Ја теби сердаре, ти мени војводо…

Гала концерт Београдске филхармоније и Зубина Мехте

Зубин Мехта је први концерт с Београдском филхармонијом имао пре више од 60 година, када га је Борислав Пашћан, с којим је био на студијама дириговања код чувеног Сваровског, довео у Југославију, где је наступио у Београду, али и у другим градовима, што му је покренуло међународну каријеру. За разлику од многих, Мехта то никад није заборавио, па је одувек подржавао Београдску филхармонију

И десило се неочекивано. Кризни штаб за борбу против ковида 19 дао је дозволу Београдској филхармонији да се Гала концерт 10. јула одржи с пуним капацитетом Велике дворане Коларчеве задужбине. Наступ је преносио РТС, а дворана је распродата. Не само да публика воли Мехту него је и жељна концерата уживо.
Зубин Мехта је први концерт с Београдском филхармонијом имао пре више од 60 година, када га је Борислав Пашћан, с којим је био на студијама дириговања код чувеног Сваровског, довео у Југославију, где је наступио у Београду, али и у другим градовима, што му је покренуло међународну каријеру. За разлику од многих, Мехта то никад није заборавио, па је одувек подржавао Београдску филхармонију. Сваки пут кад наступа с њима, он се одриче хонорара у корист Фондације Београдске филхармоније, чији је почасни председник. Концерт је директор БФ Тасовац најавио као догађај године у региону и шире, а Мехта није штедео речи похвале за оркестар који је сврстао међу најбоље у Европи, ако не и свету. Када се занемари обострано бескрајно медијско обожавање, Београдска филхармонија је ове вечери заиста звучала као прави светски оркестар.

На програму је била Бетовенова Пасторална Шеста симфонија и Прва Брамсова. Пасторална симфонија је коришћена у различитим контекстима, а најлепше је приказана у Дизнијевој Фантазији, филму из 1940. у коме Филаделфијским оркестром диригује лично легендарни Стоковски. У тумачењу Мехте била је то класична интерпретација, без изненађења у темпима и динамици, лако и природно су се одвијала сва многа пасторална расположења, како приличи искусном мајстору за диригентским пултом. Ужелели смо се такве децентне и смирене музике без јурцања и акустичких шокова којима обилују данашња по сваку цену модерна извођења. Оркестар је с љубављу пратио покрете свог Мехте, дувачи су били одлични, перкусије такође, мотивисане гудаче водио је надахнуто концертмајстор Мика Павловић.
Брамс је своју Симфонију бр. 1 калио преко двадесет година, од 1855. до 1876. Ханс фон Билоу је назвао ово дело Бетовеновом Десетом, док је Брамс своју употребу Бетовеновог идиома видео само као чин свесног поштовања музичког језика великог композитора. Све најбоље показала је БФ и код Брамса. Музичари су, жељни правих концерата, са ентузијазмом и радошћу усклађено свирали, што им понекад недостаје у време редовних времена и сезона.
Зубин Мехта и данас зрачи шармом којим је освојио свет пре много година. Скромност, једноставност и потпуна посвећеност ономе што ради избија из сваког његовог геста. Смисао за дискретни хумор показује и сада, као и пре много година када је 1969. са Данијелом Баренбојмом, Жаклин ду Пре, Пинкасом Цукерманом и Исаком Перлманом учествовао у прекрасном, непревазиђеном пројекту Шубертовог клавирског квинтета Пастрмка, о чему је снимљен један од најбољих, незаборавних документарних филмова у историји музике. Мехта је свирао контрабас.
Публика осети све вибрације с бине, па су овације у сали Коларца биле срдачне и дуге. Синергија публике и музичара довела је на крају до свеопштег хорског и оркестарског He’s a Jolly Good Fellow, чиме је поздрављен омиљени диригент на крају велике и лепе музичке феште.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *