Игњат и Игњатије

Страдање књижевника Григорија Божовића

Иако лаик, Божовић је свој живот посветио Цркви и националном раду. Завршио је Призренску богословију и био професор у њој. На Московској духовној академији одбранио је кандидатску дисертацију о Светом Сави 1905. године, коју је недавно објавио Међународни центар за православне студије из Ниша. Спада у ред најбољих књига о првом српском архиепископу. Од свих српских писаца ушао је у највише православних храмова и узео благослов од највише духовника

Пише Др Драгиша Бојовић

Mноги српски књижевници страдали су (убијени!) током и након завршетка Другог светског рата, а кључни њихов грех је био идеолошке природе. Други су избегли у емиграцију, а било је и оних који су тамновали у казаматима комунистичке Југославије. Григорије Божовић спада у оне интелектуалце који су брутално ликвидирани и којима се ни до данас не зна гроб. Осуђен је и убијен због чланства у пљеваљском Националном комитету, састављеном од Срба и Муслимана, а чинили су га, поред њега, и: Павле Ђуровић, Дервиш Шећеркадић, Војислав Ненадић, Сафет-бег Мушовић, Богољуб Ирић, Авдо Караметовић и Ахмет Чаушевић. На терет му је стављено и уређивање „Пљеваљског весника“, антикомунистичког листа у којем је Божовић писао и уводнике апострофирајући погубност комунистичког деловања и идеологије.

У време његове књижевне рехабилитације крајем прошлог века појавила су се мишљења да су за његову ликвидацију одговорни Милован Ђилас и Радован Зоговић. Овај први је 1991. године у одговору на писмо књижевника Миленка Јевтовића, аутора доктората о Григорију Божовићу, пребацио одговорност на „санџачке другове“ понтијевски додавши: „Држао сам да је у Санџаку и суђен.“ У истом писму Ђилас каже да је као писац-почетник у „Политици“ једном срео Григорија Божовића, који је тада подстицајно похвалио његово писање.

Није реално да је тако угледан књижевник могао бити ликвидиран без наредбе или бар сагласности тадашњих „моћних другова“. Убијен је на непознатој локацији у ноћи између првог и другог јануара 1945. године, дакле на дан Светог Игњатија Богоносца, антиохијског мученика, који је бачен у чељусти лавовима у Риму, 107. године. То значи да је Божовић мученички пострадао и на дан свог рођења, што је до сада био непознат податак. Тиме је његова непрестана борба за националне интересе и православну веру добила, колико год савременом човеку апсурдно звучало, логичан завршетак. Григорије – Игњат Божовић је погубљен на дан Свештеномученика Игњатија Антиохијског, на чији дан је и рођен. - Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *