КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ

„ЉОТИЋЕВСКЕ“ ПЕСМЕ И ПОБЕДА НАД ФАШИЗМОМ

Неспорно је да не постоје околност, нити оправдање под којим би химне љотићевског Српског добровољачког корпуса могле да се нађу на церемонији обележавања Дана победе над фашизмом. Проблем је, међутим, што се овај скандал поново користи за наставак демонизације српског народа и покушаје његовог повезивања с нацизмом и фашизмом

Као и много тога другог у историји српског народа, ни период Другог светског рата и улога Димитрија Љотића и његових следбеника није црно-бела ствар о којој није могућа дискусија у којој би две супротстављене стране могле износити врло убедљиве и засноване аргументе. И они који би њега и његове следбенике описивали као „истинске српске патриоте“, и они који би их лаконски одбацили као „квислиншко смеће“ имали би за шта да се ухвате. Не постоји, међутим, та академска расправа која би могла да се води на тему потребе или оправданости присуства љотићевског духа на свечаној академији поводом Дана победе над фашизмом. Веома је једноставно – док припаднике четничког покрета, односно Југословенске војске у отаџбини, иако су поражена страна и упркос свим пратећим амбивалентностима, можемо и треба да сматрамо „антифашистичким покретом“, за љотићевце не постоји никаква дилема, и Дан победе над фашизмом никако не може бити њихов, или празник у који треба да буду укључени.
Без обзира на врло критички однос који је Димитрије Љотић имао и према Хитлеру, и према Мусолинију у предратном периоду, идеологија коју је заступао најједноставније се може описати у најмању руку као „профашистичка“. Једини начин, једини изговор под којим бисмо могли укључити љотићевски дух у обележавање 9. маја био би када бисмо следили западноевропске, односно евроунијатске државе и Дан победе над фашизмом почели да обележавамо као некакав „Дан Европе“ у којем „не треба да се оптерећујемо прошлошћу, него треба да гледамо у будућност“, као што нам стално поручују из Брисела и других западних центара моћи.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. posmatrač i svedok

    Ovaj skandal je posledica totalnog nepoznavanja II svetskog rata zbog aktivnog procesa promene istorijskih činjenica. U toku je pranje koljačkih biografija. Svedoci rata su pomrli, ostala je interpretacija kako je kome milo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *