премијера такозваног Косова Аљбина Куртија био „тежак и показао да две стране имају врло различит приступ нормализацији односа Косова и Србије“, због чега је „начињен врло мали напредак“.
Свако ко ишта зна о дијалогу Београда и Приштине под покровитељством Европске уније и односа еврократије према том проблему не сумња да је наводни непристрасни посредник у ствари пристрасан. Доказ за то имамо и у овом саопштењу – фамозни Лајчак, иако делегиран из државе која сецесију јужне српске покрајине није признала, не гаји никакву неутралност ако говори о „нормализацији Косова и Србије“, најпре ону „неутралност“ спрам статуса Косова и Метохије на коју се ЕУ обавезала прихватањем звездице иза имена „Косова“, усвојену приликом ранијих преговора. Исто тако, одраније нам је познато да када се догоди неки инцидент везан за Косово и Метохију, уколико је српска страна одговорна, еврократе јасно и недвосмислено указују на њену кривицу, али ако су проблем направили косовски Албанци, онда се обе стране позивају на умереност, уздржаност, или шта већ.Поучени овим искуством и читањем између редова, из овог немуштог и баналног саопштења можемо извући два закључка – прво да за неуспех најновије рунде дијалога није одговорна српска страна, а друго је фрустрација због неоствареног, а очекиваног резултата. Закључак о фрустрацији може се извући из изјава датих пре састанка које су обиловале оптимизмом и високим очекивањима. И ово не без разлога, јер је Брисел био стекао утисак да је током претходних састанака преговарачких тимова на техничком нивоу нешто, ипак, договорено.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *