Јунска дипломатска грозница

Први Бајденов излет у иностранство и поход на Европу: Лавина догађаја у само неколико дана – самити Г7, НАТО-а, САД–ЕУ и, онај најважнији и најспектакуларнији, сусрет руског и америчког председника у Женеви – свакако неће (радикално) променити свет, али ће наговестити шта се поузданије и јасније може очекивати на глобалној политичкој сцени, укључујући и Балкан

Не сећам се кад се, тако згуснуто, у само неколико дана, као што ће се то догодити половином овог месеца, збило толико ако не судбинских и историјских, оно свакако изузетно важних међународних скупова.
Лавину сусрета и догађаја који сигурно неће (радикално) променити свет, али ће поузданије наговести шта се наредних месеци, и година, може очекивати у односима на глобалној политичкој сцени, покренули су, програмирани и очигледно темељито припремани, први излазак из Беле куће и путовање преко Атлантика америчког председника Џоа Бајдена.
А онда, као на траци и у дипломатској грозници: Лондон, самит Групе 7 (11–13. јун), па Брисел, НАТО самит (14. јун) и, истог дана у истом граду, сусрет с водећим људима Европске унија. Следи потом „скок“ америчког председника у Женеву и, неспорно, најважнији, медијски и политички најспектакуларнији, Бајденов сусрет с руским председником Владимиром Путином (16. јун). Вероватно у хотелу Интерконтинентал, где су се 1985. срели Роналд Реган и Михаил Горбачов.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Stiče se utisak da je Bajdenu („dubokoj državi“) u ovoj fazi bitno da e Putinu stavi do znanja da se „SAD vraćaju“. Nije sporno da Bajden „ispravlja“ politiku Trampa prema saveznicima. Suština je u tome da se SAD uvažava kao vodeća sila. Stigao je u Veliku Britaniju koja je prva stanica njegove evropske turneje tokom koje će, pored samita G7, učestvovati i na samitu NATO, samitu EU i SAD, a 16. juna će se u Ženevi sastati sa ruskim liderom Putinom. Sa saveznicima će Bajden iznaći tačku razumevanja, ali ostaje jedan veliki problem. Taj problem je narastajuća vojna snaga Rusije i finansijska snaga Kine. Sa njima „duboka država“ neće moći i ne može da razgovara kao ranije. I tu je, po meni, ključno pitanje za „duboku državu“ (Bajdena). Susret Putina i Bajdena u Ženevi neće biti „ključni korak“ u okončanju ovog novog „hladnog rata“. Nema unapred utvrđenog cilja susreta kao što je to bilo 1985 godine između Regana i Gorbačova – smanjenje nuklearnog naoružanja. Ovoga puta Bajden će da „pipa“, a Putin, kao ozbiljan političar, smatra da bi susret trebalo da bude uspostavljanje kontakta i početak dijaloga. Drugim rečima ništa spektakularno, ali realno i obavezujuće u spoljnoj politici. Dok je Bajden bio prinuđen na evropsku turneju, i u okviru toga susret sa Putinom, Putin svojim dolaskom u Ženevu, na dan susreta, stavlja do znanja da su njegova očekivanja od susreta i više nego realna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.