О Љиљани, мужу, Косову и Америци

Објављујемо одговор на текст „О Милошу, тати и историји“, штампан у претходном броју („Печат“, бр. 699, 18. 6. 2021)

Добро је да се коначно огласила Љиљана Смајловић која је, како се сада јасно види, све време стајала иза постидних дела Владимира Радомировића, почињених у борби за очување фотеље председника УНС-а. Заиста, није праведно да штићеник сам сноси терет пораза и срамоте због онога што су она и он заједно учинили.
Обећао сам да више нећу полемисати с Радомировићем, јер његови текстови не заслужују пажњу пристојних људи. Они су, по мом мишљењу, значајно допринели неславном крају Смајловићкине дванаестогодишње владавине над УНС-ом.
Текст Љиљане Смајловић, међутим, заслужује одговор. Признајем, наиме, да на основу површног познанства са овом симпатичном госпођом, нисам веровао да је спремна на тако ниске ударце. Реч је, да подсетим, о денунцијантским писмима у којима штићеник оптужује противкандидата Живојина Ракочевића и још неколико новинара из косметских гета за издају Косова, о примитивном, увредљивом писму потписаном лажним именом, чији се стварни аутор, како се види у опису тог „ворд“ документа, зове потпуно исто као новинар на чије се мудрости њен штићеник позива у полемици са мном (Зоран Влашковић), о псовкама на изборној скупштини УНС-а, и о осталим, сличним стварима. У свом тексту Смајловићева се, међутим, ни од једног од таквих поступака није оградила. Напротив, она понавља штићеникове оптужбе. Нити јој је засметало сада већ чувено, масовно, скандалозно учлањивање стотина нових чланова пред изборе у УНС-у. Штавише, ова потписница штићеникове кандидатуре је чак, у својству чланице Кандидационе комисије, покушала да спречи Живојина Ракочевића да се кандидује.
Текст Љиљане Смајловић, у коме она са карактеристично денунцијантским тоном, баш као и њен штићеник, пише о моме оцу, коначно ме је уверио у то да је ова насмејана госпођа, дојучерашња председница Суда части УНС, заиста склона прљавим ударцима и шутирању испод појаса. Ту се, после почетних љубазности и ласкања, лако и лепршаво прелази на идеолошке дисквалификације. Да ли би требало да јој одговорим на исти начин, вређањем, рецимо, њеног америчког супруга? Наравно да ми тако нешто не пада на памет.
Напротив, мислим да личне увреде скрећу пажњу читалаца са праве теме ове полемике. То су Косово и Метохија. Тачније, Смајловићка и њен штићеник затечени су у покушају да компромитовањем Живојина Ракочевића, Будимира Ничића, Дарка Димитријевића заувек ућуткају последње гласове који до нас допиру из косметских гета. Американци су, наиме, тамо затворили преживеле Србе, на исти начин као што су, после најстрашнијег геноцида у историји човечанства, у резервате стрпали староседеоце америчког континента. Не оптужујем, дакле, „Београд за све зло које Србе сналази на Косову“, како Смајловићка тврди. Напротив, за геноцидно уништење Срба на Косову и Метохији оптужујем САД и њихове западне, НАТО савезнике. Албански шовинисти и исламисти су само њихово оруђе. Као и они који им овде, у Београду, служе.
Поновићу да се са подручја јужно од Ибра Срби данас исељавају, продајући своју земљу, брже него икада. Београд на то реагује громогласним, речитим ћутањем. У исто време, док се улагују властима, Љиљана Смајловић и њен штићеник ударнички одстрељују новинаре из косметских гета. У жару задавања серије беспоштедних удараца по својој жртви, заборавила је на основну логику, па Ракочевића оптужује да је државни функционер и да ради за опозицију.
Вратимо се, зато, на суштину. Не сећам се да сам игде видео јасан став Љиљане Смајловић о Косову и Метохији, бар упола онако изричит као када тврди да су Срби починили геноцид у Сребреници. Ако грешим, нека ме неко коригује.
У међувремену, у чему оно беше разлика између Љиљане Смајловић и америчких новинара, официра и дипломата, који нас оптужују за геноцид, док нас тако предано истребљују и распарчавају наше земље?
P.S. Видим да Смајловићка и штићеник покушавају да искористе ову полемику да би наставили кампању коју су одавно изгубили. Зато ћу се уздржати од било каквих даљих одговора на њихове личне нападе.