Не мислим, дакле постојим!

Полицијом против греха мисли

Нова полицијска дужност коју уводе на северу напредног демократског света је прогон такозваних тролова – људи који се усуђују да на интернету провоцирају другачију мисао од наређене. Ко нападне било која начела „новог доброг“ или, недајбоже, политичаре који су заговорници напредних тековина новог друштва, биће изопштен с интернета, биће му одузета опрема и кривично ће одговарати!

Чак и ако делимично покушате да разумно приђете идеји демократије, морате поћи од тога да је њен суштински садржај слобода мисли и изражавања тих мисли. Јавног. Да сви чују. И да се неко или нешто нападне и критикује, па чак и да се изнесе потпуно другачије и неприхватљиво мишљење. Да се чује. Славни француски филозоф (Шарл-Луј де Секонда) Монтескје је, рецимо, тврдио да у слободном друштву није битно да појединац размишља исправно већ само да размишља. Јер, каже он, из те појединачне мисли рађа се слобода. Слобода не само његова већ слобода, кроз слободу те једне мисли, свих нас. Од Монтескјеа, међутим, до Џорџа Орвела, који је савршено објаснио другу страну медаље, када се у тоталитарном друштву, путем силе, опресивно спутава управо слободна мисао појединца, а кроз њу и целог друштва, долази до света у коме постоји само једна мисао коју сви морају да прихвате и примењују. Ко је одбије – бива прогањан, кажњаван, изопштен из друштва. Данашњи свет све више личи на Орвелову визију тоталитарне цивилизације у којој је забрањено и кажњиво „мислити својом главом“. Најновији пример у мору сличних, мада и не довољно драстичних као што овај наговештава да ће бити, кажу, стиже из напредне и слободарске Норвешке.

Тоталитарне идеје новог нормалног

Скандинавске земље су, иначе, одавно доказале своју приврженост тоталитарним идејама новог нормалног, тог новог идиличног света правде, једнакости и свеопште љубави који нам је донео неолиберални концепт демократије. Све благодети новог расног, родног и сваког другог нивелисања света тамо су увелико обавезне друштвене вредности. Толерише се све само не евентуална, ма и најмања, нетолеранција те њихове идиличне толеранције. Другим речима, а што најновији пример најбоље доказује, док сте у тору, уживате сва права напредног система. Никога, међутим, не занима да чује критику тог дивног система. Тако се постаје непријатељ, штеточина, опасан елемент. Као у чувеном штиву „1984“ поменутог Џорџа Орвела, у коме је грешни главни јунак романа прогоњен због најгорег од свих злочина тог света – злочина мисли – тако је и у напредној Норвешкој процењено да је неопходно организовати посебну полицијску јединицу (да ли су копирали Орвела?) која ће, баш као што то чинише све такве полиције кроз богату историју тоталитарних режима, пратити оглашавање неподобних мислилаца. Где? На интернету, разуме се. Једином месту које још колико-толико одолева контроли демократског фашизма, који је одавно освојио медије и забавни индустрију. Ова „нова“ норвешка полицијска јединица повешће рат против такозваних интернет-тролова. Иако су се троловима на интернету називали они који су провоцирали дебате на све могуће теме, упадали на форуме вербалним изазовима у текућим расправама или их сами провоцирали из најчешће личног задовољства што су успели неког да посвађају, дакле махом су бенигне доконе досаде које углавном из својих порива, ређе по туђем налогу, узбуњују и збуњују, па и свађају народ на интернету, норвешко поимање тролова је сасвим другачије. По њима су ти тролови малтене сајбер терористи, који јавним изражавањем мисли супротних од текуће идиле једнакости и љубави међу расама и половима, и изазивањем политичара што ту идилу уводе, наређују и спроводе – урушавају друштво и стабилност наше цивилизације.
Разуме се, највише им смета што су у последње време на друштвеним мрежама присутне бројне критике и исмевања локалних политичара који су заговорници те нове идиле и свих вредности савременог либералног света. Уочи припрема око нових избора наводно су јадни политичари из ове категорије до те мере шиканирани од стране „наручених“ тролова да је јасно да је тако покренута кампања мрачних сила нетолеранције. И кренуло се у одбрану. Поменута експериментална полицијска сајбер јединица бавиће се грехом неприхватљиве мисли изражене од свих којима се да залепити етикета да су тролови, а који вршљају по ударним друштвеним мрежама. Задатак ове одважне полицијске акције биће потрага за најопаснијим троловима, које ће не само пратити већ и физички одстрањивати из сајбер света. Прво ће бити упозорени да је време да заћуте (!?), а ако остану упорни у својим деструктивним активностима и не прихвате доброту либералних политичара, онда ће осетити сву силу демократског мача правде. Наводно ће се ићи тако далеко да ће дотични неподобни и опасни елементи „греха мисли“ изражених на друштвеним мрежама бити насилно из њих одстрањени, а потом ће им се и насилно упадати у станове и узимати опрема уз помоћ које су присутни на интернету. Неки ће бити и кривични поцесуирани. Дакле, ко се усуди да каже нешто што није на линији новог доброг – биће кажњен, прогоњен и одстрањен из тог новог доброг света. За сада се не помиње нека мучионица попут оне језиве собе 101 из „1984“, у којој су на најгрозније начине ислеђивани преступници мисли из Орвелове визије тоталитарног света. У свему другом је овај наш свет, крцат циничним нормама које брижно уводе наводно човекољубље и једнакост, заправо копија тоталитарне дистопије којом би и Орвел могао да допуни своје штиво.

Зашто да било ко мисли о било чему

И, зашто не, требало би под хитно свуда увести сличне полицијске екипе за праћење неподобних мисли трол-мислилаца. Уосталом, зашто да било ко мисли о било чему? Камоли да још мисли другачије него што је наређено. Има ко ће то за све нас радити. И мењати нам и кројити историју, сећање, схватања, подсетити шта волимо, а шта не смемо да волимо. А најпре да смо сви под капом небеском једнаки. Изузев, наравно, оних који су мало једнакији јер морају да мисле и за нас. Тај напад на индивидуалну мисао која, ето, непотребно, штетно и крајње безобразно провоцира ону наметнуту колективну јесте – напад на демократију. Не треба заборавити да се само из те истински слободне индивидуалне мисли рађа слобода свих нас, нашег друштва, наше сутрашњице. Јер, данас ће се упадати у куће оних који се усуде да не мисле да смо сви једнаки и који се опиру политичарима што присиљавају да се сматрамо једнакима. Сутра ће, кад очисте ове тако штетне и заостале елементе, доћи време да се прочисте и редови оних који су послушно мислили како је наређено. Неко ће рећи да нису били довољно искрени и кренуће нови талас чистки. Безброј је сличних примера било кроз историју. Јер у неслободном друштву те врсте, у коме нема места за критичку мисао и изазов колективног става без обзира како та критика деловала неприхватљиво за већину, никада не може нестати потреба да се неко прогони због мисли које макар и једва приметно одскачу од „линије“. Иако се лидери неолибералне идиле силно упиру да докажу да је као никада раније напокон уведена „најдемократскија демократија“ у историји човечанства, уведена је тек још једна тоталитарна тиранија у којој се гуши и истинска слободна мисао појединца и потреба да се размишља! Дакле, нова крилатица мудрости „новог доброг“ и „новог нормалног“ је – не мислим, дакле постојим!