РАДНИЧКА КЛАСА ОДЛАЗИ У РАЈ

Биланс првих 100 дана нове италијанске владе „најбољих” на челу са „најбољим од најбољих”, премијером Мариом Драгијем, могао би се окарактерисати као једно велико ништа. Од обећане ЕУ помоћи од скоро 223 милијарде евра још није стигао ни један цент, пандемија ковида 19 не јењава, вакцина мало има, па нема, режим затварања људи у кућни притвор са кратким прекидима траје од марта 2020, од када траје и полицијски час са драконским казнама за прекршиоце. Људи су без посла и новца и све је више оних који преживљавају искључиво од помоћи коју деле католичке хуманитарне организације

Без обзира на горуће домаће проблеме, захваљујући мондијалистичкој отворености и хуманости нове владе, на Сицилију се свакодневно искрцава на стотине нових миграната из Либије за које остатак Европе не жели ни да чује, без обзира на обећања о ЕУ солидарности и потписани званични „Малтешки споразум“ и ко зна који по реду апел премијера Драгија да Италија не може сама да се избори са правом инвазијом очајника (према најновијој информацији, у либијским лукама на нове испоруке на најближу европску дестинацију – Сицилију чека око 70.000 људи).
Без обзира на тренутне врло мршаве резултате „Светог Марија“, који је у Италији дочекан као спаситељ, медијска пропаганда још успева да створи илузију код обичног света не само да је ситуација под контролом, већ да су на помолу и боља времена која само што нису стигла.
До скора и сувише дискретни, ћутљиви и самозантајни премијер, иначе бивши високи функционер њујоршке пословне банке Голдман Сакс и гувернер Европске централне банке, изненада је, очигледно на савет неког експертског Пи-Ар тима, почео да се често појављује у јавности, да се обраћа грађанима и да им се чак понекад и насмеши, људски саосећа са њима, пусти чак и неку сузу и, као доказани католик одгајан код језуита, хришћански пружи подршку и моли их за мало стрпљења док се не оконча борба са „пандемијом“ .
Поједини опозициони политички коментатори тврде да је у питању класична маркетиншка игра како би се створила илузија о наводној блискости политичког лидера и његових поданика и тако аутоматски индуцирала и њихова потпуно ирационална оданост и верност у њега и боље дане. Зли језици још слободног интернета, пак, тврде да је у питању страх од учесталих упозорења тајних служби да уколико премијер мало не попусти са „строгоћом“ ускоро може да очекује социјалне немире, па чак и грађански рат јер људи једноставно више не могу да издрже и све више реже не само једни на друге, већ и на цео систем.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *