НОВЕ ЦРВЕНЕ ЛИНИЈЕ МОСКВЕ

Пише Ђуро Билбија

„Стратегија националне безбедности” – документ који је Владимир Путин потписао минуле недеље – упозорава да је „руски код“ главна мета западне меке моћи и да ће Русија, ако не успе да одбрани свој систем вредности и свој цивилизацији круг, бити у опасности да изгуби и државу. Стратегија је неке од досадашњих руских „црвених линија“ подебљала и повукла нове

Историјски процеси никад се не завршавају сасвим у некој тачки, па од ње почињу као нешто потпуно ново. Тако је и с догађајима чије последице мењају нешто у курсу озбиљних држава и у међународним пословима. Елементи робовласничког система дуго су постојали у феудализму. Сједињене Америчке Државе су доказ да је чисто робовласништво дубоко загазило и у капитализам.
Сви крупни потези с врха САД, Русије, ЕУ и Кине по правилу производе промене и последице које, у свом интересу, морају узимати у обзир и други. Зато су погледи из целог света били окренути према првој председничкој турнеји Џоа Бајдена, с успешним постројавањем НАТО–ЕУ савезника да поново признају америчко лидерство, као и према њеном наставку – сусрету с Владимиром Путином у Женеви.
Трампов „поспани Џо“ стигао је у Женеву са „свеже дисциплинованим колективним Западом“ и уверењем да има јачу позицију од оне с којом је „велики Доналд“ ишао на своје прве велике преговоре с руским лидером у Хелсинкију. Зато је себи дозволио – иако о томе у саопштењима из Женеве није било ни речи – да Путину предложи да се Русија постепено удаљи од Кине и пређе на страну САД и Запада. Да уради оно што је учинио Пекинг када је прихватио понуду Ричарда Никсона и Хенрија Кисинџера да Кину окрене од (и против) СССР-а у замену за западне инвестиције и технологије и отварање америчког тржишта за кинеску робу.
Путин је то одбио. Само Бајден, Ентони Блинкен и Сергеј Лавров знају – колико глатко.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Inspirativna tema. Šta je u ovome važno, ili interesantno za Srbiju. Po meni je to kvalifikacija iz „Strategije“, „novog, brzo menjajućeg sveta“, ili „proces fragmentacije i razdvajanja“. To je stagnacija zapadne ekonomije, slabljenje hegemonije zapadnih zemalja, gubljenje svetskog liderstva i potpuni fijasko zapadnog modela ustrojstva sveta. To je izvor napetosti u svetu, porasta opasnosti, posebno na bezbednosnom planu. Vodeća uloga zapadnih zemalja u savremenom svetu se završava, javlja se nelojalna konkurencija, ruše se svi osnovni zakoni i principi. Nove linije fronta nisu više samo između zemalja, već i unutar njih. Nova „Strategija“ je, čini se, „zvanični otkaz“ od liberalne frazeologije iz 1990. godine (pa i 2015) i njena zamena moralnim normama, zasnovanim na sopstvenim tradicijama. Danas, kada je Rusija vratila svoj status velike države i uspešno modernizovala armiju, obezbedila sebi bezbednosni mir, postoje sve pretpostavke da se rukovodstvo zemlje okrene rešavanju očiglednih unutrašnjih slabosti. Ako ovu kvalifikaciju iz „Strategije“ shvatimo kao realnu ocenu (ili procenu), a ne kao marketing, pitanje je šta Srbija radi u ovom „procesu fragmentacije i razdvajanja“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.