Ne mislim, dakle postojim!

Policijom protiv greha misli

Nova policijska dužnost koju uvode na severu naprednog demokratskog sveta je progon takozvanih trolova – ljudi koji se usuđuju da na internetu provociraju drugačiju misao od naređene. Ko napadne bilo koja načela „novog dobrog“ ili, nedajbože, političare koji su zagovornici naprednih tekovina novog društva, biće izopšten s interneta, biće mu oduzeta oprema i krivično će odgovarati!

Čak i ako delimično pokušate da razumno priđete ideji demokratije, morate poći od toga da je njen suštinski sadržaj sloboda misli i izražavanja tih misli. Javnog. Da svi čuju. I da se neko ili nešto napadne i kritikuje, pa čak i da se iznese potpuno drugačije i neprihvatljivo mišljenje. Da se čuje. Slavni francuski filozof (Šarl-Luj de Sekonda) Monteskje je, recimo, tvrdio da u slobodnom društvu nije bitno da pojedinac razmišlja ispravno već samo da razmišlja. Jer, kaže on, iz te pojedinačne misli rađa se sloboda. Sloboda ne samo njegova već sloboda, kroz slobodu te jedne misli, svih nas. Od Monteskjea, međutim, do Džordža Orvela, koji je savršeno objasnio drugu stranu medalje, kada se u totalitarnom društvu, putem sile, opresivno sputava upravo slobodna misao pojedinca, a kroz nju i celog društva, dolazi do sveta u kome postoji samo jedna misao koju svi moraju da prihvate i primenjuju. Ko je odbije – biva proganjan, kažnjavan, izopšten iz društva. Današnji svet sve više liči na Orvelovu viziju totalitarne civilizacije u kojoj je zabranjeno i kažnjivo „misliti svojom glavom“. Najnoviji primer u moru sličnih, mada i ne dovoljno drastičnih kao što ovaj nagoveštava da će biti, kažu, stiže iz napredne i slobodarske Norveške.

Totalitarne ideje novog normalnog

Skandinavske zemlje su, inače, odavno dokazale svoju privrženost totalitarnim idejama novog normalnog, tog novog idiličnog sveta pravde, jednakosti i sveopšte ljubavi koji nam je doneo neoliberalni koncept demokratije. Sve blagodeti novog rasnog, rodnog i svakog drugog nivelisanja sveta tamo su uveliko obavezne društvene vrednosti. Toleriše se sve samo ne eventualna, ma i najmanja, netolerancija te njihove idilične tolerancije. Drugim rečima, a što najnoviji primer najbolje dokazuje, dok ste u toru, uživate sva prava naprednog sistema. Nikoga, međutim, ne zanima da čuje kritiku tog divnog sistema. Tako se postaje neprijatelj, štetočina, opasan element. Kao u čuvenom štivu „1984“ pomenutog Džordža Orvela, u kome je grešni glavni junak romana progonjen zbog najgoreg od svih zločina tog sveta – zločina misli – tako je i u naprednoj Norveškoj procenjeno da je neophodno organizovati posebnu policijsku jedinicu (da li su kopirali Orvela?) koja će, baš kao što to činiše sve takve policije kroz bogatu istoriju totalitarnih režima, pratiti oglašavanje nepodobnih mislilaca. Gde? Na internetu, razume se. Jedinom mestu koje još koliko-toliko odoleva kontroli demokratskog fašizma, koji je odavno osvojio medije i zabavni industriju. Ova „nova“ norveška policijska jedinica povešće rat protiv takozvanih internet-trolova. Iako su se trolovima na internetu nazivali oni koji su provocirali debate na sve moguće teme, upadali na forume verbalnim izazovima u tekućim raspravama ili ih sami provocirali iz najčešće ličnog zadovoljstva što su uspeli nekog da posvađaju, dakle mahom su benigne dokone dosade koje uglavnom iz svojih poriva, ređe po tuđem nalogu, uzbunjuju i zbunjuju, pa i svađaju narod na internetu, norveško poimanje trolova je sasvim drugačije. Po njima su ti trolovi maltene sajber teroristi, koji javnim izražavanjem misli suprotnih od tekuće idile jednakosti i ljubavi među rasama i polovima, i izazivanjem političara što tu idilu uvode, naređuju i sprovode – urušavaju društvo i stabilnost naše civilizacije.
Razume se, najviše im smeta što su u poslednje vreme na društvenim mrežama prisutne brojne kritike i ismevanja lokalnih političara koji su zagovornici te nove idile i svih vrednosti savremenog liberalnog sveta. Uoči priprema oko novih izbora navodno su jadni političari iz ove kategorije do te mere šikanirani od strane „naručenih“ trolova da je jasno da je tako pokrenuta kampanja mračnih sila netolerancije. I krenulo se u odbranu. Pomenuta eksperimentalna policijska sajber jedinica baviće se grehom neprihvatljive misli izražene od svih kojima se da zalepiti etiketa da su trolovi, a koji vršljaju po udarnim društvenim mrežama. Zadatak ove odvažne policijske akcije biće potraga za najopasnijim trolovima, koje će ne samo pratiti već i fizički odstranjivati iz sajber sveta. Prvo će biti upozoreni da je vreme da zaćute (!?), a ako ostanu uporni u svojim destruktivnim aktivnostima i ne prihvate dobrotu liberalnih političara, onda će osetiti svu silu demokratskog mača pravde. Navodno će se ići tako daleko da će dotični nepodobni i opasni elementi „greha misli“ izraženih na društvenim mrežama biti nasilno iz njih odstranjeni, a potom će im se i nasilno upadati u stanove i uzimati oprema uz pomoć koje su prisutni na internetu. Neki će biti i krivični pocesuirani. Dakle, ko se usudi da kaže nešto što nije na liniji novog dobrog – biće kažnjen, progonjen i odstranjen iz tog novog dobrog sveta. Za sada se ne pominje neka mučionica poput one jezive sobe 101 iz „1984“, u kojoj su na najgroznije načine isleđivani prestupnici misli iz Orvelove vizije totalitarnog sveta. U svemu drugom je ovaj naš svet, krcat ciničnim normama koje brižno uvode navodno čovekoljublje i jednakost, zapravo kopija totalitarne distopije kojom bi i Orvel mogao da dopuni svoje štivo.

Zašto da bilo ko misli o bilo čemu

I, zašto ne, trebalo bi pod hitno svuda uvesti slične policijske ekipe za praćenje nepodobnih misli trol-mislilaca. Uostalom, zašto da bilo ko misli o bilo čemu? Kamoli da još misli drugačije nego što je naređeno. Ima ko će to za sve nas raditi. I menjati nam i krojiti istoriju, sećanje, shvatanja, podsetiti šta volimo, a šta ne smemo da volimo. A najpre da smo svi pod kapom nebeskom jednaki. Izuzev, naravno, onih koji su malo jednakiji jer moraju da misle i za nas. Taj napad na individualnu misao koja, eto, nepotrebno, štetno i krajnje bezobrazno provocira onu nametnutu kolektivnu jeste – napad na demokratiju. Ne treba zaboraviti da se samo iz te istinski slobodne individualne misli rađa sloboda svih nas, našeg društva, naše sutrašnjice. Jer, danas će se upadati u kuće onih koji se usude da ne misle da smo svi jednaki i koji se opiru političarima što prisiljavaju da se smatramo jednakima. Sutra će, kad očiste ove tako štetne i zaostale elemente, doći vreme da se pročiste i redovi onih koji su poslušno mislili kako je naređeno. Neko će reći da nisu bili dovoljno iskreni i krenuće novi talas čistki. Bezbroj je sličnih primera bilo kroz istoriju. Jer u neslobodnom društvu te vrste, u kome nema mesta za kritičku misao i izazov kolektivnog stava bez obzira kako ta kritika delovala neprihvatljivo za većinu, nikada ne može nestati potreba da se neko progoni zbog misli koje makar i jedva primetno odskaču od „linije“. Iako se lideri neoliberalne idile silno upiru da dokažu da je kao nikada ranije napokon uvedena „najdemokratskija demokratija“ u istoriji čovečanstva, uvedena je tek još jedna totalitarna tiranija u kojoj se guši i istinska slobodna misao pojedinca i potreba da se razmišlja! Dakle, nova krilatica mudrosti „novog dobrog“ i „novog normalnog“ je – ne mislim, dakle postojim!