Svet u kome bi i dalje mnogi radije živeli

„Prijatelji ponovo zajedno“

Jedan od najuspešnijih i širom sveta najomiljenijih sitkoma, „Prijatelji“, nedavno je dobio neočekivani epilog u formi svetkovine zvane „Prijatelji ponovo zajedno“, memorijalnog specijala pred čijim je kamerama ne samo oživljena prošlost ove čudesno popularne serije već su se pred njima okupili i svi junaci njeni, sedamnaest godina od poslednje epizode

Pre nekoliko nedelja svet je ponovo zapao u euforiju zbog čuvenog sitkoma „Prijatelji“. Razlog? Ista ekipa autora i protagonista upriličila je pod zamašnom finansijskom podrškom HBO-a televizijski poludokumentarni šou „Prijatelji ponovo zajedno“. Da, čuveni „Prijatelji“ ponovo su stali pred televizijske kamere, 17 godina posle penzionisanja njihovog čuvenog sitkoma, jednog od najvoljenijih i verovatno komercijalno najuspešnijih u istoriji američke televizijske zabave. A da je tako, potvrđuju i sume kojima su započeli ovaj memorijalni specijal „Prijatelja“. Dakle, od 1994. do 2004. godine, koliko je sitkom trajao, snimljeno je 236 epizoda. Serijal je bio prikazivan na, kako rekoše, više od 220 teritorija na svetu, bio je sinhronizovan na mnoge jezike (ilustrovan je ovaj podatak zanimljivim isečcima iz epizoda serije u kojima čujemo protagoniste kako „govore“ na japanskom, španskom, italijanskom, nemačkom i raznim drugim jezicima), na domaćem, američkom, terenu bio je na prvom mestu gledanosti kada je reč o televizijskim komedijama šest sezona zaredom – svaku epizodu pratilo je oko 25 miliona Amerikanaca, a poslednju čak 50! „Prijatelji“ su bili hit pre striming servisa i široko rasprostranjene kablovske televizije i njihove ponude na zahtev, pa je pojavom ovih modernih načina konzumiranja TV sadržaja sitkom „Prijatelji“ dobio novi život. Kažu da su njegove epizode preuzimane s ovakvih servisa neverovatnih sto milijardi puta! Odnedavno je od „Netfliksa“, koji ga je imao u komercijalnoj ponudi poslednjih pet godina prethodne decenije, šou preuzeo HBO, pa su njegove platforme sada obogaćene sa svih deset sezona ove serije, kao i ovim dokumentarcem, koji je takođe dobio multimilionsku podršku svetskog gledališta.

