ПИТАЊЕ ХЕЛЕНСКЕ ЧАСТИ

Грчка и Космет

Хеленска Република се нашла у незавидној ситуацији да под притиском изађе у сусрет западним моћницима и признањем „Косова“ изда Србију, свог вековног пријатеља, али и част на коју га обавезује грчки народ

Све чешће издвајање Грчке међу пет чланица Европске уније које нису признале самопрокламовану републику Косово побудило је страх и зебњу од дешавања која следе. Није, стога, случајно уочи наставка дијалога Београда и Приштине из „историјског кофера“ извучена једна изјава која би требало све да умири и демантује могући лош исход политичког балканског игроказа.
Ако се присетимо, у најдраматичнијим тренуцима за Србију, у Првом светском рату, супротстављајући се политици свог краља Константина II, тадашњи грчки премијер Елефтериос Венизелос је поштовање уговора са Србијом изједначио с питањем хеленске части. Остале су запамћене, тим поводом, његове речи: „Грчка је исувише мала земља да би починила тако велику подлост као што је издаја Србије зарад територијалне добити.“
Управо је Венизелос, најзначајнији државник модерне Грчке, заслужан за прихватање српског народа након трагичног повлачења 1915. године. Тамо се српска војска опорављала и спремала за повратак и ослобођење окупиране отаџбине, и то Срби никада нису заборавили. У Београду се налазе и споменик и улица с његовим именом.

[restrict]

ЗЕБЊА И ПОМЕТЊА Данас је Грчка, изгледа, у сличној ситуацији јер се помиње у једном од многих нон-пејпера, непотписаних идеја о решавању косовског питања. Иако се за њих каже да представљају само својеврсан балон како би се „опипале“ тренутне реакције на све ближи чин писања завршног споразума, не треба их тек тако одбацити јер се верује да су производ управо оних међународних фактора који покушавају да ово питање реше према властитим идејама и интересима.
Тако се последњи у низу нон-пејпера приписује Француској, а њиме се наводно детаљно дефинише аутономија за север Косова и Метохије и Српску православну цркву, у замену за грчко признање и визну либерализацију тзв. Косова.
Као „шлаг на торту“, на њега се надовезао тек откривен интерни документ Европске службе за спољне послове, у коме се говори о могућности постизања коначног споразума у дијалогу Београда и Приштине у 2021. години. Овај документ сачињен је након недавне вечере шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља с лидерима Западног Балкана, пренео је приштински портал Demokracia.com.
Сасвим довољно да и најновији замишљен (нон-пејпер) споразум Београда и Приштине прилично усталаса српску јавност јер је реч о Грчкој – традиционално пријатељској земљи и једној од пет држава ЕУ које се држе принципијелног става против једностране сецесије.
Зебњу и пометњу изазвала је и одлука Грчке да Канцеларију за трговинске односе и економске послове у Атини, коју Приштина има од 2009. године, преименује у „Канцеларију за косовске интересе у Атини“, због чега нови шеф грчке дипломатије Никос Дендијас 4. јуна посећује Приштину.
У последње време Грчка и „Косово“ интензивирали су економску сарадњу, тако да је током априла у организацији „косовског министарства спољних“ послова одржан трећи косовско-грчки економски форум, који је био посвећен енергетици.
Грчка нас уверава да неће признати такозвано Косово, изјавио је председник Србије Александар Вучић после састанка с патријархом и владикама СПЦ и инсистирао да о томе не треба унапред говорити, уз опаску да јесте било неких промена у односима Атине и Приштине.
„У петак смо званично обавештени да ће да унапреде своје односе са Приштином на виши ниво, политичких директора, што је највиша могућа личност до нивоа министра“, објаснио је Вучић. Циници на то додају да је подизање комуникације Грчке и „Косова“ очекивано још од тренутка када су Македонија и Грчка решиле међусобни проблем око имена (Северне) Македоније, што се доживљава као грчки дуг за постигнути македонско-грчки споразум.
За разлику од Словачке, Румуније, Кипра и Шпаније, Грчка је једина од ЕУ чланица које нису признале Косово а која није предала поднесак Међународном суду правде о свом виђењу једнострано прокламоване независности. Грчка признаје косовске пасоше, а према незваничним информацијама, подржала је и улазак Косова у ММФ. Бивша министарка спољних послова Грчке Дора Бакојани својевремено је посетила Приштину у својству председавајућег ОЕБС-у, али је њена порука тада била да Грчка позиција око статуса наше јужне покрајине остаје – непромењена.

