БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Дуг великом писцу

Београд подиже споменик Меши Селимовићу

Одбор за подизање споменика Меши Селимовићу одржао је другу седницу којој је председавао председник Одбора Александар Гаталица. Били су присутни, између осталих, и заменик градоначелника Горан Весић и заменица председника Скупштине Града Београда Андреа Радуловић

Овом приликом, књижевник Александар Гаталица је истакао да му је велика част што је председник овог одбора, не само зато што је Селимовић писац и што је извршио велики утицај на њега лично већ и зато што ће се на овај начин Београд одужити нашем великану.
„Простор где ће се налазити споменик веома је инспиративан и налази се на углу улица Краља Петра и Јованове. Инспиративан је јер је с једне стране сакривен, а с друге приметљив као простор у урбаном делу Дорћола. Пружа могућност да не добијемо конвенционални споменик, у смислу бисте на постаменту, већ да прикаже невероватан Мешин, чак збуњујући живот, који као да је имао три живота у једном. Простор омогућава да се реализује неколико пластичких делова који ће бити у међусобној вези и то средишни са споменичком скулптуром, какве виђамо у Београду, и још две или чак три целине које би биле у вези са спомеником. Све заједно, како ће пропозиције конкурса налагати, требало би да симболично осликавају и кривудав и раван пут великог човека какав је био Меша Селимовић“, рекао је Гаталица.
На седници је договорено да се распише конкурс који би био и отворен и по позиву.
„То значи да ће троје вајара бити укључено по позиву, а биће пружена шанса и другима да дају своје решење у равноправној утакмици са њима. Ово потоње резултат је размишљања да се да шанса младим вајарима, те да се подстакне фигуративно вајарство које је у неку руку у другом плану у данашњем времену. Надамо се да ћемо такође добити радове и студената и афирмисаних уметника из региона, јер је Меша српски писац, али ’пружа руке’ читавом региону“, казао је Гаталица.
Он је најавио да је у плану да Београд овај споменик добије следеће године у јулу, када се навршава четири деценије од смрти нашег великог писца.
Сквер на којем ће бити ова споменичка целина удаљен је иначе око две стотине метара од стана где је била последња Мешина београдска и животна адреса.

Зоран Љ. Николић МАСОНСКИ СИМБОЛИ У БЕОГРАДУ Службени гласник, БеоградОва књига несумњиво показује колико је Београд био важан на карти европских слободних зидара током протеклих неколико стотина година и колико је значајних масонских потписа остало на грађевинама овог града. Значај овог дела јесте у томе што се први пут широј јавности открива колико је и у симболичном смислу српски престони град капија Европе, јер показује велику историјску важност Београда. Најзад, ово је први пут да један град добије књигу која читаоца води у обилазак важних улица, споменика и грађевина на овакав начин, гледан кроз утицај слободних зидара на његову историју.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање