Излог књиге

Наташа Марјановић
КРОЗ БИБЛИОТЕКЕ ДО КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА
Прометеј, Нови Сад

Према мишљењу Наташе Марјановић, уторке ове књиге, у сталној потрази за знањем, користимо свеукупно богатство извора који се налазе у библиотекама, а ,,наш мотив може бити подстакнут сопственим поривом да унапредимо већ постојећа знања која смо давно усвојили као и да пронађемо нова. У том смислу, важно је да разумемо како се то ради и нарочито како то нама може да користи. ,,Нашу данашњицу , тврди Марјановићева, одликује проток великог броја информација и података и стога морамо бити у стању да их ваљано процесуирамо. Бирајући тему или неки проблем који желимо да решимо на најбољи могући начин, неопходно је да размишљамо и као истраживач. С тим у вези, и наше вештине читања и писања треба да буду подигнуте на један виши ниво. У ту сврху, добро је да имамо одређена предзнања из свих тих области. Тако се упознајемо са размишљањем које по критичком методу има за крајњи резултат најсолиднији закључак, погодан као такав за доношење добре одлуке. Критички метод размишљања се базира на питањима подељеним у три групе која се односе на опис ситуације, анализу ситуације и верификацију. На тај начин смо себи обезбедили довољно времена да испитамо све релевантне чињенице, пронађемо нове везе и изазовемо постојеће идеје. Тако смо постигли досезање промишљеног, одложеног суда, без емотивног уплива. У овом раду смо изабрали библиотеку као оптималан радни простор јер подстиче на интелектуални рад, на један дубљи и шири начин. Употребом критичког мишљења стварамо себи све потребне предуслове за доношење исправних одлука.

Горан Гоцић
ЧОВЕК ИЗ НЕХАТА
Лагуна, Београд

Човек из нехата је прича о Београђанину који упорно бежи од сукоба са оцем, од Мајчице Ес, а понајвише од себе. Мада распет између згражавања и чежње, ипак се свима непрекидно враћа. На лету из Њујорка ка очевој самртничкој постељи упознаје хроничног номада налик себи. Последња станица трагикомичне одисеје ова два бића избачена из равнотеже јесте Србија на почетку миленијума.

Трећи роман Горана Гоцића говори о сећањима с којима живимо и осећањима од којих умиремо, о америчким газдама и руским блудницама. Баш на јубилеј седам векова Божанствене комедије, у Човеку из нехата затичемо пакет аранжман кроз пакао, чистилиште и рај транзиције, која никако да се оконча. Стилски бриљантан али незавршен дијалог са оцем и отаџбином истовремено је мудра и апсурдна, путена и проницљива, забавна и потресна, укратко најбоља Гоцићева књига.

Група аутора
СВЕТСКА БАШТИНА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА
Православна реч, Нови Сад

Ово капитално дело подељено је у три монографије: „Ризнице уметности“, „Природни резервати“ и „Старе цивилизације“.

Књига „Ризнице уметности“ представља 100 одабраних места од културне и архитектонске вредности. Представљен је знатан број историјских градских језгара (Венеција, Авињон, Каиро), сакралних места (Ватикан, Мајдан Имам), индивидуалних здања од посебне важности (Таџ Махал, Версај), до места значајних у индустријском развоју. У књизи ,,Природни резервати,, дат је географки опис заштићених области света: Европе (делта Дунава, чуда Руске федерације, национални парк Доњана), Азије (велелепни паркови Далеког истока и резервати Непала), већег дела Африке. Представљена су оба америчка континента и Океанија са аутралијским пустињама и хиљадама пацифичких острва. Књига ,,Старе цивилизације, описује 100 од укупно 188 археолошких паркова на листи светске баштине из 66 земаља са пет континената. Приказана је историја о човеку и његовим културама од освита човечанства до најновијих цивилизација.

Матијас Кинцел
ПУТ У РАТ
Службени гласник, Београд

Може ли бити да је нека западна сила у још већој мери него САД тежила ратном исходу савремене кризе на Косову и Метохији? Може ли бити да су неки западни званичници заговарали рат против Србије истрајније и безобзирније и од Медлин Олбрајт, Ричарда Холбрука и америчког главног прекоокеанског савезника Тонија Блера? Немачки политиколог и историчар Матијас Кинцел латио се деликатног задатка да покаже да је одговор на ова питања потврдан и да је реч о његовој земљи и о њеним челницима попут Клауса Кинкела, Јошке Фишера и Рудолфа Шарпинга.

Први превод на српски језик једног свеобухватног приказа политике Немачке према косовском конфликту открива неслућене размере њене улоге у припремању агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године. Виспрена ауторова анализа предочава вољу за ратом, која је непоколебљиво водила до првог борбеног ангажмана немачког војника у иностранству након Другог светског рата. Не чекајући обелодањивање поверљиве документације, Кинцел је и у јавно доступним изворима нашао аргументе за крајње негативан суд о политици своје земље у контексту кривице за последњи ратни сукоб у Европи у ХХ веку.

Драгослав Михаиловић
ЛАКУ НОЋ, ФРЕДЕ
Лагуна, Београд

Прва књига живог класика српске књижевности XX века, која је открила писца новог сензибилитета, оригиналне форме и језика, и универзалних тема у ликовима и доживљајима малих људи са периферије живота. Обухвата антологијске приче „Лилика“, „Богиње“, „Путник“, „Фреде, лаку ноћ“, „Гост“, „Богиње“ и „О томе како је остала флека“. Писац је овој збирци, први пут у овом издању, прикључио и причу „Генадије Задворски“.

Према речима Петра Пијановића, прва књига овог писца, тј. збирка приповедака „Фреде, лаку ноћ“, показује како култивисана прича, сликајући преломне тачке живота појединих јунака, постаје симболизација доживљеног искуства. То се према Пијановићевим речима посебно добро види у поентама Михаиловићевих приповедака из ове књиге. „Идући против идеолошке и поетичке струје свога доба, проза Драгослава Михаиловића блиска је концепту модернизованог или осавремењеног реализма и доказ тезе о овом, вечито живом стилу, односно реализму са стотину лица“, каже Петар Пијановић.

Тијана Вуковић сматра да су Михаиловићеве приче често тестаментарног карактера, што нарочито утиче на њихову драматичност, даје им тамну осенченост, појачава степен идентификације, и подвлачи оне тачке садржајне смислом, које безмало добијају значај аманета. ,,Такве су приповетке ’Путник’, ’Богиње’, ’Лилика’, из збирке ’Фреде, лаку ноћ’. Посебно када је реч о судбинским човековим ситуацијама, крећући се од индивидуалног ка општем, аутор проблематизује два велика питања – има ли човек могућност избора, и ко је одговоран за оно што му се дешава“, истиче Вуковићева.

Силвана Патерностр
САМОЋА И ДРУШТВО
Вулкан издаваштво, Београд

Живот Габријела Гарсије Маркеса, испричан уз помоћ његових пријатеља, породице, обожавалаца, саговорника, колега шаљивџија, пијанаца и неколико угледних људи. Усмена историја о биографији легендарног латиноамеричког писца Габријела Гарсије Маркеса раскошан је и редак историјски документ који чува колективно сећање на његов живот, те промишља о занимању писца из угла обичних људи, запитаних о томе како је дошао до рилкеовског нужног пакта са самоћом.

Књига „Самоћа и друштво“ сачињена је из два дела. У првом делу Пре „Сто година самоће“ реч имају они који су га познавали пре него што је постао општевољена латиноамеричка икона. Фрагментирани текстови сачињени су од приповести његових рођака и пријатеља из доба када Маркес још увек није имао личног енглеског кројача нити енглеског биографа, и када још увек није проводио време са председницима и мултимилионерима. То је прича о малом дечаку из провинције који је одлучио да постане писац и успео у томе. Други део После „Сто година самоће“ описује човека који се крио иза легенде у коју се претворио Гарсија Маркес. Све од Аракатаке па до Баранкиље, Боготе, Париза и Мексико Ситија чини се да се самоћа која му је била потребна да би стварао своја ремек-дела претварала у неку врсту разуздане забаве кад год своје време није посвећивао писању. Самоћа и друштво – то је управо Габријел Гарсија Маркес. Усамљена и несигурна особа којој су били потребни пријатељи, као и наклоност и дивљење околине, упркос егоистичној свести о својој величини. Ово је књига која демонстрира да су пријатељство и околности, а изнад свега дисциплина и посвећеност, неопходни да би се тријумфовало у животу.

Приредила Мила Милосављевић