НЕМА СЛУЧАЈНОСТИ Није Грчка тек тако изабрана да се од поменутих пет чланица ЕУ које су против независности „Косова“ баш на њу изврши озбиљан притисак. Грчка је дуги низ година у тешким економским проблемима. Америка врши посебан притисак јер је Грчка и чланица НАТО-а а има врло ровите односе с Турском, такође чланицом Алијансе. У међувремену је економски господар Европе постала Немачка, што додатно оптерећује Атину због дугова и незавидног економског стања.
Не треба изгубити из вида да је Грчка, после кочоперног супротстављања плану ЕУ за решење њене економске кризе, на крају постигла договор с Бриселом, што је представљало капитулацију њене политике и победу Немачке и осталих чланица Уније, због чега је и фамозни грчки министар финансија Јанис Варуфакис поднео оставку.
А да се данас тек покренут замајац и додатно убрзање не би успорили, треба да се постарају Метју Палмер и Мирослав Лајчак, амерички и европски изасланици, који управо, како наводи портал „Репортери“, ненајављено треба да посете Приштину а потом и Београд. Овај двојац указује на то да Америка поново делује усаглашено с Европом, с тим да Америка препушта координирање дијалога Европској унији.
Очекује се да ће се током тих посета разјаснити који је од оних многобројних нон-пајпера у игри, и у којој мери, те шта стране даље треба да чине како би се „одмрзли“ преговори београдске и приштинске стране.
Неки аналитичари слуте да је Америци за око запао онај папир који би, наводно, да Албанце принуди да одустану од тужбе за геноцид, те извињења Србије и ратне одштете, да дозволе формирање Заједнице српских општина, а да Србија заузврат призна „Косово“.
Овакав каламбур несувислих идеја и решења треба да се представи у тренутку када Приштина захтева да се одустане од укључивања манастира Високи Дечани на листу најугроженијих споменика у Европи, тврдећи, с друге стране, да то нису српски већ „косовски споменици“. Ноторна је чињеница да на КиМ нема „косовских споменика“, већ само српских, као што нема ни „косовске нације“ већ постоје Албанци, који немају важнијих историјских трагова на том простору.
Знају то добро и западни силници и њихови изасланици којима је стотинама пута наглашено да појам Косово на албанском језику ништа не значи, неумољиво гурајући агенду у којој су и Срби и Албанци само „потрошни материјал“ у њиховој одавно зацртано геостратегији према Русији а однедавно и Кини.
Ваљда не губећи време, одмах су се јавили двојица америчких аналитичара, боље рећи антисрба и албанских лобиста, вајни професори Дејвид Филипс и Данијел Сервер, да саопште како не очекују да ће пет земаља ЕУ које нису признале Косово променити своје ставове, осим Грчке, коју виде као најнепредвидљивију у односу на друге државе.
Филипс и Сервер су за РТВ Дукађини рекли да ће Грчка вероватно променити став о непризнавању Косова и да ће „зид који је створен тиме што пет земаља није признало тзв. Косово ускоро почети да се руши, када Грчка или нека друга земља одлучи да призна Косово“ (Филипс) а да би „сваки коначни договор између Београда и Приштине требало да резултира признавањем Косова од пет земаља које то нису учиниле, али и да се то неће ускоро догодити“ (Сервер). Овакве инвективе са Запада охрабрују оптимизам у Приштини и подгревају нескривену наду тамошњих политичких челника да Грчка призна независност „Косова“.
Ако би се тражили контрааргументи овим западним идејама и најавама, први би био да је позиција Грчке да не призна независно Косово тесно повезана с тзв. кипарским питањем и односима с Турском, која је једина званично признала Северни Кипар. Везе Грчке с Кипром су снажне и управо је Атина одиграла једну од важних улога у придруживању Кипра ЕУ, иако је проблем подељене земље остао нерешен. Грчка пре свега „Косовску државу“ посматра као пројекат Турске на Балкану и њено признање Косова би пореметило баланс који постоји између Грчке и Турске.
Треба истаћи и да је у Грчкој питање албанске националне мањине изузетно осетљиво и она, поред турских аспирација, мора да води рачуна и о албанским амбицијама. Идеја „Велике Албаније“ не дотиче само Србију и Македонију већ у великој мери утиче и на Грчку, чији је север годинама уназад озбиљно угрожен.

ЗАЛОГ У ПРИЈАТЕЉСТВУ ДВА НАРОДА Ако се осврнемо на свима познате податке и документа, албанска мањина деценијама покушава да на северу Грчке, у области Епира и општинама које излазе на север Јонског мора, добије широку аутономију. Циљ Албанаца је био да у овим деловима јужне балканске државе добију аутономију попут оне коју им је својевремено Југославија дала на Косову, када је усвојен Устав из 1974. године. Међутим, Грци никада нису насели на ову албанску провокацију и одлучни су у томе да они као мањински народ морају да се интегришу, као и да не могу имати ништа већа права од осталих етничких мањина.
Све су то разлози да многи у Србији не очекују да Грчка призна независност Косова и за њих нема индиција да ће се то променити. Притисци на Атину да призна косовску независност дуго трају, али им је Грчка успешно одолевала и нема разлога да тако не остане, рећи ће за „Спутњик“ председник Грађанске странке Грка Србије Василиос Провелегиос, с уверењем да би у Атини пала било која влада која би признала „Косово“.
Многи у Србији сматрају да залог лежи и у српско-грчком пријатељству, чије формирање је почело још у 19. веку и било инспирисано заједничком борбом за ослобођење од османске власти. Могло би се рећи да је то пријатељство издржало све изазове и провере током два века. Пријатељство грчког народа је посебно било изражено током грађанског рата на простору бивше Југославије и бомбардовања СРЈ од стране НАТО авијације 1999. године.
Грчка је током НАТО агресије на нашу земљу била део Алијансе, али из политичких разлога није учествовала у ваздушним нападима. Међутим, морнарица је добила наређење да уплови у Јадран, али један појединац се истакао храброшћу, супротстављајући се наређењима строгог војног поретка.
Маринос Рицудис, тада капетан брода „Темистоклис“ и потпоручник ратне морнарице, одбио је наређење да учествује у бомбардовању Југославије и уместо да крене на наш народ, вратио је брод у луку.
Многи грчки морнари стали су уз свог капетана, народ га је подржао, али га је војни суд 1999. осудио на две и по године затвора. Притвором се нису завршиле његове недаће – суђено му је пред девет судова и избачен је из службе.
Прву понуду Србије да му буде додељен орден одбио је скромно, рекавши да му није потребно ништа, већ да „све заслужује храбри народ који је водио борбу против свих и без шансе“.
Ипак, почетком 2018. године Свети архијерејски синод СПЦ доделио је капетану Мариносу Рицудису из Пиреја орден Светог цара Константина, „због његове жртвене љубави према братском српском народу, одбијајући да учествује у НАТО бомбардовању Србије 1999. године“.
Био је то индивидуални чин који је осветлао образ грчком народу. Поред дела капетана Рицудиса сваки грчки премијер треба пред собом да има и слику Елефтериоса Венизелоса и његову изјаву којом је посрамио краља Константина, очигледног присталицу ондашње антисрпске политике. За сада се Венизелосов контралик није појавио, што охрабрује. Мада, никад се не зна.

[/restrict]

Један коментар

  1. divan komentar, nadajmo se da ce nam helenska braca pomoci i sada

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *