Ко пева зло не мисли

Људски глас је најлепши инструмент. Минулих дана приказан је у свим својим изражајним облицима и формама, а као шлаг на торту, поводом дводневног обележавања Дана победе, после испаљивања почасних плотуна Војске Србије 8. маја у 17 сати са Савске терасе на Калемегдану, руски хор Турецки и група Сопрано наступили су на Тргу Републике с реситалом Песме победе

Матица српска у Новом Саду до сада је приређивала успешне концерте у својој свечаној сали. Због пандемије концерти се приређују без присуства публике, а директан пренос и снимак концерта емитују се на Матичином јутјуб каналу. Тако смо 27. априла могли виртуелно присуствовати наступу сопрана Аготе Виткаи Кучера уз клавирску сарадњу Јелене Симоновић Ковачевић, у програму посвећеном Бетовену. Четири песме на исти текст Ј. В. Гетеа (Sehnsucht/Носталгија) за глас и клавир одредиле су концепт и расположење које ће пратити цео концерт – меланхолија, љубавна патња, пажљиво праћење поетике текста и значајна улога клавира. Шест песама Далекој драгој (An die Ferne Geliebte) на текстове аустријског доктора, писца и новинара Алојзија Јајтелеса, као први пример циклуса песама неког познатог композитора у историји музике, смишљен је сасвим неуобичајено – тема прве песме се поново јавља као завршница последње, формирајући круг који симболизује прстен као љубавни дар. Дело је посвећено војводи Францу Лобковицу, Бетовеновом највернијем мецени, у чијој је палати премијерно изведена Симфонија Ероика. У избору песама за глас и клавир издвојиле су се Волим вас (Ich liebe Dich), коју је Бетовен написао с 25 година, и духовити, шеретски Пољубац (Der Kuss), последња његова објављена песма. Напитницама Trinklied и Punchlied (посвећена новооткривеном пићу пунчу, које је обожавао Моцарт) весело се завршило вече у којем је Агота Виткаи Кучера приказала богатство свог гласа и разумевање стила у преласку између класике и романтизма, а Јелена Симоновић Ковачевић свој префињени смисао за сарадњу.

Сасвим различити музички угођај чуо се 4. маја у Галерији Артгет Културног центра Београда. Сопран Наташа Тасић Кнежевић, солисткиња опере Српског народног позоришта у Новом Саду, и пијаниста Саша Кнежевић приредили су ускршњи концерт с делима шпанских композитора. Број места био је ограничен, али се снимак могао гледати неограничено на велико задовољство београдске публике. Дан пре наступа Наташа је повредила ногу и певала на штакама, као прави војник. Повреду је прекрила раскошна свилена хаљина и Наташина жеља да концерт успе. Имајући велико искуство у интерпретацији шпанске музике, она је одабрала Седам шпанских песама Мануела де Фаље и две арије из шпанске сарсуеле, која се сматра панданом европској оперети и заштитним знаком грађанског Мадрида 19. века. Трагични и опори угођај Де Фаљине музике инспирисане Гранадом сменила је љупка и примамљива сарсуела коју је уметница извела с њој својственим шармом. Саша Кнежевић је био одличан сарадник у свим музичким расположењима.
У Жупној цркви Имена Маријина у Новом Саду 7. маја изведена је светска премијера дела Антене наше савремене композиторке Александре Вребалов. Концерт се пратио и онлајн. Композиција је инспирисана иконом Богородице нежности (Virgin Eleousa) из византијске колекције музеја у Кливленду по чијем позиву је и настало ово дело. Светска премијера 2020. у Кливленду отказана је због пандемије ковида 19, а аранжман кратког фрагмента извели су априла 2020. чланови америчког Кронос квартета, свако из свог стана, с јеромонахом Јеротејем из Ковиља, на свом јутјуб каналу. Тек у Новом Саду био је прави догађај – спојено је неспојиво: византијско појање с оргуљама и трубама, и то у католичкој цркви. Први пут су се удружили хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, хор Академије уметности у Новом Саду, Новосадски камерни хор, гудачки квартет ТАЈЈ и солисти испред хора из Ковиља – јеромонах Јеротеј и монах Теодосије. Ансамбл студената и професора Академије уметности и СНП наступио је са четири трубе, два сета звона и двоје оргуља. Дириговао је Божидар Црњански. Како је то изгледало? Монаси Ковиља непрекидно поју византијски, а хорови држе непрекидни исон (лежећи глас), док се смењују секвенце оргуља, труба и звона. Најјачи моменат догодио се кроз узбудљиве дуете труба на исон хора, као дозивање судњег часа у занимљивој комбинацији средњовековног појања и савремених хармонија. Кратки и слатки допринос дао је гудачки квартет ТАЈЈ. Црква је била добро изабран акустички простор за ово изузетно креативно снажно дело које се завршава звонцима и прапорцима уз стални фон бруја. На програму смо чули и три минијатуре Шуха, Ешенвалдса и Гјеила, као прикладан оквир за централну слику. Због великог интересовања концерт је поновљен сутрадан.
Као шлаг на торту, поводом дводневног обележавања Дана победе, после испаљивања почасних плотуна Војске Србије 8. маја у 17 сати са Савске терасе на Калемегдану, руски хор Турецки и група Сопрано наступили су на Тргу Републике с реситалом Песме победе. Оснивач ансамбла Михаил Турецки изјавио је да ће следећи пут у Београду Песме јединства и победе, које изводе на седам језика, певати и на српском. У програму састављеном од ратних песама Црвене армије (Три тенкиста, Гаравуша), руских познатих песама (Тамна је ноћ, Треба нам једна победа Булата Окуџаве), аранжираних класичних комада (одлична виолинисткиња на белој електричној виолини), Калинке и Бела ћао за крај, ансамбл је приказао предивне руске теноре, мушки сопран фантастичног опсега, одличне сопране и обиље заразног доброг расположења. Емотивно и дирљиво. Сви су класично школовани и није се чуо ниједан фалш. Публика је била у трансу, већина је знала речи песама, па су се придружили музичарима на сцени. Легендарном Каћушом и песмом посвећеном погинулима у рату, док су се низали њихови портрети на видео-биму, гости су се опростили од Београда, а могли су остати и целу ноћ. Хвала организаторима што су позвали овај предивни ансамбл, који је показао како се држи пажња публике у два сата непрекидног врхунски професионалног програма. Певали су нам најбоље песме о подвизима, миру и рату, да бисмо чували историјско сећање, да се иста трагедија никада не понови.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *