Џонсонов гамбит

Случај разарача „Дефендер“

Rule Britannia, jедна je од две незваничне химне Британије (друга је Jerusalem) и почиње овим стиховима: Rule, Britannia! Britannia, rule the waves! Britons never, never, never shall be slaves (О Британијо, господари таласима! Британци никада, никада неће бити робови). Песма је из 18. века и сведочи о поморској сили и империји у којој сунце никада не залази. А данас, ко то данас господари таласима?

Својевремено се, пре четрдесетак година, препричавао виц који је имао и наслов: „ТАСС извештава“. За оне мало заборавније, али и за оне млађе, ТАСС је Телеграфска агенција Совјетског Савеза. То је нешто као наш Танјуг или британски Би-Би-Си. Eво вица: ТАСС извештава да је совјетски трактор мирно орао поред кинеске границе када је један одред кинеских тенкова отворио ватру на совјетске пољопривреднике. Наш трактор је храбро узлетео, прешао на кинеску територију, па у бришућем лету кренуо ка кинеским тенковима, отворио је ватру и уништио их. Потом се мирно вратио на совјетску територију и наставио да оре.
Тако је било пред распад совјетске империје. Кина је, обратите пажњу, била непријатељ, а стварност и пропаганда нису имали много додирних тачака. Психолошко ишчашење је достизало свој врхунац који ће кулминирати распадом тог система и још неколико околних држава. Привид кохерентности је одржаван слепом идеолошком послушношћу која је наметана медијима масовних комуникација и страхом. Како то данас изгледа на Западу, империји која је прогласила да ће окончати све империје једном за свагда, па тако и сам појам историје?

[restrict]

СУДАР НАРАТИВА Дa видимо прво британску верзију догађаја и како се то њихов „трактор“ нашао у руским територијалним водама и шта је онда било. Ова верзија је заснована на извештајима Би-Би-Сија, „Гардијана“, „Телеграфа“, као и Министарства одбране (твитови) и изјава гласноговорника америчке војске, контраадмирала у пензији Џона Кирбија. Место догађања је море надомак Крима. Британија, како смо већ раније писали, има дугу традицију пројекције својих интереса у овом делу света – назовимо то тако.
Разарач „Дефендер“ (бранилац), брод Њеног краљевског височанства (HMS Defender– Her Majesty’s Ship је пуно име и презиме брода) седми је пловни објекат британске морнарице с тим именом. Први је поринут 1797, а садашњи 2009. Брод је дуг 152 метра, има депласман 8.500 тона и опремљен је најсавременијим ракетним (између осталог) наоружањем. „Дефендер“, илити „трактор“, налази се у Црном мору и креће од Одесе према луци у Грузији. Пут води поред полуострва Крим за које Британија сматра да је противправно присаједињено Русији и да и даље припада Украјини. „Дефендер“, дакле, иде најкраћим путем који води кроз украјинске територијалне воде баш испред Севастопоља (за Русе су то, наравно, руске територијалне воде). Руси су се ту нешто узнемирили и преко радија запретили, преноси Џонатан Бил, новинар Би-Би-Сија који се, ето, случајно нашао на том броду управо ту и управо тад. Неколико руских авиона (20) је прелетело „Дефендера“ у ниском (бришућем) лету, што се чује и на аудио-извештају новинара Била, а и пар бродова који су се ту затекли отворили су ватру. Али је то била само вежба о којој су Руси унапред известили све учеснике поморског саобраћаја. „Индипендент“ спомиње руску верзију догађаја по којој је Сухој 24 избацио две бомбе испред прамца „Дефендера“ у знак упозорења. Све у складу с нормама понашања и протоколом, пише у твиту канцеларије за односе с јавношћу Министарства одбране Велике Британије. Све у свему, ништа посебно. Тресла се гора, родио се миш. Борис Џонсон, наравно, тврди да је све то било под његовом пуном контролом.
Лепо спакована прича, нема шта. И све то тако пролази код већине зависника од дневних вести медија главног тока. На сву срећу, међутим, (још) постоји интернет где су заинтересованима доступни други гласови, тумачења, па и видео-записи сусрета британског „трактора“ с двадесетак руских борбених авиона и два брода обалске страже у Црном мору.
На основу свих сакупљених података, ствари су изгледа текле овако. HMS Defender је пловио Црним морем и ушао је око три километра у руске територијалне воде, дванаестак наутичких миља (око 20 километара) испред Севастопоља. Да ли дванаест година стар разарач који је опремљен најсавременијом технологијом може да „залута“ и промаши пловни пут за три километра? Не може. На сву срећу, на броду се, рекосмо, случајно нашао новинар Џонатан Бил, који на почетку свог чланка наивно и симпатично пише да је при приближавању јужном језичку окупираног Крима посада „Дефендера“ заузела борбене положаје и да су им сви борбени системи били спремни за дејство. Необичан начин да се плови устаљеним пловним путевима, зар не? Под пуном борбеном готовошћу.
Два руска брода обалске страже су пратила „Дефендер“ с којим су успоставили радио-везу и тражили су да британски брод напусти руске територијалне воде. Видео-записи тих комуникација доступни су на интернету. Енглез каже: „Ми смо британски ратни брод, ко сте ви?“ А Руси одговарају исто тако на енглеском (јак акценат): „We are a Russian warship“, и траже да напусте њихове територијалне воде. Ловци надлећу а обалска стража прети да ће испалити пуцње упозорења. То и раде. Види се на снимку да топ на прамцу руског брода испаљује три хица у правцу „Дефендера“. То су били хици упозорења који су циљали воду испред и иза британског пловила. „Дефендер“ је напустио руске територијалне воде без оклевања. Британски војни аташе је хитно позван на разговор у руско министарство одбране. Снимак дела тог разговора (без звука) доступан је на интернету и лепо се види како британски официр нервозно стиска оловку и слуша. Онда му, на крају разговора, руски колега званично уручује једну црвену фасциклу. Британац излази из зграде, седа у џип марке Ренџ Ровер, модел дефендер (провокација?) и одлази.
Британски извори потврђују дакле да се некакав инцидент догодио, али сасвим умањују могући значај и импликације. Јесу авиони мало летели изнад нас, али нас нису гађали бомбама, није их било много (само око 20) и нису пуцали у знак упозорења него су то тамо случајно биле неке војне вежбе.

ШИРИ КОНТЕКСТ Да погледамо сад мало шири војни, па и онда и политички контекст ове операције. Јер то она свакако и јесте – операција.
Британија је савезник садашње владе у Кијеву с којом је успоставила и војну сарадњу и „Дефендер“ није први британски разарач који залази у руске/украјинске воде. HMS Dragon, „Змај“, то је урадио октобра прошле године. Тог пута, међутим, у близини „догађаја“ (сасвим случајно) нашли су се холандска фрегата/разарач HNLMS Evertsen и амерички разарач USS Laboon. Ако томе додамо и присуство, негде тамо горе, америчког авиона за прикупљање података, онда војна нарав овог случаја постаје јаснија. Како би улепшали ову манифестацију пријатељства и сарадње, можемо и да додамо да је на пролеће ове године Украјина спремала велику војну офанзиву на Донбас која је спречена реакцијом Русије – на украјинску границу успела је да за мање од две недеље стационира неких 90.000 војника са свом потребном опремом. Американци су на то рекли „no, thank you“ и почели да заказују сусрет с Путином. Британци су остали без рата и без места за тим преговарачким столом. Да овај војни преглед завршимо уз неколико цитата. Гласноговорник руског Министарства одбране, генерал-мајор Игор Конашенков је одговарајући америчком колеги Џону Кирбију навео да је британски разарач у Црном мору за руске оружане снаге само једна лепа, велика и дебела мета (жирная цель). Даље је замолио да се британски и амерички бродови суздрже и да престану да беспотребно изазивају судбину, као и да престану да следе пример украјинске морнарице и њихове флоте сачињене од комараца (толико о томе!).
Конашенков је рекао оно што отприлике сви знају. Црно море је руска бара и нико и ништа ту не плови, а да није на нишану и у домету руских ракетних система. Али и боље и лепше од тога, бар што се Руса тиче. Пише пре неки дан руски коментатор војних питања Андреј Мартјанов да су Руси најзад пребацили у војну базу у Латакији (Сирија) известан број ловаца MiG-31K који су опремљени супермодерним ракетама Кинџал (бодеж). Ова ракета има домет од 2.000 километара, што је уз долет авиона који је носи око 3.000 и постиже брзину већу од мах 10. Да се зачас вратимо математици из основне школе. Од Латакије до Крима (на пример) има око хиљаду километара. Брзина од мах 10 је неких 12.000 километара на сат. Значи да ракета која може да носи и нуклеарну бојеву главу стиже до неког следећег британског „трактора“ надомак Севастопоља за пет минута. НАТО при томе нема одбрану од Кинџала. Но ово је ствар естетике, наравно. Лепо изгледа на мапи када ракета лети преко читаве територије Турске, али може она да се испали и с Крима (та стиже за минут и мање). Могу и руски пилоти са већ вишегодишњим искуством ратовања у Сирији да полете с оближњег аеродрома и избуше брод ракетама као стару канту. Или можда да пробамо неку од оних 4-5 ССК црноморских подморница најновије производње наоружаних Калибар ракетама (испаљују салве од по шест комада) и торпедима, думају руски генерали. То је отприлике генерал-мајор Конашенков и хтео да поручи британским колегама. Учтив је па није баш хтео да иде у детаље, али ето, то је то – господо, немојте се играти, молим вас.

СУМА СУМАРУМ Како сад све то урамити у јасан геополитички оквир? ’Ајде да пробамо овако.
После (још једног) неуспеха пролећне украјинске војне офанзиве Американци су допустили (то тако изгледа с њихове тачке гледишта) завршетак радова на гасоводу „Северни ток 2“ који доводи руски гас у срце, мозак и утробу европске индустрије – у Немачку. „Северни ток 2“ практично замењује традиционалну јужнију руту кроз Украјину која је, услед политичке ситуације у тој земљи, под знаком питања. Поред уступка у вези с гасоводом, Американци су затражили састанак Бајдена и Путина. Руси који већ годинама сматрају Американце за договорнонеспособне (договор неспособен) нису били претерано одушевљени, али су пристали. Да ли то Американци раде на одвајању Русије од Кине? Вероватно. Но за нашу тему је овде мање битно ко је за столом. Битно је ко није – Британија.
Последњих недеља се исто тако чују гласови да Ангела Меркел и Емануел Макрон желе да поправе односе с Русијом, па чак и да позову руског председника на јулски састанак Европског савета. Холанђанин је с индигнацијом изјавио да он онда неће ни присуствовати састанку (власник бојног брода Еверстен), а Пољаци и балтичке земље су дигли дреку. Британија која је изашла из Европске уније ту се ништа и не пита. Није за преговарачким столом.
Дакле, ситуација је с острвског гледишта врло озбиљна. И за Американце и за Европљане, Британија се убрзаним корацима претвара у другоразредну политичку силу, што је, наравно, потпуно неприхватљиво. И док се око тога сви слажу, много је мање сагласности око предузимања следећих корака. Шта да се ради (Что де́лать)? Што би рекао руски романописац и теоретичар књижевности Николај Гаврилович Чернишевски.
Испада да је тренутно једини геополитички сто где нова, независна, глобална и слободна Британија може да седне и афирмише своје интересе јесте сто НАТО-а, војне алијансе. Пошто им случај Скрипаљ и тровање новичоком изгледа није упалио, досије о Трампу (Steele dossier) само делимично… онда се неко сетио да би било добро да „Ејч-Ем-Ес трактором“ заору једну лепу бразду по руском Црном мору. Изванредно, како се само ја тога нисам сетио – виче усхићени Борис Џонсон. Министар спољних послова Доминик Раб као да није био сигуран да би то била исправна одлука. Каже да је саветовао да се Руси не узнемиравају. Сигнали су видљиви да ни делови војске ни владе нису одушевљени. Министар одбране Бен Волас ту се чини најсумњивијим. Изгледа да је он смислио генијални план – како потопити сопствени разарач. Похађао је човек војне школе, догурао до капетана, ваљда зна шта говори. Ваљда. Борис сад тврди да је знао све од почетка и да је он то и одобрио. Занимљиво. Познајући Бориса, додуше, он никада ништа друго не би ни изјавио. Зар ОН да нешто не зна, не разуме или не може. Таква једна јединствена, вишеструко надарена, готово ренесансна личност каква није виђена, ако не баш од времена Перикла, а оно бар од времена Винстона Черчила? Никако. Но када нас мине потпуно ирационално одушевљење, морамо да се запитамо: да ли су ово први знаци да и Британија постаје договорнонеспособна? Или је можда Борис преузео одговорност само зато да би изгледало да контролише ситуацију и да би тако опстао као колико-толико компетентан саговорник? О томе ће историчари.
Но да ми видимо шта, у ствари, значи та руска формулација о неспособности међународног политичког партнера да се држи договора? Значи да Сједињене Државе, на пример, немају никакву кохерентну спољну политику већ да је то скуп сасвим различитих интереса који користе државне ресурсе (војска, дипломатија, финансије итд.) како би остварили сопствене уске интересе. Сада већ знамо, на пример, да када је Трамп говорио о повлачењу америчке војске из Сирије, то не само да се није догодило већ му је речено да се на томе ради, а управо је учињено супротно – нове снаге су тамо пребачене. Значи, од договора с председником нема вајде, јер свака обавештајна агенција (има их 17) шпијунира оне друге за сопствени рачун и вуче потезе који јој одговарају. Ту је онда војска, политичари, Силицијумска долина, трговци оружјем, дрогом, нафтом, лековима, људима… И на тој сцени сад маневрира и Британија. Да ли је Борис Џонсон смислио упад „Дефендера“ у сарадњи с украјинским колегом, бившим комичарем, председником Зеленским и његовим генералима с комарцима? Врло је могуће. Џонсон је одувек показивао склоности за водвиљ и хумор. Овај пут је то, међутим, могло врло скупо да кошта и нису сва министарства, сви министри и све војне структуре одушевљени овим подвигом.
Свакако је занимљиво и то да се инцидент догодио у тренутку када су пуштени у оптицај гласови по којима Џонсон тражи састанак с Путином. Једно с другим некако не иде, опасна провокација и позив на разговор. Има лакших и мање опасних начина да се организују међународни сусрети на највишем нивоу, нуклеарни рат није најпоузданији метод.
Rule, Britannia! Britannia, rule the waves! – одјекује велелепним ходницима и салама Министарства одбране Велике Британије. Одјекује у главама политичара и следбеника који још верују у митолошке империјалне обрасце и у сопствене медије. Неки изгледа још верују и у изузетна борбена својства вишенаменских трактора који мирно ору поред кинеске или украјинске границе. Хоће ли, дакле, бити још сличних уплива у руске територијалне воде? Или смо неповратно зашли у свет асиметричних реакција и поступака? Биће да јесмо. Ове шаховске симултанке производе бар пет или шест димензија на сат. Па ко истраје. За нас је најбоља варијанта мирољубиви реми у било ком потезу, ако ми (грађани) и наши интереси имамо било какве везе с тим шаховским таблама и рукама које вуку надахнуте потезе типа жртва разарача за трактор – Џонсонов гамбит.

[/restrict]