Proverene vrednosti u borbi protiv novog (ne)normalnog

TV zabava u vreme pandemije

Ljudi zatvoreni u svojim kućama na „nepredvidivo ograničeno” vreme, stišnjeni teskobom stresne i sumorne svakodnevice koja im je domove pretvorila u prostor za teško robijanje, kao i strahom od svega što se dešava napolju, pribegli su davno oprobanim programima za „ubijanje” vremena i teskobe – starim sitkomima koji su tokom proteklih pandemijskih godinu dana postali najkomercijalnija televizijska ponuda širom sveta

Prethodnih godinu dana milioni ljudi širom sveta proveli su u strahu od bolesti i uglavnom prinudno ili čak i dobrovoljno izolovani u svojim kućama. Zaključani u strahu. I uglavnom su vreme zatočeništva proveli pred malim ekranima. Za mnoge je ionako kod kuće vreme provedeno u dokolici drugi naziv za vreme provedeno pred televizorima. I šta su svi ti ljudi najradije gledali? Zapanjujuće je saznanje da su tokom pandemijske izolacije ljudi najčešće zabavu pronalazili u starim serijama iako je pojava novih proizvoda na svim mogućim kanalima i striming platformama u ovom periodu bila bogatija nego inače. Doduše, treba biti pošten pa reći da ovaj neočekivani trend okretanja većeg dela gledalaca serijama koje su već prikazivane nije proizvod pandemije jer se pojavio kao realnost nekoliko godina pre kovid zaključavanja. Zamašan deo gledalaca se i pre prošle godine mnogo radije i mnogo masovnije okretao čuvenim serijalima nego novim. I u tom izboru su otišli žanrovski još dalje pošto su se, izuzev jedne serije, gotovo isključivo opredeljivali za sitkome. Dakle, stari-dobri humor kome su se smejali nekada, u boljim vremenima i uslovima, ne da nije izgubio svoju duhovitost, privlačnost ili šarm već je u novim poremećenim vremenima „novog normalnog“ taj stari dobri humor za mnoge imao blagotvorno i spasonosno dejstvo. [restrict]

„Prijatelji”, „Ofis”, „Porodica Soprano”…  Nije otuda čudno da su baš ovaj maj autori i producenti čuvenog sitkoma „Prijatelji“ izabrali za emitovanje specijalne epizode, o čemu smo nedavno pisali. Ovaj čuveni i jedan od najkomercijalnijih sitkoma u istoriji američke televizije i dalje je, sedamnaest godina posle njegovog trajnog skidanja s programa, popularan kao da se sada snima. Iako je u međuvremenu stasalo nekoliko novih generacija televizijske publike sa svojim zvezdama i možda bitno drugačijim ukusom, „Prijatelji“ ne da nisu zaboravljeni ili potisnuti bilo kojim novim konkurentom već im je popularnost narasla do kultnog statusa. Pa tako nimalo ne čudi to što je svih deset sezona ovog serijala tokom prethodnih dvanaestak meseci bilo u vrhu gledanosti putem preuzimanja s odgovarajućih platformi, kao i udarni hit „Netfliksa“, koji je, zanimljivo, ipak odlučio da ustupi katalog „Prijatelja“ ljutoj konkurenciji „Vorner mediji”, koji je za svoju platformu „HBO maks“ otkupio od „Netfliksa“ za 425 miliona dolara pravo da njegove epizode nudi svojim mušterijama tokom narednih pet godina. Skoro pola milijarde dolara za samo petogodišnja prava na nešto što je tokom postojanja, a i više od decenije i po kasnije, bezbroj puta gledano, reprizirano, liferovano na DVD nosačima ili bilo u ponudi video-klubova kablovskih provajdera? Ipak, računica je jasna. Tokom narednih pet godina HBO će vratiti bar duplo više od uloženog novca za prava na „Prijatelje“, koji ni izbliza nisu jedini ponovo (ili je tačnije reći i dalje) superpopularni stari sitkom.

Iako tako deluje zbog istinskog obožavanja zvezda ovog sitkoma od strane publike širom sveta, „Prijatelji”, zanimljivo, nisu bili udarni američki sitkom koji je tokom pandemijskih meseci zabavljao publiku u Sjedinjenim Državama. Na svetskom tržištu su oni možda bili hit broj jedan, ali na domaćem, američkom, ipak nisu. Tu titulu je neočekivano poneo sitkom „Ofis“ i to američki rimejk čuvene britanske serije istog naziva koja je, uzgred rečeno, značajno zabavnija i kvalitetnija od ove svoje američke verzije. Kako god, američki „Ofis“ (originalno je emitovan punih devet sezona sve do 2013. godine) tokom prethodnih godinu dana bio je u „Netfliksovom“ katalogu, odakle je od strane samo američkih gledalaca preuzeto pedeset sedam milijardi minuta njegovog programa! Još je bizarnije da je odmah za njim za američku publiku bilo neodoljivo „bindžovanje“ epizodama takođe pre više godina (tačno deset u oba slučaja) okončanih serija „Vampirski dnevnici“ i „Nova devojka“. Jedina serija koja ne pripada čak ni posredno humorističkom žanru je čuvena krimi-drama iz produkcije HBO-a „Porodica Soprano“, čija je popularnost, stabilno prisutna sve vreme od kada je okončano njeno snimanje, drastično porasla tokom pandemijske 2020. godine. HBO je upravo zahvaljujući „Sopranovima“ okončao prošlu godinu (a trend se nastavio i ove) sa čak dvostrukim povećanjem gledanosti njihovog starog kataloga. Razumljivo je da su zato, kao da je reč o skupocenim fudbalskim zvezdama, počeli transferi starih serija između kablovskih i striming servisa. Pomenusmo pazar „Prijatelja“ od strane „Vorner medije“, ali sličnu kupovinu je obavio i „NBC–Juniverzal“, koji se za sumu od pola milijarde dolara domogao pomenutog hita godine američkog „Ofisa“ – takođe će tokom narednih pet godina biti udarna ponuda njihovog nedavno pokrenutog striming servisa „Pikok“. Obe serije su do sada Amerikancima bile dostupne preko „Netfliksa“. Zašto su ih ustupili konkurenciji samo oni znaju, ali su dobijeni novac odmah utrošili za nabavku, pogađate, takođe starih dobrih serija. Još jedan klasik američkog televizijskog humora, čuveni sitkom „Sajnfeld“ je tako postao deo njihove ponude, mada tek od kraja ove godine i isto tokom narednih pet godina. Za taj transfer su platili pola milijarde dolara. Za istu sumu „HBO maks“ je nabavio kompletan katalog kultne animirane serije „Saut park“, a za sitkom serijal „Štreberi“ (Big Beng Theory) dali su čak šeststo miliona dolara. I tako redom, do manje ili više skoro zaboravljenih serija. Većina njih je postala ponovo zanimljiva za sve brojnije i kvalitetnije ponude gladne striming servise. Pojavili su se i podkasti koji se bave fanaticima pojedinih serija, pa čak i oni koje vode neke od bivših zvezda popularnih serijala koje u višesatnim obraćanjima publici nude evociranje uspomena sa snimanja, što se pokazalo izuzetno komercijalnim tokom izolacije i kućnih pritvora miliona ljudi širom sveta.

 Masovna terapija starim humorom  Ta izolacija je, inače, glavni argument u objašnjavanju stručnjaka, publike i psihologa ove nove pomame za starim serijama. Ljudi zatvoreni u svojim kućama na „nepredvidivo ograničeno“ vreme, stišnjeni teskobom stresne i sumorne svakodnevice koja im je domove pretvorila u prostor za teško robijanje i straha od svega što se dešava napolju, pribegli su davno oprobanim programima za „ubijanje“ vremena i teskobe. A to što su prevashodno spas od anksiozne stvarnosti pronašli u komedijama nije ni potrebno objašnjavati, zar ne? Humorom se leče svi strahovi i lakše se savlađuje neprijatni tekući život. A ima više objašnjenja što su se okrenuli starim serijama. Prvo, aktuelna konkurencija je daleko slabija od svega što je snimano ranije, posebno od najboljeg iz prošlosti. Onda, u ovako teškim kriznim momentima publika se priklonila proverenim stvarima koje su nudile siguran „fiks“ protiv tekuće teskobe, a i koje su ih vratile u neko drugo, bolje vreme. Osim tog sentimentalnog elementa, masovno okretanje publike starim serijama neki od gledalaca objašnjavaju i, zanimljivo, time da su ih one privukle jer im je pomisao na bilo šta novo u ovakvim okolnostima bilo previše stresno!? Staro je provereno, sentimentalno prihvatljivo, poznato i bezbedno opuštajuće. Prava terapija! I otud milijarde i milijarde preuzimanih minuta čuvenih sitkoma. I kada fanatični obožavaoci u specijalnoj emisiji o seriji „Prijatelji“ sa suzama u očima evociraju vreme kada su prvi put gledali ovu seriju, i kada su mnogi od njih tvrdili da su im ovi TV junaci bili ne samo kao prijatelji već i draži od pravih, ako su ih uopšte imali, pa i od članova porodice (!), čak i da su svoje živote upravljali prema njihovim, prema onome što su gledali na malim ekranima, onda uopšte nije čudno što su u izolacionom periodu koji je nametnulo zaključavanje zbog pandemije svi oni potražili pomoć starih „prijatelja” iz serija koje su nekada obožavali. A što su to imaginarni likovi u svetu koji je postao sve samo ne realan ne samo da nije bilo važno već je upravo zato okretanje njima mnogima bilo lekovito! I posle recite da ne živimo u svetu potpunog ludila.   [/restrict]