КРИК Вељка Беливука

Зашто је објављивање исказа Веље Невоље необично важна карика за разумевање криминално-обавештајно-политичке афере која се врти око његовог имена, и какве то везе има с једним недавним брифингом за новинаре у Белој кући у Вашингтону

Сада је постало, такорећи, званично. Тако да сви који умеју да читају више не морају да се труде да то прочитају између редова: да, појавио се, и то тако што је објављен свима нама пред очима, доказ који говори у прилог свим досадашњим сумњама да се деловање криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића, као испоставе Кавачког клана, не своди само на њихове језиве злочине и помоћ државних службеника наше државе коју су имали у извршењу свих тих кривичних дела која им се стављају на терет, већ да у свему томе постоји и страховито важан, ако не и кључан, елемент иностраности. У три речи, Централна обавештајна агенција.

БЕКСТВО ИЗ ДОМИНИКАНЕ Али кренимо редом, најпре подсећањем на споменуту уметност читања између редова и на ток закључивања захваљујући којима и не можемо да будемо потпуно шокирани када, црно на бело, дођемо до америчке ЦИА.
Полазимо, наиме, од документоване чињенице да је група Беливука и Миљковића дејствовала као српски огранак Кавачког клана Радоја Звицера из Црне Горе, који је своју моћ стекао захваљујући шверцу огромних количина кокаина из Јужне Америке на ову страну Атлантика. И који је у Црној Гори имао довољно сигурну луку која му је уосталом и омогућила да толико разграна своје послове. А то, опет, не би било могуће без заштите тамошње власти и њених безбедносних служби.
А те власти увеле су Црну Гору у НАТО; и све црногорске безбедносне службе, можете само да замислите, том приликом су прошле кроз опсежну и темељну операцију чишћења свих елемената који би по НАТО, то јест америчке интересе, на било који начин могли да буду штетни. Па ни Кавачки клан ни његови заштитници нису почишћени. Што нас враћа и на екстрапрофитирање овог клана од шверца кокаина из Јужне Америке, наиме, зар је ико у стању и да помисли да је нешто толико криминално и толиког обима у том делу света могло да се одвија без знања ЦИА? Уосталом, ено, постоји обимна литература о саучешћу америчке обавештајне службе у сличним операцијама још од Корејског рата, преко Вијетнама и Лаоса, до Никарагве (рукавац афере Иран-Контра), Панаме, Мексика, Хондураса, Венецуеле… И наравно да су у свим тим пословима користили непосредне (под)извођаче радова у виду криминалних група које се тиме баве.
Да, али можда ће неко замерити, увидом у географски атлас, да су све побројане локације предалеко од нашег кутка света. Што је свакако тачно, али то не значи и да због те околности америчке службе нису заинтересоване и за криминалне групе на овом простору; примера ради, наша Безбедносно-информативна агенција је у периоду после убиства премијера Зорана Ђинђића саставила интерни извештај, пресек сазнања о сурчинско-земунском криминалном клану у коме се наводи и да је вођа те групе Душан Спасојевић „одржавао блиске контакте са Чедомиром Михајловићем, америчким бизнисменом југословенског порекла“, за кога се наводи: „У периоду од 1981. до 1994. године био је сарадник ЦИА – коришћен на тлу САД, Африке и бивше СФРЈ. Користио је следећа имена: Брајан Мекин, Емир Грујић, Шандор Ковач, Чедо Опсеница, Ратко Пухар и Игор Барух… Имајући у виду да је Чедомир Михајловић, својевремено, био ангажован од стране америчке обавештајне службе, не искључујемо могућност да је исти у контакт са припадницима ’земунског клана’ управо ступио по налогу ове службе, у циљу праћења и сагледавања њихове активност. У том смислу, веома је реална и претпоставка да је Михајловић по налогу америчке службе и усмеравао поједине активности припадника наведене криминогене групације.“
Хоћемо да кажемо да све ово показује да помисао да су амерички обавештајци на некој врсти везе држали Кавачки клан, а преко њега и групу Вељка Беливука и Марка Миљковића, није нимало екстравагантна; напротив, екстравагантна би била претпоставка да такве везе нема.
Док нас ослобађање Звицеровог (и Беливуковог и Миљковићевог) колеге и сарадника Николе Вушовића из екстрадиционог притвора у Доминиканској Републици додатно учвршћује у овој претпоставци. Што нас и доводи до читања између редова онога што представници наших власти нису смели до краја да изговоре.
Председник Србије Александар Вучић, наиме, овог је викенда рекао: „Ми смо у 2:15 послали Интерполов захтев – нашу потерницу – за Вушовићем… али смо обавештени да ће га једна страна служба пустити, да ће извршити притисак на власт Доминиканске Републике да га пусте… У 6:15 они су га извукли из затвора, из екстрадиционог притвора. И Вушовић више није у притвору.“ Нешто раније је, истим поводом, рекао и ово: „Ви знате ко тамо једини одлуке доноси. Која земља и на који начин.“
И премијерка Ана Брнабић је говорила да, „како истрага одмиче, постаје јасно да постоји група људи која је умрежена (…) од стране неких страних служби“, а „Вечерње новости“ преносиле су да су „у перфидној операцији (…) регистровани утицаји страних служби и званичника. Наиме, извори ’Новости’ преносе нам да један дипломата из САД већ дуже време показује отворену наклоност према појединим функционерима СНС-а, који би после планиране ’политичке сахране’ Вучића, изазване његовом криминализацијом, преузели странку и власт у држави.“

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Упркос целом поверењу у Николу, сматрамо да горњи текст не заслужује позитивну оцену.

    3
    5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *