Kраљице, гусари и демократе

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И Г7

Протеклог викенда су се представници држава чланица Г7 састали у Корнволу, некадашњем леглу гусара. Краљица је с породицом била домаћин свечане вечере. Случајност или не, с обзиром на неке историјске и географске конотације, само им најчувенији енглески гусар (сер) Франсис Дрејк и његов брод „Златни јелен“ (Golden Hind) фале да спектакл буде потпун

За „Печат“ из Kембриџа Небојша Радић

Група седам (Г7) је међународни политички форум сачињен од седам земаља чланица: Канаде, Немачке, Француске, Италије, Сједињених Држава, Велике Британије и Јапана. Ове земље су неке од најјачих економских сила света и диче се, исто тако, својим либерално-демократским уређењем. Представници ових земаља су се први пут неформално сусрели 1973. године, а потом су се ти сусрети претворили у редовна окупљања од тада одржана 49 пута. Састанцима присуствују шефови држава и влада свих држава чланица и представник Европске уније, као и гости по специјалном позиву. Интересантно је напоменути да је и Русија била чланица групе (Г7+) од 1997. до 2014. Онда се „догодила“ Украјина.

Земље чланице се могу похвалити (и хвале се) да имају око 60 посто светског бруто националног дохотка. Група нема конститутивни документ нити сталну канцеларију, већ се председавајућа земља мења сваке године. Домаћин има задатак да дефинише листу приоритета и да организује састанак. Организација (назовимо је правим именом) нема правни статус, али ужива огроман међународни утицај. Велика Британија председава ове године, па је и домаћин састанка.

Да погледамо мало географију и историју локације, па ћемо онда прећи на неке битне детаље иконографије догађаја и тачке дневног реда, динамику учесника, најзад и на политички смисао скупа у националним и глобалним оквирима. [restrict]

ПОД ЦРНОМ ЗАСТАВОМ С БЕЛИМ КРСТОМ Британија је иступила из Европске уније и ово је први Г7 састанак на ком Горди Албион наступа као потпуно самостални ентитет. Прошлогодишњи је, наиме, био одложен због короне. Ово је, значи, светска премијера нове, независне и глобалне Британије и прилика да се јасно дефинишу неки од циљева и подигну мостови како би се ти циљеви остварили. Избор за место је пао на југозападни језичак Енглеске, на полуострво Корнвол. По чему је овај приморски крај познат? По рибарима, некадашњим рударским колонијама, по благој клими, рибарским градићима у стеновитим увалама одакле су својевремено гусари кретали у походе, данас по туризму, благој клими, пешчаним плажама, зеленом Идн пројекту (Eden Project), као и по црној застави с белим крстом. Ако узмемо у обзир да је енглеска застава бела са црвеним крстом, онда нам је јасна та симболика, тај контраст боја, као и очигледна жеља домаћих Корнволаца да истакну своју самосвојност барем тако што ће ставити налепницу с белим крстом на црној подлози на свако возило, боцу пива, мапу, новине, кашику и виљушку којих се дочепају.

Један детаљ који можда има какве (нежељене) симболике је и тај да се Корнвол често повезује с гусарима који су имали занимљиву историју. Краљица Елизабета Прва је својевремено додељивала уговоре власницима бродова којима је њих и њихове бродове и посаде обавезивала на службу круни. Све што су морали да раде јесте да пљачкају шпанске, холандске, француске трговачке бродове и део плена проследе круни. Врло уносна привредна грана где је леп профит загарантован. У енглеском језику за такву уговорну обавезу постоји и правни термин – privateering (прајватиринг). Значи, најпознатији гусар и морепловац из тог краја и уопште, сер (добио титулу) Франсис Дрејк није био гусар већ је у историји, острвској, барем, упамћен као прајватир – поданик и службеник краљице Елизабете Прве.

Ето нама, дакле, занимљиве, симпатичне па можда чак и поучне историјске паралеле. Елизабета Прва је ауторизовала поморце да пљачкају Атлантиком, Карибима, и на Пацифику, дала дозволу Волтеру Рајлију да колонизује област јужно од данашњег Вашингтона и да му име Вирџинија, а Елизабета Друга ће сад… но да видимо даље шта се то збива у Корнволу.

Један од разлога зашто је овај крај изабран је свакако безбедност учесника. Лакше је контролисати прилазе хотелу у Карбис Беју (Carbis Bay) него у великом граду попут Лондона или Манчестера. Онда се само пошаљу специјалне јединице да позатварају све што није већ затворено због короне, униште и оних неколико малих бизниса који су једва преживели закључавање и све је спремно за драге госте. Домороци су, зар то треба уопште спомињати, ван себе од усхићења што тих неколико дана не могу ни из куће да изађу.

СВЕЧАНА ВЕЧЕРА Корнвол је туристичка дестинација и дичи се чистим ваздухом, морским и брдовитим пејзажима. Ту је свакако и Идн пројекат, енормна стаклена башта где је организована уводна свечана вечера. Идн је првенствено истраживачка установа изграђена у бившем површинском копу глине, која личи на неколико повезаних голф лоптица које вире из земље. Клима је унутра потпуно регулисана, тако да посетиоци могу да пређу из балона с медитеранском климом и растињем у онај с калифорнијском, па онда тропском, пустињском и слично. Пројекат је рај сачињен по мери Грете Тунберг и идеолошке матрице на чијим таласима она и њени спонзори сурфују.

Свечана вечера је дакле у Идн пројекту. Присуствују сви гости, па и краљица Елизабета Друга, која се први пут појављује званично у јавности од смрти принца Филипа. Поред краљице, ту су Чарлс, принц од Велса, и принц Вилијам са супругама. Три генерације породице на истом месту. Садашњи монарх и два будућа. Симболика је јасна, овде се артикулишу стратешке смернице за будућност.

Протокол налаже да сви гости стигну пре краљице и напусте салу после краљице. И све би било у реду, што се почетка свечане вечере тиче, да поспани (sleepy) Џо (председник САД Џозеф Бајден) није успео да закасни. То што је дан пре тога промрмљао нешто о томе како би Британија требало да се врати у ЕУ и буде део јединственог европског тржишта, а други прекоокеански кругови изразили жељу да се питање северноирске границе реши у оквирима Европе, није много поправило утисак. Каубоји су то ипак, процедио је (уз понеку псовку) сваки просечни Енглез. Што се њих, Енглеза тиче, кад те краљица позове, ти дођеш и то дођеш на време, без обзира да ли те зове у рат или на вечеру.

Онда је вечера лепо почела, Борис Џонсон је, шармантан као и увек, лепршао около, његова најновија, млада супруга се топила од осмеха и милине. Кад се дошло до торте, на крају обеда, краљица је узела церемонијални мач, који јој стоји ту при руци, да одсече кришку. Али госпођо, изволите прибор за сечење торте, ливрејисани помоћник је дискретно сугерисао. Нема везе, овако је забавније, рекла је Елизабета Друга и наставила да сече. Принц Филип се можда и упокојио, али је, захваљујући краљици, његов смисао за хумор остао с нама.

То нам је дакле сценска поставка, иконографија догађаја. Туристичка дестинација, зеленило, мир и тишина, без досадних радника, пролазника, становништва уопште, ни на небу (закључани летови) ни на земљи, вечера у тениској лоптици у компјутерски изабраној клими, монархија присутна да да печат озбиљности, трајности, јасних намера за будућност. Не знамо шта је било на јеловнику, али можемо да претпоставимо да, у складу с прокламованом зеленом агендом, није било много меса а да вотке и кинеског вина од пиринча из геополитичких, ако ништа друго, разлога није било уопште. А енглеска изрека каже: ако нисте за столом, онда сте можда на јеловнику.

ТЕМЕ И ДИЛЕМЕ И тако смо, поред све симболике и окултних елемената демократског скупа стигли до конкретног пословника. О чему разговара овај цењени скуп? Или барем, да будемо мало скромнији, шта нам њихова веб-страница (Г7) каже да су теме скупа?

Ево, да погледамо распоред: 11. јун – Економски опоравак и полна равноправност; 12. јун – Глобална, економска отпорност (resilience); спољна политика, здравље, где ће говорити британски шеф борбе против вируса корона Патрик Валијанс и Мелинда Гејтс (у име њене и Билове фондације); 13. јун – Отворено друштво, клима и природа.

Лепота једна од тема и темица. Нигде рата, конфронтација, ни војске, ни наоружања, тајних служби, слободе медија, кршења људских права… па, ми нема шта да бринемо. Баш ништа. Ови добри људи су врло мирољубиви и разумни.

Економски опоравак желе само да изграде поново и још боље (build back better). Нобеловац Боб Дилан је у једном интервјуу лепо објаснио моћ поезије и алитерације у вези с песмом „Само пион у њиховој игри“. Уводни стих те песме гласи: A bullet from the back of a bush Took Medgar Evers’ blood (метак испаљен из једног жбуна пустио је крв Медгара Јиверса). У једном стиху имамо, дакле, четири речи на слово Б и алитерација постиже естетски и психолошки ефекат, каже нобеловац. Пропагандисти су се задовољили са три слова Б у алитерацији (build back better). Лењи или неталентовани? Оставимо то њиховим послодавцима да решавају.

Идемо даље и примећујемо да су теме спољна политика и здравље некако збијене. Једна до друге. Хајде да се мало поиграмо, па на пример закључимо да је западни (Г7) војноиндустријски комплекс, чији интереси очигледно нису заступљени на овом скупу, после одличног периода рада и развоја у време Хладног рата успео да нађе свој смисао у борби против тероризма, а да сада покушава да се редефинише као борба против биолошког оружја. Ако је тероризам био апстрактни и невидљиви непријатељ, шта тек рећи за вирусе, бактерије и микробе. Сад ће кренути, само што нису, у производњу нано-носача авиона, топова, тенкова и војника-робота. Или ће једноставно оптужити неки „недемократски“ режим земље с природним ресурсима (рецимо) да не вакцинише становништво довољно ефикасно (вакцина бр. 17) и да то представља претњу за читав нормалан, цивилизован (и вакцинисан) свет. Следи обојена револуција (плакати „хоћемо вакцине“), саботажа свега што се може саботирати, смена владе и тако даље. За примере успешних интервенција овог типа видети скорашње случајеве Косова, Ирака, Либије, Сирије, Венецуеле, Украјине и Авганистана.

И још, кад смо код тога, на скупу говори Мелинда Гејтс у име Фондације, свеже разведена, али презиме остаде. Значи, немојте, молим вас, да неко сад каже да је повезивање Гејтсових с вакцинама и светском здравственом политиком и тренутно акутном кризом теорија завере. Што би рекла ЦИА, теорија је завере да је то теорија завере.

Тако смо, ето, стигли и до последњег дана када симпатични скуп расправља о отвореном друштву, клими и природи. Беше пре неки дан вест да се и Сорош (90 год.) упокојио. Изгледа да није, ево га на агенди – отворено друштво. Без граница (ваших), без владе (ваше), без војске (ваше), без банака (ваших), без имовине (све наше). Даље иду клима и природа. Ту нема двојбе, ко је бољи да нам прича о здравственим проблемима које изазива пушење него представник Марлбороа или Филип Мориса? О гојазности неко из Кока-Коле у пару с колегом из Мекдоналдса. Поштујући исти инклузивни принцип, о клими и природи би требало да говоре и о томе да одлучују земље (Г7) које су измислиле индустријску револуцију и већ двеста година загађују околину. Па и Месец, ако су она тројица стварно тамо слетели. Исти ти који су онда извезли индустрију у (на пример) Кину, па нам сад саветују да све то заборавимо а они ће нам продати (силом наметну) нову, много бољу технологију.

Овде свакако треба споменути великодушност војски дотичних Г7 земаља. Само америчка војска, на пример, годишње испумпа у околину око 750.000 тона токсичног отпада, производи више гасова с ефектом стаклене баште него Мароко, Перу, Мађарска, Нови Зеланд и Норвешка заједно, а амерички Браун универзитет је установио да би Пентагон, да је земља, био 55. највећи загађивач на свету. Дакле, само војске ових седам земаља су при врху светских загађивача.

Но морамо овде да одамо још једно признање Американцима, јер иако су извезли комплетну индустрију у Кину, то нису урадили и с војском која има око 900 војних база широм света и стотинак лабораторија за испитивање и производњу биолошког оружја. То су врло несебично задржали за себе, тако да сад само чекамо да видимо сунчане панеле по тенковима, ветрењаче по носачима авиона и подморнице које вуку насмејани делфини.

Дакле, састали се представници најразвијенијих и најдемократскијих земаља света. Али кога они заиста представљају? Представника Европске уније Урсулу фон дер Лајен није изабрао баш нико. Ко је изабрао поспаног Џоа заиста није лако утврдити, али се више чини да је он ту постављен. Отуда и његов други надимак – холограм Џо. Меркелова је канцеларка Немачке већ 16 година. Није баш као НАТО штићеник Мило Ђукановић (29), али је кренула тим путем. Досадила је мало, али тај процес смене полако напредује. Макрон се тренутно дописује са сопственим генералима који му најављују грађански рат. По улицама га грађани пљују. То су исте оне улице на које сме да изађе само зато што нема ових што носе жуте прслуке. За Бориса Џонсона је неко скоро и врло разочарано приметио да не уме ни да глуми – то да је вођа, интелектуалац, способан нико више ни у шали не спомиње. Италијани више и не знају ко им је председник државе. Давно су се забројали. Није ни важно. Може и Берлускони поново да се бар мало насмејемо. Ко нам је остао, несрећни Канађанин, демократски изабрани син бившег председника и Јапанац Суга. Председник Земље излазећег сунца је нов, даћемо му шансу под условом да среди да на његовим олимпијским играма, кад год да се догоде, освојимо златне медаље у кошарци у мушкој и женској конкуренцији као и на 3 х 3 баскет турниру.

С друге стране, у ових седам земаља живи око десет посто светског становништва а њихове теме и одлуке имају глобални захват и домет. Ко им даје право да управљају здрављем, климом, природом, друштвеним уређењем и полним идентитетом људи на овој планети? Нико. Сами себи присвајају сва права исто као што су то радили када су колонизовали остатак света или га преправљали челичним машинама с унутрашњим сагоревањем.

Како ће остварити своје намере? Па сад кад им је Мелинда Гејтс одржала говор о глобалном здрављу, могли би да позову Мика Џегера да им на следећем састанку говори о квантној механици, блок-чејн технологији и будућности роботике. Потом, на пример, Марка Закерберга и Џефа Безоса да проговоре о слободи медија и правима запослених, па Сороша да говори о мађарској вишејезичности.

Група 7, дакле, поприма обрисе култа, затворене заједнице која нити с ким говори (листу новинара одобрава британска влада у бр. 10) нити коме полаже рачуне. Они имају интересе. Који су то, какви и чији интереси? Наши сигурно нису, то је јасно. При томе, молим вас, дефинишите ово „нас“ како год хоћете. Земље Г7 су исто тако и чланице НАТО-а, највеће војне организације у историји човечанства која се од нестанка Совјетског Савеза и краја Хладног рата бори за идентитет и финансије. Но биће да је то само случајна подударност, шта друго. Ето, на агенди сусрета нигде нема ниједно питање безбедности. Осим вируса, наравно.

Елизабета Прва је својим поданицима додељивала туђу земљу широм планете. Је л’ ови сад окупљени на двору Елизабете Друге деле међусобно светске ресурсе, воду, ваздух, ветар, литијум, генетски материјал и будућност? Немојмо мислити да то није могуће само зато што звучи превише злокобно. Нађимо бар неки мало бољи разлог за неверицу.  [/restrict]