Жив је Де Гол, умро није

Писма француских генерала Макрону

Уколико бисмо покушали да писмо генерала Емануелу Макрону, француској влади и парламенту доведемо у везу с неуспелим војним пучем из 1961, свело би се то на питање: Ако се Француска повукла из Алжира, да ли треба да се повуче и из Француске? Одговор пензионисаних генерала (готово сви су носиоци Легије части), као и већине Француза, војника и цивила који их подржавају – недвосмислен је

Позив једног човека, патриоте у егзилу који је чврсто веровао да се мора наставити борба против немачког окупатора пошто су „услови непријатеља за прекид ватре у супротности са чашћу, достојанством и независношћу Француске“, изменио је ток историје 20. века. Колаборационистички режим у Вишију одузео му је држављанство и чин генерала и осудио га на смрт због угрожавања спољних интереса, те издаје земље и дезертерства. Тај позив генерала Шарла де Гола на таласима Радио Лондона, 18. јуна 1940, постао је камен темељац француског покрета отпора, симбол части и храбрости. Обележио је, такође, почетак политичке каријере „човека који је рекао НЕ“.
Вероватно имајући њега на уму, група пензионисаних француских генерала упутила је отворено писмо председнику Републике Емануелу Макрону, у ком га упозоравају на опасности нове „окупације“, која додуше није отворена попут оне немачке, али је за опстанак државе потенцијално много опаснија. Актуелна власт је њихов позив, као што се десило и с Де Голом, етикетирала као „издајнички“, доводећи га у везу с пучем из 1961. године, осуђујући га и директно га повезујући с екстремном десницом, коју, и у овој прилици, власт користи као страшило, заобилазећи тако нимало спорну суштину поруке писма.
Овај неуобичајен, али не и тако неочекиван искорак означио је и почетак председничке кампање 2022. чија ће предигра бити регионални избори у јуну ове године. Тешко је поверовати да је баш то била намера пензионисаних генерала, но Марин ле Пен их је позвала да јој се придруже и спасу Француску од расула. Ле Пеновој брзој реакцији претходила је агресивна осуда из табора другог кандидата, вође партије Непокорна Француска Жан-Лука Меланшона, који на последњим председничким изборима није досегао толико жељени други круг, а чија је специјалност да на политичким трибинама управо позива на устанак и револуцију. Та два реаговања су, заправо, отворила трку за председника Француске.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *