ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Трилатералке vs. прост народ

У свету трансхуманизма људскост је смешна, јер ви сте само нумеричка јединица, вишак становништва чија судбина никоме није важна. Важно је само да не ометате Шваба, Гејтса, Рокфелере у креирању „новог света“

Ћуте су дуго ћутале. Ипак смо ми народ који зна да „ћутање је злато“. Али не може се све решавати „златним“ стандардом. Некад се мора рећи: доста!
Народ је дуго гледао како пробисвети и шићарџије упропаштавају речице, водопаде, шуме и ливаде а све по законима донесеним у тзв. Народној скупштини, а да би се подизале мини-хидроелектране чија је струја скупља, плус да и њихово подизање – гле чуда – ми плаћамо! Ћутало се! И кувало се.
Али онда се, логиком опстанка друштва, нађе неки Ћута који не може више да ћути и народ подигне главу. Тако то беше и с Александром Јовановићем Ћутом.

ОТКУД СЕ ПОЈАВИ ЋУТА Живи и Београду, али је у детињству стизао до Старе планине. „Мој отац је из Темске… Никад нећу заборавити како смо се на тракторским гумама спуштали низ реку.“ Тој деци би мука што је „неко смислио да приватнику да одрешене руке … да стрпа реку Ракиту у цев“. Као у Хичкоковим филмовима, у мир села само бане „један дан инвеститор и прво им сравни реку са земљом“. Њему је нормално да „производи струју тако што ће збрисати и рибе, и ракове, и читаву реку“. И понижавати народ. Па развали пут „који води према њиховим њивама, одакле се хране“. Људи се побуне, што је ваљда логично.
Свако време има свој Почетак буне против дахија. И увек Ту (домаћи) кнезови нису ради кавзи, / Нит’ су ради (инвеститори) изјелице, / Ал’ је рада сиротиња раја, / Која глоба давати не може, / Ни трпити (бескрајног) зулума; / И ради су Божји угодници, / Јер је крвца из земље проврела, / Земан дош’о, ваља војевати.
Онда „народна милиција, без икаквих налога, људима упада у куће и отима ловачко оружје“. Ракићани туже инвеститора, онда он тужи њих… тражи накнаду од 10.000 евра, за „ометање радова“.
И? Ту се прича о даровима демократије и прогреса појави као – шарена лажа. И схватите да је криза система јер су све институције против – народа. Од Уједињених нација које певају о „бољој будућности“ по нотама корпорација, Европске уније која народе Западног Балкана гледа као жито које треба самлети – и „српска власт“ којој је Европска унија „стратешки циљ“. Српска држава је извршилац: „То су министарства, пре свега Министарство за грађевинарство, инфраструктуру и саобраћај. Па ’Србијашуме’, ’Србијаводе’ и наравно Министарство за заштиту животне средине. Четири кључна министарства која дају дозволе за изградњу.“ (Колико Србије у рату против Срба!) Даље: „Банке финансирају нестанак наших река…“ Закључак: „Једном речју иза тога стоји криминал.“ Организовани криминал.

„ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ“ ПРЕД „РИО ТИНТОМ“ Изгледа као брдо које се никад неће моћи прећи. Али никад није било таквог брда. Ничија није горела до зоре! То, нажалост, подуго траје. Али увек буде. И ово је народ према чијем колективном идентитету је његов највећи песник објавио да јесте да „вук на овцу своје право има ка тиранин на слаба човјека; ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветлија!“ То знају и осећају и они који никад нису прочитали ни стих из Горског вијенца. Јер Горски вијенац је књига о њима.
Тако се талас убијане речице из Раките разли Србијом. Сваки час неки негде рекну: „Доста је било!“
Сад смо пред „Рио Тинтом“. Грдосија, а ла Кинг Конг. Страни инвеститор, сунце ти калајисано – ни кум, ни брат! И то какав. Нема где био није и где није оставио траг! Ма какав траг, пустињу оставља иза себе. „Од Аустралије до Јужне Америке, честе су притужбе и тужбе на нееколошко пословање ове компаније“, јављају учтиви телали.
Ево један пример у који стаје све – „инцидент девастације светске културне баштине Абориџина обишао је свет“. Овако: Абориџинске пећине у клисури Јукан у западној Аустралији старе су 46.000 година. Ово није штампарска грешка! Значи из леденог доба су. Пећине настањене 460 векова „вероватно представљају једини такав пример непрекинуте људске хабитације у свету“. И? Ништа. „Рио Тинто“ као посвећеник у послу је само минирао по реду… И, и? Па, ништа… У друштву где је Профит божанство, формиран је Специјални комитет на захтев аустралијског Сената који саопшти: „Никада више не смемо дозволити деструкцију и вандализам културне баштине који су се догодили у клисури Јукан – никада више!“ Лажни излив бриге. И каква бесмислица! Као да се пећине старе 460 векова сеју у пролеће па сазоре до септембра. Не, нема тог семена.
Наша премијеркиња (или премијерица или како се то већ каже!) која се и душом и телом бори да угости „Рио Тинто“ требало би да сачува овај цитат, требаће јој. Ако налети на нешто од Немањића, „Рио Тинто“ неће имати разлога ни да прикочи. Па то нема ни 1.000 година!
У привременом извештају аустралијског парламента пише да су риотинтовци били упознати са значајем пећина, али да су ставили експлозив… Извршни директор Жан-Себастијен Жак, образован на престижном Ecole Centrale Paris, за годишњу плату од седам милиона фунти, извршавао је то по најбољим пословним обичајима „Рио Тинта“. Истог „Рио Тинта“ за којег нам наша проницљива премијеркиња и мудри министри и министаркиње тврде да ће све чинити да заштите Абориџ-Србе. А они, Брнабићкини пилићи, јесу гаранција. Какви храбри људи! Или безочни?

ИЗМЕЂУ СРПСКЕ ВЛАДЕ И ТРИЛАТЕРАЛНЕ КОМИСИЈЕ „Рио Тинто“ темељнији је радник на природи од Чернобиља. Кад пукне у Чернобиљу, много тога буде уништено, али ако погледате слике, видећете да постоји некакав живи свет. Ако погледате слике брда и долова којима је прошао „Рио Тинто“, видећете да ту трава не расте. Буквално, ни травка!
Ето зашто сви којима је држава Србија довела тог инвеститора знају да „тамо где се појавио ’Рио Тинто’, ту живота више нема“. И ту су речи Ане Брнабић и Зоране Михајловић, најистакнутијих риотинтоваца, само паучина. А кад пробуђени Ћута одговори да „ко воли своју земљу, не доводи ’Рио Тинто’“, логично израња питање о шизофренији њихове лојалности: јесу ли оне лојалне влади која се зове српска, или Трилатералној комисији која их позива на састанке где се националне државе отворено третирају као сметња на великом путу коју треба уклонити. Комисија, према речима њеног утемељивача недавно упокојеног Дејвида Рокфелера, могла би „помоћи владама земаља учесница пружајући им уравнотежено просуђивање“. Зна се како. Није вам тешко замислити кад се пред онима који следе ову мисао нађу „Рио Тинто“ и убоги сељак из Горње Недељице – за кога ће се они заузети. Зато и наше трилатералке морају да се одлуче: или-или. На обе столице не може!
Међутим, нису сељаци и они који су спремни да се боре за своје а против целог света – без шанси. Напротив. Они немају куд да одступе. „Кад нас гањају по судовима, сакупљамо новац… Када чувамо реке по 100 дана и спавамо поред корита, грађани Србије уплаћују за храну и одећу. Сналазимо се за гориво.“

СРЕЋНИЦИ КОЈИ НЕЋЕ ИМАТИ НИШТА Они су у поретку последње одбране. Одбранити се или нестати. Они могу да верују у себе и у Бога. Трећег нема. Ако поклекну, нас бити неће. Чак ни бесловесника из Трилатералне комисије и њихових слуга. Обичан човек, тј. прост народ полако нестаје у маглама обећања из Великог ресета (јануара 2021) Клауса Шваба: „Нећете поседовати ништа, а бићете срећни због тога.“ Троцки се никад није сетио тога. Да смо солидарни у беди, већ бисмо згазили скота. Пошто смо солидарни у страху, ћутимо и надамо се да свему дође крај.
То је фронт који припрема нову светску валуту која би заменила долар, а на којој би уместо In God We Trust стајало In Tech We Trust. Не, није теорија завере него насловна страна другог мајског броја Економиста, органа ротшилдовског приступа погледу на свет.
Важно је разумети да одбрана наших сељака и њихових свесних помоћника нема ништа са „зеленом економијом“, бригом о „климатским променама“ по логици Грете Тунберг. Они бране природу а Грета и друштво из Трилатерале и иних завереничких организација праве „вештачки свет“. Ћутине поруке су људска брига, њихове антиљудске. Трансхуманистичке.
Ево шта је то. Говори Клаус Шваб, оснивач Светског економског форума у Давосу, швајцарском каналу РТС 10. јануара 2016:
Водитељ: Стално слушамо да ће чип бити уграђен у људско тело. Када ће то бити?
Шваб: Сигурно у наредних 10 година. Прво треба да га имплементирамо у нашу одећу. После тога можемо да замислимо како га имплементирамо у наш мозак или у нашу кожу. И после тога, вероватно, то би донело директну комуникацију нашег мозга и дигиталног света. Ми то видимо као повезивање физичког, дигиталног и билошког света.
Следи објашњење да то не значи да Човек добија робота-батлера или роба, већ ће „то“ (Франкештајн се некад звало) бити „робот са вештачком интелигенцијом који је наш стварни интелектулани партнер“. И вероватно припада ЛГБТ популацији.
Дакле: одбаците слику како ћете седети под шљивом у хладу а ваши роботи копати њиву, како је давних година најављивао улогу лимених раденика „Политикин забавник“. У свету трансхуманизма људскост је смешна, јер ви сте само нумеричка јединица, вишак становништва чија судбина никоме није важна. Важно је само да не ометате Шваба, Гејтса, Рокфелере у креирању „новог света“. Живи или мртви. Зато они и „знају“ да су вама реке, шуме, рибе и славуји апсолутно неважни.