„Prijatelji“ popularni kao nekada

Iako ih nema već sedamnaest godina i neće ih u nekom novom izdanju nikada više biti, što je i poručeno u ovom filmu i objašnjeno zašto, „Prijatelji“ nikako nisu zaboravljeni i zapravo su pojavom novog načina gledanja televizije popularni kao nekada. I svakako još komercijalniji. Otuda i nije čudno što su svih šestoro glumaca, kao i glavni autori serije, prisutni u stvaranju ovog specijala i na pozicijama izvršnih producenata, dobili od HBO-a između dva i po i tri miliona dolara za učestvovanje u njegovom snimanju.
Svakako da je ovako veliki novac pokvario navodnu spontanost ponovnog okupljanja „Prijatelja“, koji su neuspešno spontano evocirali uspomene sa snimanja. Ali to nikome od starih i još brojnijih novih obožavalaca nije smetalo. Kulturni fenomen, kako su u medijima nazivali „Prijatelje“, čija je neverovatna popularnost doslovno širom sveta bila, a i dalje je, predmet ozbiljnih studija, komentara i stručnih analiza najuticajnijih i najkomercijalnijih magazina u svetu. Ne postoje nijedne iole značajne novine niti televizija koje se na svojim udarnim stranama, s podrazumevajućom podrškom na naslovnicama, ili u svojim udarnim programima nisu bavile ovom serijom, kao što verovatno neće biti ni sada onih koji su propustili da skrenu pažnju na postojanje ovog sentimentalnog šoua. Specijal je i sada kulturni fenomen pošto je njegov pandemijski prodor u svet, baš kao što je tokom deset sezona u tom svetu nadmoćno bila prisutna serija, jedina planetarno prisutna atrakcija koja je nadmašila u vestima dominantnu koronu. Možda i zato, ko zna, duhovitost, opuštenost, naivnost humora ove serije danas, kada su svi ti elementi potisnuti iz aktuelnih popularnih sitkoma i unakaženi nakaradnostima „novog normalnog“ koje diktira neoliberalni asortiman obaveznih novih vrednosti, deluju tako privlačno. Nijedna serija iz prošlosti nije naišla na ovako oduševljenu podršku današnje publike iako, zamislite, među njenim autorima ni protagonistima nema nijedne „obojene“ ličnosti. I još je čudnije da im na tome niko nikada, pa ni sad, nije zamerio!
Zamerke ovom specijalu „Prijatelja“, doduše, moguće je naći. Neiskrenost, lažna spontanost, potpuni izostanak razgovora o karijeri svake od zvezda ove serije posle okončanja „Prijatelja“. Neverovatno, ali nije pomenut ni neuspeli pokušaj da se posle okončanja serije ona na neki način i dalje eksploatiše i održi u životu pokretanjem takozvanog spinofa, izvlačenjem jednog od junaka serije, Džoija (sa Metom Leblankom), u njegov samostalni šou „Džoi“. Niti je pomenut poslovni poduhvat bilo koga od ostalih glumaca ili autora posle „Prijatelja“. Da li zato što baš niko od njih, čak ni najveća zvezda među njima Dženifer Aniston, po okončanju „Prijatelja“ nije uspeo da se obre ni blizu u nečemu tako uspešnom. Ovaj usiljeno veseli dokumentarac je, iako sasvim nehotice, to i dokazao setom na licima glumaca koji su se posle toliko vremena vratili svojim nekadašnjim likovima u do najsitnijeg detalja originalnim rekvizitima opremljenom studiju u kome su snimane epizode „Prijatelja“. Na tim se licima, čini se, istinski iskreno videla ne radost što je ekipa ponovo na okupu već što su se domogli za njihov današnji status ogromnog honorara, i to na poslu koji ih je proslavio. Mada, samo još ovog puta. Kroz intervju upriličen ispred legendarne fontane gde je počinjala svaka epizoda i na još čuvenijem kauču iz kafića u kome su sedeli, oživljeni su momenti sa snimanja, a u zabavno montiranim isečcima iz najčuvenijih epizoda, kao i uz pojavljivanje slavnih gostiju (Dejvid Bekam, Tom Selek, Eliot Guld, Ledi Gaga, Džastin Biber), mogao se steći utisak i o značaju uspeha prošlih vremena, i o čudesnoj pobedi ove serije nad vremenom koje možda fizički gazi izgled vidno izmenjenih i pomalo oronulih njegovih zvezda, ali koja nije pregažena godinama već deluje da je i dalje „brend“ bez premca s armijom poklonika koja narasta.
Razloga ima nekoliko i njima je možda lako objasniti kulturološki fenomen „Prijatelja“ o kome se razglaba na sve strane od kada je serija prvi put dosegla vrh gledanosti. A zapravo kao da nema nijednog, jer je tajna ovog, u suštini, a posebno iz današnje perspektive, detinjastog šoua i dalje nedokučiva. Da, pisanje je vrhunsko, duhovito, za ono vreme originalno, kasting (o kome su autori serije u ovom dokumentarcu detaljno govorili dokazavši još jednom da je slučaj najbolji režiser i kasting-majstor od svih) idealan, ekipa od prvih dana emocionalno i na svaki drugi način savršeno uklopljena, ali sve to manje-više možete naći i u brojnim drugim serijama koje nisu uspele da postanu fenomen niti da potraju toliko dugo. Za one koji vole da politikom objašnjavaju sve, glavni razlog ovog pandemijskog uspeha „Prijatelja“ je zapravo nepolitičnost. Otuda uspeh na svakom mestu na ovoj planeti, koja je u ovom njegovom osvajačkom pohodu bila, i danas je još više, zaista malena, kao selo. Autori serije nisu se ni u jednom momentu doticali stvarnosti izvan onih nekoliko prostorija u kojima su obitavali „Prijatelji“. Nijedan spoljašnji politički događaj, pa čak ni istorijski teroristički napad na Ameriku 2001. godine, kao ni ličnost ili bilo kakva situacija koja je tokom tih deset godina obeležavala naš svet nije uticala na sadržaj i jedne jedine epizode. Tako se duhoviti, bleskasti, naivni i nevini život „Prijatelja“ kao neka prostirka mogao uneti u svaku kuću bez ikakvog prilagođavanja, osim ponegde jezičkog. I svi su razumeli taj humor, prihvatili ga kao svoj, a sve likove kao sopstvene prijatelje, pa su oni postali njihov realni životni pratilac. To su, istinski potreseni okončanjem serije, u ovom dokumentarnom osvrtanju na prošlost „Prijatelja“ potvrdili obožavaoci iz svih krajeva sveta. Neki su otišli toliko daleko u poistovećivanju likova „Prijatelja“ sa sopstvenim životom da su brojne odluke donosili u skladu s duhom serije.

Inficiranje svetske populacije „smešnim virusom“

Nije naravno ni prvi ni poslednji put da se obožavaoci do te mere „prime“ na ono što im se servira putem malih ekrana da izgube dodir s realnošću i zature se u imaginarnom svetu koji im deluje daleko zanimljivije, pa i važnije od sopstvenog ništavnog, praznog i mizernog. Mada, izgleda da su u tom pogledu „Prijatelji“ učinili mnogo više od drugih jer su zaista obogatili ili značajno učinili prihvatljivijim živote miliona ljudi širom sveta. Pandemija virusa „Prijatelja“ srećno je inficirala milione ljudi, ubeleživši se u istoriji zabavne televizije kao jedan od najvećih uspeha. Bez psovki, nasilja, bilo kakvih izliva ljudskih gadosti, kojima se inače rado služe autori većine današnjih popularnih serija, „Prijatelji“ su čistim humorom, produhovljenim karikiranjem najobičnijih životnih situacija šestoro mladih ljudi opisali svet u kakvom je većina ljudi na svetu tadašnjem, a današnjem još više, volela da živi. I u tome je tajna sveobuhvatnog inficiranja svetske populacije ovim „smešnim virusom“. Svi su naprosto poželeli da imaju takve prijatelje, a mnogi su čak i zamislili da se, gledajući ovu seriju, zaista druže s njima. Gledalačka je stvarnost tako na izvestan način izmenjena uticajem ove serije. I u tome su njen najveći uspeh i značaj. Tim pre što, posebno posle ove epizode ponovnog okupljanja i konačnog rastanka, deluje ne da nisu prevaziđeni to njihovo infantilno ponašanje i njihov humor bez prostakluka i agresivnosti već da su, iako arhaični za vreme današnje „oslobođeno“ od svega što se do juče smatralo normalnim, nešto za čim vapi publika, koja na sreću nije zaboravila, pa ni prihvatila da je novo normalno današnje zapravo nenormalno. Gledanje „Prijatelja“ u tome pomaže.