ВЕЛИКИ ЛОМ

Ковид-19 није само болест, Ковид-19 постао је више од болести, заправо ‘феномен’ незабeлежен у новијој повести или можда никада. Болест која је врло брзо, у року од два месеца од појаве, из темеља променила живот, не само једног народа, него читавог света.“
Овако гласи један од безброј покушаја којим, ево већ пуних петнаест минулих месеци аутори покушавају да у медијима дају веродостојан оквир за оно што се савременом човечанству догађа, а о чему историјска сећања не сведоче. Наративи се умножавају, њихов велики број често предочава тезе и теорије које се узајамно искључују, али – парадоксално – у општој неснађености, чини нам се да су сви они бар делимично истинити.
Уверени да је „једна потенцијална позитивна ствар из читавог дебакла Ковид-19 та што смо сазнали невероватно много о друштву у којем живимо“, на порталу Србин инфо ових дана набрајају списак лекција „које смо научили током државног Ковид удара“.
Ево неколико резолутних тврдњи о времену света опасаног короном: „Демократија је лажна, никада неће бити стварне демократије јер су новац и моћ пријатељи; Систем се неће зауставити ни пред чим да би задржао своју снагу и, ако је могуће, повећао ниво управљања и експлоатације.“
У наставку порука које циљају на освешћивање и сазнање, иначе колатерални учинак ове болести власне да нам отвори очи, читамо: „Такозвани радикални, десничарски покрети обично нису ништа од тога. Из било ког смера за који тврде да нападају систем, они се само претварају да то чине и служе за усмеравање незадовољства људи у правцима који су безопасни за клику моћи и чак корисни за њене програме и циљеве.“
Ако се читаоцу учини да је пред њим политички програм чији дух позива на борбено деловање, вероватно није погрешио, јер ова „критика свега постојећег“ упозорава да „Сваки глас ‘дисидента’ или опозиције за који сте икада чули у корпоративним медијима је вероватно лажан. Систем не даје бесплатан публицитет својим стварним непријатељима“.
Навели смо део политичке агенде којој је намењена просветитељска улога. Чини нам се важним да уочимо да политичке, економске, безбедносне и друге сличне анализе углавном не помињу, или пак у други план стављају емотивни, психолошки и идентитетски део страшног Ковид-удара којем је човечанство изложено. Толико смрти у кратком периоду заувек мења доживљај света код сваког појединца и колективитета. Убрзани и масовни одлазак из живота нама блиских људи – било да је реч о члановима породице, пријатељима, суграђанима, комшијама, или пак о познатим, утицајним и знаменитим појединцима – заувек мења перспективу из које доживљавамо и разумемо свет. Губици нису само емотивни, удар је комплексније природе и утиче на наш укупни доживљај окружења, на сналажење у стварности. Догађа се драматична, по димензијама ни са чим у прошлом трајању упоредива промена нашег света. У сложеном мозаику друштва све више, заправо несразмерно много, појединачних коцкица ишчезава и недостаје, а то је ситуација која оставља траг чију дубину и продужено дејство нисмо још сагледали. Трагична нова „нормалност“ празних коцкица друштвеног здања бива унеколико јасније предочена одласцима истакнутих појединаца.
Када је прошле недеље нација ожалила одлазак легендарне певачке звезде Ђорђа Марјановића, колективну тугу која надилази одговор на појединачну смрт, сажео је рок критичар и писац Петар Пеца Поповић. Гостујући на телевизији, он је појаснио: „У последњих 15 месеци од последица корона вируса, заједно за Ђорђем Марјановићем, преминуло је 19 људи из света музике које сам познавао и волео. Велики је то губитак за културу и музику једне земље.“ Није морао да изговори, али у свест јавности призвао је и небројене друге смрти стваралаца преминулих у времену о којем је реч. Огроман је то губитак за српску културу, уметност и живот земље уопште. За владавине Ковида 19 отишли су писци, редитељи, научници, новинари, глумци, сликари и многи други ствараоци и репродуктивци чије је деловање било значајно, понекад и пресудно важно за јавну сцену и живот земље. „Ја никад не бих имао живот који сам имао да није било Ђорђа Марјановића “, рекао је Поповић. Овом реченицом, он је, чини се, објаснио суштину удара који нам је у последних 15 месеци нанео талас „неправедних смрти људи из разних области“.
Смрти у доба короне нанеле су губитке нашем доживљавању света. Измењено је разумевање тог света – препознатљиве завичајне средине у којој су нас, као оријентири у времену и простору, усмеравали, водили и олакшавали нам сналажење управо истакнути појединци које смо, волели их или не волели, сматрали својим и блиским. Њиховим нестајањем, између многих других невоља, започео је и својеврсни дисконтинуитет – велики прекид у искуству, у доживљавању стварности, разумевању нас самих, и нашег места у том свету. Како рече Поповић, отишли су они без којих ми као друштво и појединци не бисмо имали живот какав смо имали, и без којих тек нећемо проживети живот какав би с њима градили! Реч је о судбоносном прекиду, идентитетском лому који је незалечив, јер је настала празнина трајне природе!
Мирјана Сокић, докторанд филозофије, подсећа да „Према теорији психолошког континуитета, која представља један од најпопуларнијих одговора на питање о природи личног идентитета, одређена врста психолошке релације представља нужан услов опстојања или перзистенције неке особе кроз време; психолошки континуитет је дакле континуитет одређених психолошких садржаја и способности као нужан услов личног идентитета.“
На питање:„ што сачињава идентитет једне особе и шта је оно што је чини истом у различитим временским периодима“, формално научно одређење даје одговор: „Лични идентитет означава оне аспекте нечије личности које та особа сматра посебно важним за разумевање себе и разликовање од других. (…) Ако нема трајности личног идентитета онда ни људи не би могли да сматрају искуства која су доживели својим.“
Да ли нам је у околностима поменутих огромних губитака учињених Ковид-спиралом смрти и одласка оних који су утицали на наш живот, обликовали наше емоције и разумевање система вредности, учињен озбиљан идентитетски удар? Угрожено искуство које „сматрамо својим“? Да ли је нечијом свесно усмераваном вољом повучен окидач за овај пут без повратка с подразумевајућим дисконтинуитетом у култури, у свести, сећању и доживљавању света? Нема недоумица око одговора на ова питања.
Говорећи о промени Устава, и примени закона о истополним браковима, Емир Кустурица упозорава да не би требало „занемарити чињеницу да се, под окриљем короне, дешавају крупне ствари, које показују да је читав свет у једном огромном лому. То је један део јуриша који неко обавља у свету. Тај свет, који обавља те промене (…) хоће да нам промени не само срце, него и душу, хоће да нам промени социјално биће, хоће да нам укине слободу коју смо имали, и да нас доведе до тога да уважавамо један за другим законе који урушавају православну културу“.
Чини се да је велики прекид у психолошком континуитету и сфери колективне и појединачних свести један од предуслова за успех поменутог „јуриша који неко у свету обавља“! Отпор овом јуришу не само да предстоји, он је заправо већ почео. На почетку поменуте „лекције о друштву које смо научили током Ковид удара“ нису осуђене на неуспех.


2 коментара

  1. Скоро је био Васкрс. Ту је показано да је Христ – Бог победио смрт..те да свако од нас тежи за тим да досегне “ВИСИНУ РАСТА ХРИСТОВОГ”..да је свако од нас потенцијални Христ..Пошто је Бог Дух то је наша Душа као БЖАНСКА Искра духовна (уствари наш Истински Инедтитет је Душа). Венчање Душе и Бога је смиасо нашега Живота Вечнога (Ја и мој Отац смо Једно) ..Свако људско биће је Микрокосмос и сви Светови су у Њему ..а може се и рећи да је свако од нас Божанска Космочка Звезда …Ми смо Душа која борави у телу а не обрнуто..ако тако посматрамо ми видимо да у нашем пролазном животу (тело и ум..) боравимо Ми – Вечне Душе …само је потребно да се окренемо много више унутар нас а не само на спољашњи Свет који је привремен, јер у нама је Свеприсутни Апсолутни Бог, ту је Рај, Вечна Љубав . Христ је рекао “Ви сте Богови….Ја и Мој Отац смо Једно” ..Овај пролазни смртни живот треба посветити Нама Вечним Душама… те све ове световне спољашње акртивности коначно почети усмеравати ка овим Древим Мудростима …које потичу од пре 38 000 хиљада година !??? Смарагдне неуништиве Таблице у Египту су неки путоказ ка томе…

    23
  2. Милош Миленковић

    И замисли и “чудо” које доживљавамо да и после короне народ ће да настави да умире…!?!

    2
    14

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *